Бели бун или бела буника (лат. Scopolia carniolica) је отровна биљка из породице помоћница. Отровност потиче од присуства тропанских алкалоида, посебно атропина, кога има највише у корену. Такође, биљка садржи скополамин који се раније користио као анестетик. Назив рода добио је име у част италијанског лекара и природњака Ђованија Антонија Скополија, који јe 1772. године објавио дело Flora carniolica. У Србији Scopolia carniolica је строго заштићена врста.^[2]

Опис уреди

Бели бун
	Scopolia carniolica Jacq.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Solanales
Породица:	Solanaceae
Род:	Scopolia
Врста:	S. carniolica
Биномно име
	Scopolia carniolica; Jacq.
Синоними
	Scopolina carniolica (Jacq.) Kuntze ; Atropa ambigua Salisb. ; Hyoscyamus chloranthus Wender.; Hyoscyamus scopolia (L.) E.H.L.Krause; Scopolia carniolica var. violacea Semenova ; Scopolia scopolia (L.) H.Karst.; Scopolia hladnikianа Fleischm. ex Nyman ; Scopolia tubiflora Kreyer; Scopolina atropoides Schult.; Scоpolina carniolica Schur; Scopolina hladnikiana Freyer ex W.D.J.Koch; Scopolina viridiflora Freyer ex W.D.J.Koch ;

Бели бун је вишегодишња биљка са хоризонталним и дебелим ризомом. Стабљика је усправна, до 80 cm висока. Листови су зелене боје, на дршкама, без длака. Цветови су појединачни, налазе се у пазуху листова, на дугим дршкама. Чашица је звонаста са 5 кратких, зашиљених режњева. Круница је такође звонаста, са спољне стране риђе боје, док са унутрашње маслинастозелене. Плод је лоптаста чахура са великим бројем семена. Биљка цвета током априла.^[3]

Распрострањеност уреди

Род Scopolia обухвата три врсте, од којих само Scopolia carniolica расте на територији Европе.^[4] Бели бун има ареал који обухвата средњу и јуоисточну Европу, а у Србији је забележан само на Кучајским планинама. Врста расте у сеновитим, листопадним шумама, пре свега буковим.

Галерија уреди

Цвет
Хабитус
Плод

Референце уреди

^ „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.
^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
^ Стевановић, В. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 78-79.
^ „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.

Спољашње везе уреди

[POWO-1] „Scopolia carniolica Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.

[портал-2] Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

[Јосифовић-3] Стевановић, В. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 78-79.

[POWкO-4] „Scopolia Jacq. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2023.

[2]

[1]

[3]

[4]

Бели бун

Scopolia carniolica Jacq.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Solanales
Породица:	Solanaceae
Род:	Scopolia
Врста:	S. carniolica
Биномно име
*Scopolia carniolica* Jacq.
Синоними^[1]
Scopolina carniolica (Jacq.) Kuntze Atropa ambigua Salisb. Hyoscyamus chloranthus Wender. Hyoscyamus scopolia (L.) E.H.L.Krause Scopolia carniolica var. violacea Semenova Scopolia scopolia (L.) H.Karst. Scopolia hladnikianа Fleischm. ex Nyman Scopolia tubiflora Kreyer Scopolina atropoides Schult. Scоpolina carniolica Schur Scopolina hladnikiana Freyer ex W.D.J.Koch Scopolina viridiflora Freyer ex W.D.J.Koch