Силицијум-диоксид

(преусмерено са Silicon dioxide)

Силицијум-диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).

Силицијум-диоксид
Називи
Други називи
Идентификација
ECHA InfoCard 100.028.678
Е-бројеви E551 (регулатор киселости, ...)
MeSH Silicon+dioxide
Својства
SiO2
Моларна маса 60,1
Агрегатно стање бела прашкаста чврста супстанца
(када је чиста)
Густина 2,2 g/cm³
Тачка топљења 1650 (±75) °C
Тачка кључања 2230 °C
0.012 g у 100mL
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) тетраедар
Опасности
R-ознаке R42 R43 R49
S-ознаке S22 S36 S37 S45 S53
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Здравствени код 0: Излагање под стањем ватре не би представљало опасност осим оне обичног горљивог материјала (нпр. натријум хлорид)Код реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
0
0
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони
Силицијум-сулфид
Други катјони
Угљен-диоксид
Германијум-диоксид
Клај(IV)-оксид
Олово(IV)-оксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Силицијум-диоксид је још познат под именима:

  • Силицијум (IV) оксид
  • Кварц
  • Кремен

Моларна маса Силицијум-диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.

Хемијске особине уреди

Силицијум-диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:

SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O

Киселина која одговара силицијум-диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:

SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-

Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.

Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.

Употреба уреди

Силицијум-диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.

Спољашње везе уреди