Општина Сокобања

(преусмерено са Sokobanja)

Општина Сокобања је општина у источној Србији у Зајечарском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је градско насеље Сокобања. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 13.199 становника[1] (према попису из 2011. било је 16.021 становникa)[2] у 25 насеља.

Општина Сокобања

Зграда скупштине општине Сокобања
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Зајечарски
Седиште Сокобања
Становништво
Становништво Пад 13.199 (2022)[1]
Густина насељености 30.52 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 525 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине др Миодраг Николић (СНС)
Веб-сајт sokobanja.ls.gov.rs

Рељеф уреди

На територији општине присутни су тектонски, крашки, флувио-денудациони облици рељефа. Тектонски облици рељефа представљени су Сокобањском котлином и планинама које је окружују. Сокобањска котлина налази се у мезорегији Источној Србији, односно планинско-котлинско-долинској макрорегији. Простире се на површини од 525,5 km². Котлина је окружена средње високим планинама: Ртњом на северу, Слеменом и Крстатацом на истоку, Девицом ја југоистоку, Озреном на југу и Буковиком на југозападу. Ове планине чине котлину морфолошки изолованом.

Планина Ртањ са највишим врхом Шиљком (1 567 m) налази се на северном ободу Сокобањске котлине. Од крашких облика рељефа на Ртњу иситче се јама леденица која се налази у атару села Мужинца. Улаз у ову јаму налази се на дну плитке вртаче, има ширину од око 20 m и постепено се сужава. Он прелази у пространу дворану која је широка 15, а висока 10 m. Јама је дугачка 50 m. Дно поменуте дворане је равно, покривено глином и каменитим блоковима. Леденица има прилично уједначену температуру током целе године, од -2 (лето) до -4 °C.

Врмџанско језеро налази се у подножју Ртња, удаљено око 15 km од Сокобање и 3 km од села Врмџе. Захвата површину од око 2 ha. Настало је природним путем а вода у њему обнавља се са малог непресушног извора у близини али и од киша и снегова. У близини језера, испод брда налази се врело Врмџанске (Паклшке реке) која има дивну клисурасту долину на току према Врмџи.

Атар села Сесалца обилује крашким облицима рељефа. Истичу се Сесалачка пећина, Зарвина прераст и прозорац Богова врата који је законом заштићен као природна атракција. Пећина је удаљена око 19 km од Сокобање. Осветљена је у дужини од 200 m, а обилује сталактитима, сталагмитима, травертинским кадама и драперијама. Кроз њу протиче понорница. Простор испред пећине је уређен за посетиоце.

У подножју планине Девице налази се крашко врело „Истоци” које представља извор реке Моравице. Оно је природни феномен и куриозитет јер се јавља у виду разливеног речног тока који настаје од великог броја подземних извора. Оно никад не пресушује.[3]

Демографија уреди

 
Зграда Општине Сокобања 2024. године

Према попису из 2011. године у општини живи 31.491 становника од чега 18.404 у самом граду.

Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
14.936 93,23%
Роми
  
213 1,33%
остали
  
872 5,44%

Насеља уреди

Насеље Број становника (2002) Број становника (2011) Број становника (2022)[5]
Бели Поток 238 196 181
Блендија 352 282 243
Богдинац 201 146 112
Врбовац 598 472 375
Врмџа 606 497 387
Дуго Поље 690 519 359
Жучковац 529 422 325
Језеро 310 255 219
Јошаница 898 686 499
Левовик 162 148 102
Милушинац 382 314 211
Мужинац 459 348 288
Николинац 418 308 214
Ново Село 56 32 19
Поружница 354 298 258
Раденковац 114 69 40
Ресник 857 716 593
Рујевица 260 193 121
Сесалац 347 250 130
Сокобања 8407 7982 7188
Трговиште 342 291 211
Трубаревац 617 511 390
Церовица 54 33 11
Читлук 806 651 429
Шарбановац 514 402 294

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ Матић М.,: Могућности развоја сеоског туризма у сокобањској општини, Природно-математички факултет, Ниш.
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ (PDF) https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/pdf/G20234003.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе уреди