Свилена алга

(преусмерено са Spirogyra)

Спирогира (позната као и водена свила и свилена алга) је влакнаста зелена алга реда Zygnematales, названа по спиралном распореду хлоропласта који је карактеристичан за род. Обично се налази у слатководним водама, а у свијету постоји више од 400 врста Спирогире.Спирогира мјери приближно 10 до 100 µм у ширину и може нарасти до неколико центиметара у дужину.[3]

Spirogyra
Spirogyra.JPG
Spirogyra са карактеристичним спирално поређаним хлоропластима.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Spirogyra

Link in C. G. Nees, 1820
Типска врста
Spirogyra porticalis
(O.F.Müller) Dumortier
Врсте

Око 400;

Синоними
  • Conjugata Vaucher, 1803[1]
  • Jugalis Schrank, 1814[2]

Опште карактеристикеУреди

Спирогира је веома честа у релативно бистрој еутрофичној води, развија слузаву влакнасту зелену масу. У прољеће Спирогира расте под водом, али када има довољно сунчеве светлости и топлоте, оне стварају велике количине кисеоника, пријањајући као мјехурићи између запетљаних нити. Влакнасте масе излазе на површину и постају видљиве као витко зелене простирке. Спирогира има ћелијски зид, једро, пиреноидне и спиралне хлоропласте.

РепродукцијаУреди

Спирогира се може репродуковати и полно и бесполно. У вегетативној репродукцији долази до фрагментације, а Спирогира се једноставно подвргава интеркаларној ћелијској подјели како би продужила дужину нових нити. Код полног размножавања имамо двије врсте.

  • 1. Скалариформна коњугација захтева удруживање два или више различитих филамената, поређаних дјелимично или у цијелој њиховој дужини. Једна ћелија из супротних обложених филамената емитује цјевасте избочине познате као коњугацијске цијеви, које се издужују и спајају, да би направиле пролаз зван коњугацијски канал. Цитоплазма ћелије дјелује док мушкарац путује кроз ову цев и стапа се са женском цитоплазмом, а гамете се спајају у формирање зигоспора.
  • 2. У бочној коњугацији, гамете се формирају у једну нит. Двије сусједне ћелије близу заједничког попречног зида дају избочине познате као коњугационе цијеви, које приликом контакта даље формирају коњугацијски канал. Мушка цитоплазма мигрира кроз коњугацијски канал, стапајући се са женском. Остатак процеса се одвија као у скалариформној коњугацији.

Суштинска разлика је да се скалариформна коњугација одвија између два филамента, а бочна коњугација се дешава између две сусједне ћелије на истом филаменту.

ВрстеУреди

Следеће врсте су тренутно прихваћене: [4]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди