Афрички приземни љускавац

(преусмерено са Smutsiinae)

Афрички приземни љускавац (лат. Smutsia, [Смутсија] — „смутсова животиња”) је род љускаваца, из потпородице велики афрички љускавци (лат. Smutsiinae) унутар породице Manidae, који настањује подручје подсахарске Африке.[2][1][3] Овај род укључује двије живуће врсте љускаваца и једну засад неименовану изумрлу врсту са простора Европе.[4]

Афрички приземни љускавац
Временски распон: касни миоцен до данас (9,8–0 Ma)[1]
Smutsia.jpg
живуће врсте из рода Smutsia
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Smutsiinae
Gray, 1873
Род: Smutsia
Gray, 1865
Типска врста
Smutsia gigantea
Illiger, 1815
Врсте
Manis ranges.png
распрострањеност савремених врста

     Smutsia gigantea      Smutsia temminckii

Синоними
синоними потпородице:
  • Smutsiana (Gray, 1873)
  • Smutsiini (Gray, 1873)

Етимологија називаУреди

Потпородица: Поријеколо назива од: Значење назива:
Smutsiinae
  • типског рода Smutsia
  • и таксономског наставка -nae
смутсијеве животиње
Род: Поријеколо назива од: Значење назива:
Smutsia презимена јужноафричког природословца Јоханеса Смутса.[5][6] смутсова животиња

ОписУреди

Врсте из рода Smutsia су највећи живући представници породице Manidae. Ове врсте живе на тлу и више су прилагођене овом начину живота него други афрички љускавци.[7] Длаке између љуски и на остатку тјела код ови врста су ријетке и кратке (<0,5 cm). Задња ивица љуски, у средњем реду на горњој страни репа, се завршава са три врха. Ове врсте не посједују ушне шкољке.[1]

ЕволуцијаУреди

Према генетским истраживањима, унутар афричке гране љускаваца, мали афрички љускавци (потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (потпородица Smutsiinae) око 22,9 милиона година.[1] Око 9,8 милиона година преци данашње двије врсте приземни љускаваца су се одвојили једни од других, формирајући нове врсте.[1]

СистематикаУреди

Историја класификацијеУреди

У прошлости је овај род, као подрод, био уврштаван унутар рода Manis, али је касније препознат као засебна група.[8]

КласификацијаУреди

род Smutsia[9] (Gray, 1865)
Врсте: Распрострањеност: Временски
распон:
S. gigantea (Illiger, 1815)   Ангола (покрајина Кабинда)
  Бенин (уз границу са Буркином Фасо)
  Буркина Фасо (уз границу са Бенином)
  Бурунди (запад Бурундија)
  Габон
  Гана (југ Гане и дио уз слив ријеке Бјела Волта)
  Гвинеја (југ и запад Гвинеје)
  ДР Конго (сјеверни дио Конга и покрајина Централни Конго)
  Екваторијална Гвинеја
  Камерун (југ Камеруна)
  Кенија (западни дио)
  Либерија
  Обала Слоноваче (јужни дио)
  Република Конго
  Руанда (запад Руанде)
  Сенегал (јужно од ријеке Гамбије до границе са Гвинејом и Гвинејом Бисао)
  Сијера Леоне
  Танзанија (на сјеверу уз Викторијино језеро и на западу уз језеро Тангањика)
  Уганда
  Централноафричка Република (југозападни и југоисточни дио)
9,8 мил. год. до данас
S. temminckii (Smuts, 1832)   Ангола (југоисток Анголе)
  Боцвана
  Етиопија (западни дио уз границу са Суданом и Јужним Суданом)
  Замбија
  Зимбабве
  Јужни Судан
  Јужноафричка Република (сјеверни дио)
  Кенија
  Малави
  Мозамбик
  Намибија
  Свазиленд
  Судан (југ Судана)
  Танзанија
  Уганда (сјеверозапад Уганде)
  Централноафричка Република (сјеверни дио)
  Чад
9,8 мил. год. до данас
Smutsia sp.   Румунија[4] 2,5 до 1,6 мил. год.

ФилогенијаУреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Smutsia.[10][11][12][7][1]

 Pholidotamorpha 

Palaeanodonta  

 Pholidota 

Euromanis

 ? 

pholidota sp. (BC 16’08)

Eurotamanduidae

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

 Manidae 

Maninae  

 ? 

manidае sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 Smutsiinae 

Phatagininae  

 Smutsiinae 
 Smutsia 

Smutsia gigantea  

Smutsia sp. (Olteţ River Valley, Romania)

Smutsia temminckii  

 sensu stricto 
 sensu lato 
 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенстУреди

Унутар породице ManidaeУреди

Азијски љускавацАфрички дрвни љускавацФајумски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Унутар рода SmutsiaУреди

Савански љускавацЏиновски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПлиоценМиоценPiacenzianZancleanMessinianTortonian

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T Stanley, Stephen J O’Brien, Warren E Johnson, Shu-Jin Luo (2018.) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth
  2. ^ Malcolm C. McKenna, Susan K. Bell: Classification of Mammals: Above the Species Level in Columbia University Press, New York (1997), 631 Seiten. ISBN 978-0-231-11013-6.
  3. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020 
  4. ^ а б Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. (2020.) "Early Pleistocene fauna of the Olteţ River Valley of Romania: Biochronological and biogeographic implications." Quaternary International
  5. ^ „S2A3 Biographical Database of Southern African Science [Johannes Smuts]”. Приступљено 28. 5. 2018. 
  6. ^ Palmer, T. S. (1904). „Index Generum Mammalium: a List of the Genera and Families of Mammals”. North American Fauna. 23: 635. doi:10.3996/nafa.23.0001 . 
  7. ^ а б du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 . PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 . 
  8. ^ Schlitter, D.A. (2005). „Order Pholidota”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 530—531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  9. ^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2 
  10. ^ Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Приступљено 14. 5. 2015. 
  11. ^ Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  12. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.