Respiratorna insuficijencija

Respiratorna insuficijencijaje rezultat neadekvatne razmene gasova u respiratornom sistemu, što znači da arterijski kiseonik, ugljen-dioksid ili oba ne mogu da se održavaju na normalnim nivoima. Pad kiseonika koji se prenosi putem krvi poznat je kao hipoksemija; porast nivoa arterijskog ugljen-dioksida naziva se hiperkapnija. Respiratorna insuficijencija se klasifikuje kao tip 1 ili tip 2, na osnovu postojanja visokog nivoa ugljen-dioksida i može biti akutna ili hronična. Definicija respiratorne insuficijencije u kliničkim ispitivanjima obično uključuje povećanu brzinu disanja, nenormalne gasove u krvi (hipoksemiju, hiperkapniju ili obe) i dokaze o povećanom radu disanja. Respiratorni zastoj uzrokuje izmenjen mentalni status zbog ishemije u mozgu.[1]

Respiratorna insuficijencija
Respiratory system complete en.svg
Respiratorni sistem
SpecijalnostiPulmonologija, medicina intenzivne nege

Normalne referentne vrednosti parcijalnog pritiska su: kiseonik PaO2 veći od 80 mmHg (11 kPa) i ugljen dioksid PaCO2 manji od 45 mmHg (6,0 kPa). [2]

UzrokУреди

Nekoliko vrsta stanja potencijalno može rezultirati respiratornom insuficijencijom:

DijagnozaУреди

Tip 1Уреди

Respiratorni zastoj tipa 1 je definisan kao nizak nivo kiseonika u krvi (hipoksemija) bilo sa normalnim (normokapnija) ili sa niskim (hipokapnija) nivoom ugljen-dioksida (PaCO2), ali ne i sa povećanim nivoom (hiperkapnija). To je obično uzrokovano neusklađenošću ventilacije/perfuzije (V/K); zapremina vazduha koja ulazi u pluća i izlazi iz njih nije usklađena sa protokom krvi u plućima. Osnovni nedostatak respiratornog zatajenja tipa 1 je neuspeh oksigenacije koju karakteriše:

PaO2 smanjen (< 60 mmHg (8,0 kPa))
PaCO2 normalan ili smanjen (<50 mmHg (6,7 kPa))
PA-aO2 povećan

Ovu vrstu respiratornog zatajenja uzrokuju uslovi koji utiču na oksigenaciju, kao što su:

  • Nizak ambijentni kiseonik (npr. na velikoj nadmorskoj visini)
  • Neusklađenost ventilacije i perfuzije (delovi pluća primaju kiseonik, ali nema dovoljno krvi da ga apsorbuje, npr. plućna embolija)
  • Alveolarna hipoventilacija (smanjena minutna zapremina usled smanjene respiratorne mišićne aktivnosti, npr. kod akutne neuromuskularne bolesti); ova forma takođe može da izazove respiratorni zastoj tipa 2 ako je teška
  • Problem sa difuzijom (kiseonik ne može da uđe u kapilare zbog parenhimske bolesti, npr. kod upale pluća ili ARDS)
  • Šant (oksigenisana krv se meša sa neoksigenisanom krvlju iz venskog sistema, npr. skretanje desno u levo)

Tip 2Уреди

Hipoksemija (PaO2 <8kPa ili normalan) sa hiperkapnijom (PaCO2 >6,0kPa).

Osnovni defekat u tipu 2 respiratornog zatajenja je karakterisan sa:

PaO2 umanjen (< 60 mmHg (8,0 kPa)) ili normalan
PaCO2 umanjen (> 50 mmHg (6,7 kPa))
PA-aO2 normal
pH <7,35

Respiratorni zastoj tipa 2 je uzrokovan neadekvatnom alveolarnom ventilacijom; utiču na kiseonik i ugljen dioksid. Definisan je kao porast nivoa ugljen-dioksida (PaCO2) koje je telo stvorilo, ali ne može da ga eliminiše. Glavni uzroci uključuju:

Tipovi 3 i 4[4][5][6]

TretmanУреди

 
Mehanički ventilator

Ukoliko je moguće, potrebno je lečiti uzrok. Ovo može da uključuje lekove, poput bronhodilatatora (za bolest disajnih puteva), antibiotika (za infekcije), glukokortikoida (za brojne uzroke), diuretika (za plućni edem), između ostalog. Respiratorno zatajenje koje proizilazi iz opioidnog predoziranja može se lečiti antidotom naloksona. Suprotno tome, većina predoziranja benzodiazepinom se ne olakšava korespondirajćim antidotom, flumazenilom.[7] Respiratorna terapija/respiratorna fizioterapija mogu da budu korisni kod nekih uzroka respiratornog zatajenja.

Zatajenje disanja tipa 1 može zahtevati kiseoničnu terapiju da bi se postiglo adekvatno zasićenja kiseonikom.[8] Nedostatak responsa na kiseonik može biti pokazatelj za druge modalitete kao što su zagrevana ovlažena visokoprotočna terapija, kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima ili (ako je ozbiljan) endotrahealna intubacija i mehanička ventilacija.

Respiratorno zatajenje tipa 2 često zahteva neinvazivnu ventilaciju (NIV), osim ako medicinska terapija ne može da poboljša situaciju.[9] Mehanička ventilacija se ponekad odmah primenjuje, ili inače ako NIV ne uspe.[9] Respiratorni stimulansi poput doksaprama danas se retko koriste.[10]

Postoje preliminarni dokazi da kod osoba sa respiratornom insuficijencijom utvrđenom pre dolaska u bolnicu, kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima može biti koristan kada se započne pre transporta u bolnicu.[11]

ReferenceУреди

  1. ^ Tulaimat, A; Patel, A; Wisniewski, M; Gueret, R (avgust 2016). „The validity and reliability of the clinical assessment of increased work of breathing in acutely ill patients.”. Journal of Critical Care. 34: 111—5. PMID 27288621. doi:10.1016/j.jcrc.2016.04.013. 
  2. ^ „Respiratory Failure”. 
  3. ^ а б Burt, Christiana C.; Arrowsmith, Joseph E. (1. 11. 2009). „Respiratory failure”. Surgery (Oxford). 27 (11): 475—479. doi:10.1016/j.mpsur.2009.09.007. 
  4. ^ „Pathophysiology of Respiratory Failure and Failure and Use of Mechanical Ventilation Use of Mechanical Ventilation” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 10. 2020. Приступљено 04. 07. 2020. 
  5. ^ „Respiratory Failure”. 
  6. ^ „Acute respiratory failure”. 
  7. ^ Sivilotti, Marco L.A. (mart 2016). „Flumazenil, naloxone and the 'coma cocktail'. British Journal of Clinical Pharmacology. 81 (3): 428—436. PMC 4767210 . PMID 26469689. doi:10.1111/bcp.12731. 
  8. ^ O'Driscoll, B R; Howard, L S; Earis, J; Mak, V (maj 2017). „British Thoracic Society Guideline for oxygen use in adults in healthcare and emergency settings”. BMJ Open Respiratory Research. 4 (1): e000170. PMC 5531304 . PMID 28883921. doi:10.1136/bmjresp-2016-000170. 
  9. ^ а б Rochwerg, Bram; Brochard, Laurent; Elliott, Mark W.; Hess, Dean; Hill, Nicholas S.; Nava, Stefano; Navalesi, Paolo; Antonelli, Massimo; Brozek, Jan (avgust 2017). „Official ERS/ATS clinical practice guidelines: noninvasive ventilation for acute respiratory failure”. European Respiratory Journal. 50 (2): 1602426. PMID 28860265. doi:10.1183/13993003.02426-2016 . 
  10. ^ Greenstone, M.; Lasserson, T. J. (2003). „Doxapram for ventilatory failure due to exacerbations of chronic obstructive pulmonary disease”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD000223. PMID 12535393. doi:10.1002/14651858.CD000223. 
  11. ^ Bakke, SA; Botker, MT; Riddervold, IS; Kirkegaard, H; Christensen, EF (22. 11. 2014). „Continuous positive airway pressure and noninvasive ventilation in prehospital treatment of patients with acute respiratory failure: a systematic review of controlled studies.”. Scandinavian Journal of Trauma, Resuscitation and Emergency Medicine. 22 (1): 69. PMC 4251922 . PMID 25416493. doi:10.1186/s13049-014-0069-8. 

Spoljašnje vezeУреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).