Ser Rodžer Gilbert Banister (23. mart 1929 – 3. mart 2018) bio je britanski srednjeprugaški atleta i neurolog, koji je prvi pretrčao milju za manje od 4 minuta.

Ser Rodžer Banister
Bannister in 2009
Banister 2009. godine
Puno imeRodžer Gilbert Banister
Ime po rođenjuRoger Gilbert Bannister
Datum rođenja23 mart 1929(1929-03-23)
Mesto rođenjaHarou[1]
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti3. mart 2018.(2018-03-03) (88 god.)
Mesto smrtiOksford
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Državljanstvobritansko
ObrazovanjeVelika Britanija
Zanimanjeatletičar
Delovanje800 metara: 1:50.7[2]
1500 metara: 3:43.8[2]
Milja: 3:58.8[2]
Visina187 cm[1]
Težina70 kg[1]

Na Olimpijskim igrama 1952. godine u Helsinkiju, Banister je postavio britanski rekord na 1500 metara i završio na četvrtom mestu. Ovo postignuće učvrstilo je njegovu odlučnost da postane prvi sportista koji je pretrčao jednu milju za manje od četiri minuta. Ovaj podvig je ostvario 6. maja 1954. godine na stazi Ifli roud u Oksfordu, sa Krisom Čatavajom i Krisom Brašer koji su davali tempo. Kada je najavljivač, Noris Makvirter, objavio „Vreme je bilo tri ...”, oduševljenje navijačke gomile je nadjačalo najavu Banisterovog tačnog vremena, koje je bilo 3 minuta i 59,4 sekunde. On je taj rekord postigao sa minimalnim treningom, dok je vežbao kao juniorski lekar. Banisterov rekord trajao je samo 46 dana.

Banister je postao neurolog i upravnik Pembruk koledža u Oksfordu, pre nego što se penzionisao 1993. godine. Kao upravnik Pembruka, on je bio u upravnom telu Abingdonske škole od 1986. do 1993.[3] Na pitanje da li je četvorominutna milja njegovo najveće dostignuće, rekao je da se oseća ponosnijim svojim doprinosom akademskoj medicini istraživanjem responsa nervnog sistema. Banister je bio patron MSA zadužbine. On je dijagnoziran sa Parkinsonovom bolesti 2011. godine.[4]

Rani životi i obrazovanjeУреди

Banister je rođen u Harou, Engleska.[5] On je pohađao osnovnu školu Von roud u Harou, a obrazovanje je nastavio u Bičen Klif školi za dečake i Univerzitskoj koledž školi u Londonu. On je studirao je medicinu na Univerzitetu u Okfordu (Ekseter koledž i Merton koledž)[6] i na medicinskom fakultetu Sent Meri hospital (danas delu Imperijalnog koledža London).[7]

Medicinska karijeraУреди

Nakon što se 1954. povukao iz atletike, Banister je proveo narednih četrdeset godina baveći se medicinom u oblasti neurologije. U martu 1957, on se pridružio Kraljevskom armijskom medicinskom korpusu u Krukamu, gde je započeo svoje dve godine vojne službe, sa činom poručnika.[8]

Njegov glavni doprinos akademskoj medicini bio je u polju autonomnih zatajenja, područja neurologije koja se fokusira na bolesti za koje je karakterističan gubitak određenih automatskih reakcija nervnog sistema (na primer, povišen srčani ritam pri ustajanju). On je objavio više od osamdeset radova, koji se uglavnom bave autonomnim nervnim sistemom, kardiovaskularnom fiziologijom i višestrukom sistemskom atrofijom.[9] On je uredio knjigu Autonomna zatajenja: udžbenik o kliničkim poremećajima autonomnog nervnog sistema (engl. Autonomic Failure: A Textbook of Clinical Disorders of the Autonomic Nervous System) sa K.J. Matijasom, kolegom iz Sent Meri škole, kao i pet izdanja udžbenika Mozak i Banisterova klinička neurologija (engl. Brain and Bannister's Clinical Neurology).[9]

Banister je uvek naglašavao da je ponosniji na svoj doprinos u medicini od svoje atletske karijere.[10] U 2014. godini Banister je u intervjuu rekao: „Radije bih ostao upamćen po svom radu na neurologiji nego po svom trčanju. Kad biste mi ponudili šansu da napravim veliki proboj u istraživanju autonomnog nervnog sistema, odmah bi to uzeo umesto milje za četiri minuta. Medicinom sam se bavio šezdeset godina. Trčao sam oko osam.”[11]

Nagrade i priznanjaУреди

Banister je za svoja dostignuća u sportu i medicini dobio mnoga priznanja. Titula viteza mu je dodeljena u okviru Novogodišnjih počasti 1975,[12] i postavljen je za člana Reda počasnih kompanjona (CH) u Novogodišnjim počastima za sportska dostignuća 2017. godine.[13]

