Stajaća voda je nadzemna otvorena vodena masa slatke ili brakične stajaće vode, uključujući i lokve na dinama. Ova staništa mogu da budu i sezonski suva (privremene ili povremene bare i jezera), s tim da period suše traje manje od šest meseci. Dna stajaćih voda izgrađuju zajednice životinja (Hirundinea, Oligochaeta, Insecta, Crustacea, Mollusca i dr.), zelenih ili drugih algi. U odnosu na trofičnost, salinitet i da li su stalne ili privremene, izdvajaju se posebni tipovi površinskih stajaćih voda.[1]

Vrmdžansko jezero

Stalne oligotrofne stajaće vode

уреди
 
Tepisi pršljenčica (Charophyta) oligotrofnih stajaćih voda

Boja vode je plava do zelena, providnost je velika. Granica između dubinske i litoralne zone je veoma izražena. Voda sadrži malu količinu biogenih elemenata potrebnih za razvoj fitoplanktona i drugih biljaka, pa je organska produkcija mala. Kiseonika u velikoj koncentraciji ima i u dubljim slojevima. U mulju ima malo organskih materija čije je raspadanje neznatno. Fitoplankton u slobodnoj vodi i vegetacija u priobalnoj zoni su slabo razvijeni. Bentosne zajednice algi su razvijene na stenovitim i kamenitim podlogama, kao i na mahovinama koje obrastaju dna ovih jezera. Dominantna je zajednica silikatnih algi (Bacillariophyta–tip zajednice) koja zavisno od sezonske dinamike ekoloških faktora prelazi u različite kombinacije zajednica sa euglenama, zelenim algama ili modrozelenim bakterijama. U zajednicama u kojima dominiraju vodene biljke (makrofite) se razlikuje zone submerznih i flotantnih biljaka. Najznačajnije submerzne vrste su Utricularia minor, Utricularia intermedia, Utricularia bremii, kao i različiti predstavnici pršljenčica rodova Chara, Nitella, Tolypella, Nitellopsis, Lamprotha, kao i mahovina iz rodova Mnium i Lychnothamnus. Među flotantnim biljkama najčešći su predstavnici rodova Potamogeton i Sparganium.

Stalne oligotrofne vode se mogu podeliti na:

  • planktonske zajednice oligotrofnih stajaćih voda
  • bentosne zajednice oligotrofnih stajaćih voda
  • tepisi pršljenčica (Charophyta) oligotrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene submerzne zajednice oligotrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene plutajuće zajednice oligotrofnih stajaćih voda
  • zajednice mahovina tresetnica i mešnica (Utricularia spp.) oligotrofnih stajaćih voda
  • i lokve na dinama.

Stalne mezotrofne stajaće vode

уреди
 
Zajednica žabogriza (Hydrocharis morsus-ranae) mezotrofnih stajaćih voda
 
Zajednice plutajućeg talasinja (Potamogeton natans) mezotrofnih stajaćih voda

Zajednice u kojima dominiraju vodene biljke-makrofite, se diferenciraju na zonu submerznih i flotantnih biljaka. Najznačajnije submerzne makrofite su vrste rodova: Myriophyllum, Potamogeton, Najas, Utricularia, kao i vrste rodova pršljenčica : Nitella i Chara. