Право на социјалну заштиту
Право на социјалну заштиту препознато је као људско право и успоставља право на помоћ из социјалне заштите за оне који нису у могућности да раде због болести, инвалидитета, материнства, повреде на раду, незапослености или старости. Системи социјалног осигурања које предвиђају државе састоје се од програма социјалног осигурања који радницима и њиховим породицама пружају зараде доприносима за запошљавање и / или програма социјалне помоћи који пружају накнаде без доприноса које су дизајниране да омогуће минималне нивое социјалне заштите особама које нису у могућности да приступе социјалном осигурању.[1]
Имплементација уреди
Приступ социјалној заштити на глобалном нивоу је низак и 80 процената глобалне популације нема приступ никаквој формалној социјалној заштити.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Weissbrodt, David S; de la Vega, Connie (2007). International human rights law: an introduction. University of Pennsylvania Press. стр. 130. ISBN 978-0-8122-4032-0.
- ^ Felice, William F. (2010). The global new deal: economic and social human rights in world politics. Rowman & Littlefield. стр. 122. ISBN 978-0-7425-6727-6.