Генерални секретар Организације уједињених нација

(преусмерено са Secretary-General of the United Nations)

Генерални секретар Организације уједињених нација је челна личност Секретаријата, једног од главних органа Организације уједињених нација.

Према Повељи Организације уједињених нација, генерални секретар се именује на заседању у Генералној скупштини, уз препоруку Савета безбедности. Опште је мишљење да је ово најутуцајнија функција у Организацији уједињених нација.

Тренутно на функцијиУреди

 
Антонио Гутерес од 1. јануара 2017. генерални секретар ОУН

Претходни генерални секретар 1. јануара 2007, генерални секретар Организације уједињених нација био је јужнокорејски дипломата Бан Ки-Мун, којег је на ту функцију изабрала Генерална скупштина 13. октобра 2006. године. Био је све до 31. децембра 2016-те до истека мандата.

Од 1. јануара 2017. године на функцији генералног секретара Организације уједињених нација је португалски дипломата Антонио Гутерес.

УлогаУреди

Функција генералног секретара је у Повељи описана као „главни административни службеник“ организације. Неки су с почетка сматрали да би улога генералног секретара требало да буде чисто административна. Норвежанин Тригве Лај, први генерални секретар, тврдио је да је његова улога да говори и делује као лидер и посредник. Од тада сваки генерални секретар расправља о глобалним темама и проблемима у име Организације и користи свој положај како би посредовао у споровима. Ово је у складу са оригиналном визијом председника САД Френклин Д. Рузвелтом, који је имао сличну улогу пре настанка ОУН и који је имао велики утицај на њено формирање, да организацију треба да предводи „светски посредник“.

Начин и услови избораУреди

Генерални секретар се именује на мандат од пет година. Генерални секретари обично служе два узастопна мандата, али понекад само један. Генералног секретара именује Генерална скупштина, на препоруку Савета безбедности. Стога, избор подлеже праву вета било које од пет сталних чланица Савета безбедности.

Према конвенцији, функција се ротира према географским регионима. Међутим, Бутрос Бутрос-Гали из Египта према вољи власти из САД није добио други мандата после првог који је завршен 31. децембра 1996. године и његов наследник је изабран такође из Африке Кофи Анан.[1] Када је Анан одслужио свој први мандат, имао је исту подршку из САД тада најутицајније земље у свету, и у УН, и тако је именован поново на дужности упркос чињеници да би следећи Генерални секретар требало да буде из Азије. Још ниједан генерални секретар није изабран из Северне Америке или Океаније.

Већина генералних секретара су компромисни кандидати из неутралних земаља и са малом дотадашњом политичком каријером. Високорангирани политичари су често предлагани за ту функцију, али су скоро увек одбијани као неодговарајући за неку од страна. На пример, личности као што су Шарл де Гол, Двајт Ајзенхауер и Ентони Идн су разматрани да буду постављени на место првог генералног секретара, али су одбијени у корист неконтроверзног норвежанина Тригве Лаја. Сходно међународној политици и механизмима политичких компромиса, постоји пуно сличности између процеса и циљева избора генералног секретара и избора водећих фигура у међународним организацијама, укључујући ту и избор Папа у Римокатоличкој цркви.

Приликом избора кандидата за место Генералног секретара УН 2016. године у Савету Безбедности као другопласирани кандидат иза Антонија Гутереса појавио се представник Републике Србије Вук Јеремић.[2]

Предложено укидање функцијеУреди

Раних 1960их, совјетски премијер Никита Хрушчов покушао је да укине функцију генералног секретара. Бројчана предност западних сила значила је да ће генерални секретар доћи од неке од тих земаља, и да ће наравно бити прозападно настројен. Хрушчов је дао предлог да се ова функција замени тројним саветом („троика“): један члан са Запада, један из комунистичких земаља, и један из несврстаних земаља. Идеја је пропала јер неутралне земље нису подржале совјетски предлог.

Генерални секретариУреди

# Генерални секретар Време на дужности Земља порекла Напомена Библиографија
Гледвин Џеб
(1900—1996)
24. октобар 19452. октобар 1946.   Уједињено Краљевство Привремено (вршилац дужности)
1 Тригве Ли
(1896—1968)
2. фебруар 194610. новембар 1952.   Норвешка Поднео оставку [1]
2 Даг Хамаршелд
(1905—1961)
10. април 195318. септембар 1961.   Шведска Погинуо у авионској несрећи у Северној Родезији (сада Замбија) [2]
3 У Тант
(1909—1974)
30. новембар 196131. децембар 1971.   Бурма в. д. Генералног секретара од 30. новембра 1961. до 30. новембра 1962, одбио да уђе у разматрање за 3. мандат [3]
4 Курт Валдхајм
(1918—2007)
1. јануар 197231. децембар 1981.   Аустрија Вето Кине на његов трећи мандат [4]
5 Хавијер Перез де Куељар
(1920-2020)
1. јануар 198231. децембар 1991.   Перу Одбио трећи мандат [5]
6 Бутрос Бутрос-Гали (1922—2016) 1. јануар 199231. децембар 1996.   Египат Вето Америке на његов други мандат [6]
7 Кофи Анан
(1938-2018)
1. јануар 199731. децембар 2006.   Гана Пензионисао се након два пуна мандата [7]
8 Бан Ки-Мун
(1944)
1. јануар 200731. децембар 2016.   Јужна Кореја Пензионисао се након два мандата

[8]

9 Антонио Гутерес (1949) 1. јануар 2017 — данас   Португалија

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Логос 2019, стр. 60-61. "У СБ УН представници 14 држава гласали су за избор Б. Галија, али представник САД у СБ УН (Мадлен Олбрајт) ставила је вето на тај избор 19. новембру 1996... Већ, почетком децембра 1996, Египат и друге афричке државе одустале су од подршке Галију и противљења вољи владе из Вашингтона (САД). Средином децембра 1996. СБ УН предложио је, а Генерална скупштина УН изабрала је новог генералног секретара Кофи Анана (1.1.1997-2006)".
  2. ^ „Гутереш формално изабран за Генералног секретара УН”, Блиц, [[13. октобар]] 2017.

Спољашње везеУреди