Отворите главни мени

Regrutacija je obavezno upisivanje ljudi u nacionalnu službu, najčešće vojnu službu.[1] Regrutacija datira još od antike i nastavlja se u nekim zemljama do današnjih dana pod raznim imenima. Savremeni sistem skoro univerzalne nacionalne regrutacije za mladiće potiče is doba Francuske revolucije 1790-ih, gde je postao osnova veoma velike i moćne vojske. Većina evropskih država kasnije je kopirala sistem u mirnodopsko vreme, tako da bi muškarci određenog uzrasta služili 1-8 godina na aktivnoj dužnosti, a potom bivali prebačeni u rezervne snage.

  Nema stalne vojske
  Nema trenutnog prisilnog regrutovanja
  Sistem aktivnog regrutovanja, ali manje od 20% cele starosne grupe se regrutuje
  Sadašnja vlada ukidanje regrutacije[2][3][4]
  Trenutno je u toku regrutacija
  Nema informacija

Regrutacija je kontroverzna iz više razloga, uključujući prigovor savesti na vojne angažmane na verskim ili filozofskim osnovama; politički prigovor, na primer, služenje omrženoj vladi ili u nepopularnom ratu; i ideološki prigovor, na primer, na spoznajno kršenje prava pojedinca. Regrutovani ponekad mogu da izbegnu službu napuštanjem zemlje,[5] i traženjem azila u drugoj zemlji. Neki sistemi odabira prihvataju ove stavove pružajući alternativnu službu izvan uloga borbenih dejstava ili čak izvan vojske, kao što je Siviilipalvelus (alternativna državna služba) u Finskoj, Zivildienst (mandatorni društveni rad) u Austriji i Švajcarskoj. Nekoliko zemalja regrutuje muške vojnike, ne samo za oružane snage, već i za paravojne agencije, koje su namenjene samo policijskim službama kao što su unutrašnje trupe, graničari ili neborbene službe spašavanja poput civilne zaštite.

Od ranog 21. veka, mnoge države više ne regrutuju vojnike, već se umesto toga oslanjaju na profesionalnu vojsku sa volunterima. Mogućnost oslanjanja na takav aranžman, međutim, pretpostavlja određeni stepen predvidljivosti u pogledu zahteva za vođenje rata i obima neprijateljstava. Mnoge države koje su ukinule regrutaciju, još uvek zadržavaju pravo da nastave s regrutacijom u vreme rata ili u doba krize.[6] Države uključene u ratove ili međudržavna rivalstva su najsklonije primeni regrutacije. Postoji manja verovatnoća da demokratska država pristupi regrutaciji u odnosu na autokratsku.[7] Bivše britanske kolonije imaju manju verovatnoću da sprovedu regrutaciju, jer na njih utiču britanske norme protiv regrutacije koje su ustaljene od vremena Engleskog građanskog rata.[7]

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ „Conscription”. Merriam-Webster Online. 
  2. ^ „Ukraine removes last conscripts from war zone”. 
  3. ^ „Military conscription to stop completely from 2018”. 
  4. ^ „Kazakh Military Draft To End By 2016”. 
  5. ^ „Seeking Sanctuary: Draft Dodgers”. CBC Digital Archives. 
  6. ^ „World War II”. The Canadian Encyclopedia. 
  7. 7,0 7,1 Asal, Victor; Conrad, Justin; Toronto, Nathan (2017-08-01). „I Want You! The Determinants of Military Conscription”. Journal of Conflict Resolution (на језику: енглески). 61 (7): 1456—1481. ISSN 0022-0027. doi:10.1177/0022002715606217. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vzeУреди