Отворите главни мени
Delta Nila snimljena iz satelita NASA-e

Rečnom deltom se naziva karakteristični oblik ušća reke. Najpoznatija delta je delta Nila, koja je dobila naziv po sličnosti oblika grčkom slovu delta (Δ) i time postala eponim za sve druge delte širom sveta.

NastajanjeУреди

Nastajanje rečne delte je obeleženo odlaganjem sedimenta koji reka donosi sa sobom. Smanjenjem brzine toka vode kako se približava ušću, smanjuje se i snaga vode kojom nosi razne vrste sedimenta, koji se zbog toga taloži na dno i stvara prepreku. To opet dovodi do toga da voda menja smer kako bi zaobišla prepreku, ili se razdvaja na rukavce. Veće delte se sastoje od niza brže i sporije tekućih ili čak stojećih rukavaca. To, međutim, nije moguće kad reke završavaju u morima sa velikim razlikama između plime i oseke, umesto delte, kod tih se reka stvara levkasti estuari. Kako reka teče u pravilu prema moru odnosno jezeru, kad stigne do vode koja ne teče, odlaže sediment, i time svoju deltu neprekidno "gura" dalje u more. To je vrlo vidljivo na snimku delte Nila.

Oblici deltiУреди

Oblici su različiti. Oni zavise od načina zasipanja nanosne ravnice i karaktera račvanja rečnog toka. Razlikuju se tri osnovna tipa delti: trouglaste, polukružne i prstaste.

Trouglaste delte često se nazivaju i kljunastim deltama. Izgrađene su od dveju jednostavnih akumulativnih kosa koje su isturene u more. Primer ovakve delte je delta Tibra.

Polukružne delte imaju izgled lepezaste nanosne ravnice. Ovakav oblik zadobile su zbog čestog migiraranja rečnog ušća pa se nasipanje delte vršilo ravnomerno. Takva je delta Nila.

Prstaste delte karakterišu se prostranom nanosnom ravnicom preko koje se rečni tok račva u brojne rukavce. Svaki od ovih rukavaca ima svoju vlastitu deltu tako da zajednička delta ima izgled ptičje noge. Delta Misisipija ima ovakav oblik a njeni rukavci dostižu i do 15 km dužine. Delta Dunava ima tri kraka: Kilija, Sulina i Sveti Đorđe. [1]

Vrste deltiУреди

Pored ovde navedene vrste delte, postoji još nekoliko drugačijih oblika delti:

PrimeriУреди

Spoljašnje vezeУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.