Опсада

Опсада (енгл. Siege, лат. obsidere) дуготрајна војна блокада неког града (или тврђаве) са циљем његовог заузимања било војном силом, било изгладњивањем његовог становништва и војне посаде.^[1]^[2] Опсада је започињала опкољавањем града (тврђаве) и пресецањем свих видова снабдевања опсађених, након чега су отпочињали војни напади уз помоћ опсадних справа, бомбардовање или тунеловање.

Опсада настаје када нападач наиђе на град или тврђаву који се не може лако заузети брзим нападом, и који одбија да се преда. Опсаде укључују опкољавање мете ради блокирања снабдевања и појачања или бекства трупа (тактика позната као „инвестиција“^[3]). Ово је обично повезано са покушајима ослабљивања утврђења помоћу опсадних машина, артиљеријским бомбардовањем, минирањем (познатим и као поткопавање) или употребом обмане или издаје за заобилажење одбране.

Постоји више начина окончавања опсаде:

Опсађени су без помоћи са стране могли одбити све нападе и тада се каже да је град (тврђава) издржао опсаду.
Опсађени су уз помоћ са стране могли одбити нападаче и тада се каже да је опсада подигнута или пробијена.
Опсадиоци су могли освојити град (тврђаву), али су опсађени могли да побегну.
Опсадиоци су могли да заузму град (тврђаву) и да том приликом заробе/убију опсађене и тада се каже да је град пао.

Историја уреди

Епоха хладног оружја уреди

Опсада се састоји из опкољавања и систематски извођеног напада. У старом веку при опсади је обично израђивана циркумвалациона и контравалциона линија, а ради рушења зидина употребљавана је опсадна техника, у првом реду бацачке справе, и вођен мински рат. Сем кроз бреше начињене у бедему рушењем, употребљаване су за упад у тврђаву и нарочите јуришне лествице, зване ескаладе.

Епоха ватреног оружја уреди

Појава ватреног оружја наметнула је сапирање као нови метод напада, којим су се трупе опсађивача штитиле од дејства артиљеријских оруђа бранилаца. Олучна артиљерија, бризантно зрно и аутоматско оружје утицали су на даљу промену нападних поступака при опсади. Развој тешке артиљерије пред Први светски рат допринео је брзом паду тврђава (Каунас, Новогеоргијевск, Пшемисл), а масовна употреба авијације, оклопних јединица и јуришних група у Другом светском рату потпуно је изменила значај и карактер опсаде (Севастопољ, Тобрук).

Средњовековни период уреди

Арабија за време Мухамеда уреди

Рани муслимани, предвођени исламским пророком Мухамедом, опсежно су користили опсаде током војних кампања. Прва употреба је била током инвазије Бану Кајнука. Према исламској традицији, инвазија Бану Каинука^[4]^[5] догодила се 624. године. Бану Кајнуци су били јеврејско племе које је Мухамед протерао због наводног кршења споразума познатог као Медински устав^[6]^[7]^‍:209 повлачења одеће једне муслиманке, што је довело до тога да се она скине нага. Муслиман је у освету убио Јевреја, а Јевреји су заузврат убили муслимана. Ово је ескалирало у ланац убистава из освете, и непријатељство је расло између муслимана и Бану Кајнука, што је довело до опсаде њихове тврђаве.^[6]^[8]^[9]^‍:122 Племе се на крају предало Мухамеду, који је у почетку желео да побије припаднике Бану Кајнука, али је на крају попустио под инсистирањем Абдулаха ибн Убајија и пристао на протеривање Кајнука.^[10]

Друга опсада била је током инвазије Бану Надира. Према Запечаћеном нектару, опсада није дуго трајала; Бану Надир Јевреји вољно су понудили да се повинују Мухамедовом наређењу и напусте Медину. Њихов караван је бројао 600 натоварених камила, укључујући њихове поглаваре, Хујаи бин Актаб и Салам бин Аби Ал-Хакаик, који су отишли у Кајбар, док се једна друга странка преселила у Сирију. Двоје од њих су примили ислам, Јамин бин Амр и Абу Сад бин Вахаб, те су задржали своје лично богатство. Мухамед је одузео њихово оружје, земљу, куће и богатство. Између осталог плена који је успео да задобије, било је 50 оклопа, 50 шлемова и 340 мачева. Овај плен је искључиво био Мухамедов, јер није било борбе за његово заузимање. Поделио је плен по свом нахођењу раним емигрантима и двојици сиромашних помагача, Абу Дујани и Сухајлу бин Ханифу.^[11]

Други примери укључују инвазију Бану Курејзе у фебруару–марту 627. године^[12] и опсаду Таифe у јануару 630. године.^[13]

Види још уреди

Референце уреди

^ „Definition of SIEGE”. www.merriam-webster.com.
^ Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 419-420
^ „Definition of INVEST”. www.merriam-webster.com.
^ Mubarakpuri, Saifur Rahman Al (2005), Ar-Raheeq Al-Makhtum, Darussalam Publications, стр. 117
^ Mubarakpuri, Saifur Rahman Al (2002), When the Moon Split, DarusSalam, стр. 159, ISBN 978-9960-897-28-8
^ ^а ^б Ibn Ishaq, Sirat Rasul Allah [The Life of Muhammad], transl. Guillaume, стр. 363
^ Watt (1956), Muhammad at Medina .
^ Mubarakpuri, Saifur Rahman Al (2005), The sealed nectar: biography of the Noble Prophet, Darussalam Publications, стр. 284, ISBN 978-9960-899-55-8
^ Stillman, The Jews of Arab Lands: A History and Source Book .
^ Cook, Michael, Muhammad, стр. 21 .
^ Rahman al-Mubarakpuri, Saifur (2005), The Sealed Nectar, Darussalam Publications, стр. 189 (online)
^ William Muir (2003), The life of Mahomet, Kessinger Publishing, стр. 317, ISBN 9780766177413 ^{[мртва веза]}
^ Mubarakpuri, Saifur Rahman Al (2005), The sealed nectar: biography of the Noble Prophet, Darussalam Publications, стр. 481, ISBN 978-9960899558 Note: Shawwal 8AH is January 630AD

Литература уреди

Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 419-420
Alchon, Suzanne Austin (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 0-8263-2871-7.
Baldock, Thomas Stanford (1809). Cromwell as a Soldier. K. Paul, Trench, Trübner & Company. стр. 515–520.
Beevor, Antony (2002). Berlin: The Downfall 1945. Viking-Penguin Books. ISBN 0-670-88695-5.
Firth, C. H. (1902). Cromwell's Army: A History of the English Soldier During the Civil Wars, the Commonwealth and the Protectorate. Sussex: Methurn & Company. стр. 29.
Ebrey, Walthall, Palais (2006). East Asia: A Cultural, Social, and Political History . Boston: Houghton Mifflin Company.
Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan (1996). Sir Banister Fletcher's A History of Architecture (20th изд.). Architectural Press. стр. 20. ISBN 0-7506-2267-9.
Grousset, René (1970). The Empire of the Steppes: A History of Central Asia . Rutgers University Press. стр. 362. ISBN 0-8135-1304-9.
Hoskin, John, Carol Howland (2006). Vietnam. New Holland Publishers. стр. 105. ISBN 978-1-84537-551-5. ^{[мртва веза]}
Stewart, William (1998). Dictionary of images and symbols in counselling (1st изд.). Jessica Kingsley. стр. 105. ISBN 1-85302-351-5.
Morocco, John (1984). Thunder from Above: Air War, 1941–1968. Boston: Boston Publishing Company.
Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China. 4. Taipei: Caves Books Ltd.
Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China. 5. Taiepi: Caves Books Ltd.
Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China. 5. Taipei: Caves Books Ltd.
Reynolds, Francis Joseph; Churchill, Allen Leon; Miller, Francis Trevelyan (1916). The story of the great war: history of the European War from official sources; complete historical records of events to date. P.F. Collier & Son. стр. 406.
Roland, Alex (1992). „Secrecy, Technology, and War: Greek Fire and the Defense of Byzantium, Technology and Culture”. Technology and Culture. 33 (4): 655—679. JSTOR 3106585. doi:10.2307/3106585.
Sellman, R. R. (1954). Castles and Fortresses. Methuen.
Stearns, Peter N. (2001). The Encyclopedia of World History: ancient, medieval, and modern (6th изд.). Houghton Mifflin Books. стр. 17. ISBN 0-395-65237-5.
Symonds, Richard (1859). Long, Charles Edward, ур. Diary of the Marches of the Royal Army During the Great Civil War. Works of the Camden Society. 74. The Camden Society. стр. 270.
Townshend, Charles (2000). The Oxford History of Modern War. Oxford University Press. стр. 211,212. ISBN 0-19-285373-2.
Turnbull, Stephen R. (2002). Siege Weapons of the Far East. Oxford: Osprey Publishing Ltd.
Wheelis, M. (2002). „Biological warfare at the 1346 siege of Caffa”. Emerg Infect Dis. Center for Disease Control. 8 (9): 971—975. PMC 2732530  . PMID 12194776. doi:10.3201/eid0809.010536.
Windrow, Martin (2005). The Last Valley: Dien Bien Phu and the French defeat in Vietnam. London: Cassell.
Duffy, Christopher (1996) [1975]. Fire & Stone: The Science of Fortress Warfare (1660–1860) (2nd изд.). New York: Stackpole Books.
Duffy, Christopher (1996). Siege Warfare: Fortress in the Early Modern World, 1494–1660. Routledge and Kegan Paul.
Duffy, Christopher (1985). Siege Warfare, Volume II: The Fortress in the Age of Vauban and Frederick the Great. London: Routledge and Kegan Paul.
Garlan, Yvon (1974). Recherches de poliorcétique grecque (на језику: француски). Paris: De Boccard.
Lynn, John A. (1999). The Wars of Louis XIV . Pearson. ISBN 0582056292.
May, Timothy. (27. 6. 2004). „Mongol Arms”. Explorations in Empire, Pre-Modern Imperialism Tutorial: the Mongols. University of Wisconsin-Madison. Архивирано из оригинала 18. 5. 2008. г.
Ostwald, Jamel (2007). Vauban Under Siege: Engineering Efficiency and Martial Vigor in the War of the Spanish Succession. History of Warfare. 41 (illustrated изд.). BRILL. ISBN 978-90-04-15489-6.
Bachrach, Bernard S (1994). „Medieval siege warfare: a reconnaissance”. Journal of Military History. 58 (1): 119—133. JSTOR 2944182. doi:10.2307/2944182.