Banister je dobio status počasnog člana Ekseter koledža[14] i Merton koledža,[15] gde je studirao na Univerzitetu Okford; on je bio i počasni saradnik Haris Mančester koledža, Oksford. Banister je dobio počasne diplome (doktor nauka) sa Univerziteta u Šefildu 1978,[16] i sa Univerziteta u Batu 1984.[17] Takođe je primio počasne diplome sa Univerziteta u Paviji 1986, i sa Univerziteta Brunel u Londonu 2008. (DUniv), kao i počasni doktorat sa Univerziteta Oksford Bruks u 2014.[18]

Banister je dobio odlikovanje za životno delo Londonskog okruga Harou 4. maja 2004. godine,[19] i ekvivalentno odlikovanje grada Oksforda 2004. godine.[20]

Izabrane publikacijeУреди

AutobiografijaУреди

Academski radoviУреди

Drugi medijiУреди

Godine 2014, on se pojavio kao gost u emisji BBC Radija 4 Midvik sa Libi Purves, Kevinom Vorvikom i Rejčel Stirling.[21]

ReferenceУреди

  1. ^ а б в „Roger Bannister at sports-reference.com”. www.sports-reference.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 04. 2020. Приступљено 15. 6. 2018. 
  2. ^ а б в All-Athletics. „Profile of Roger Bannister”. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2016. 
  3. ^ „Abingdon School Athletics” (PDF). The Abingdonian. 
  4. ^ Sale, Jerome (2. 5. 2014). „Sir Roger Bannister reveals Parkinson's disease battle”. BBC News. 
  5. ^ „Roger Bannister”. Crawbar Ltd. Приступљено 4. 3. 2018. 
  6. ^ Levens, R.G.C., ур. (1964). Merton College Register 1900–1964. Oxford: Basil Blackwell. стр. 410. 
  7. ^ „Obituary: Roger Bannister”. BBC News. 4. 3. 2018. Приступљено 4. 3. 2018. 
  8. ^ „Roger Bannister Joins Up”. Associated Press. Приступљено 4. 3. 2018. 
  9. ^ а б MacAuley, Domhnall (1. 12. 2005). „Profile: Roger Bannister”. The Lancet. 366 (S14–S15): S14—S15. ISSN 0140-6736. PMID 16360731. doi:10.1016/S0140-6736(05)67827-0. 
  10. ^ „Sir Roger Bannister, obituary: Middle-distance runner who achieved the first four-minute mile”. The Independent. 4. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2018. 
  11. ^ „Roger Bannister: "I'd rather be remembered for neurology than running". The Big Issue. 5. 3. 2018. Приступљено 11. 3. 2018. 
  12. ^ „Supplement to The London Gazette”. London Gazette (46444). 31. 12. 1974. стр. 1. 
  13. ^ „The London Gazette, Supplement No. 1”. London Gazette (61803). 30. 12. 2016. стр. N27. 
  14. ^ „List of Honorary Fellows”. Exeter College. 2014. Архивирано из оригинала на датум 18. 6. 2014. 
  15. ^ „Honorary Fellows”. Merton College. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2016. 
  16. ^ „Honorary Graduates” (PDF). University of Sheffield. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 10. 2013. 
  17. ^ „Honorary graduates, 1980 to 1989” (Factsheet). University of Bath. Приступљено 23. 6. 2018. 
  18. ^ „Sir Roger Bannister inspires Brookes graduates”. Приступљено 10. 9. 2014. 
  19. ^ „Harrow Council – Freedoms granted by Harrow”. harrow.gov.uk. Архивирано из оригинала на датум 23. 08. 2015. Приступљено 1. 5. 2018. 
  20. ^ Lee, Chris. „Freedom of the City”. oxford.gov.uk. 
  21. ^ „Sir Roger Bannister, Prof Kevin Warwick, Rachael Stirling, Diana Darke, Midweek – BBC Radio 4”. BBC. 

LiteraturaУреди

  • The First Four Minutes: ESPN Classic Television Programme.
  • The Four Minute Mile TV mini-series (1988), available on DVD.
  • Bannister, Roger (1955), The Four-Minute Mile. Revised and enlarged 50th anniversary (of the race) edition, 2004, The Lyons Press.
  • Bascomb, Neal (2004), The Perfect Mile: Three Athletes, One Goal, and Less Than Four Minutes to Achieve It. ISBN 978-0-618-39112-7..
  • Cameron, Julia (1993), The Artist's Way. Oxford, London: Pan Books.ISBN 978-0-330-34358-9..
  • Freeman, Roy; Low, Philip; Joyner, Mike (januar 2019). „Obituary: Sir Roger Bannister (1929–2018)”. Autonomic Neuroscience. 216: iii—v. doi:10.1016/j.autneu.2018.09.007. 
  • Nelson, Cordner and Quercetani, Roberto (1985), The Milers, Tafnews Press. 1985. ISBN 978-0-911521-15-3. стр. 181–215.
  • Quercetani, R. L. (1964), A World History of Track and Field Athletics, 1864–1964, Oxford University Press. (A history of the mile/1500 m. event.)

Spoljašnje vezeУреди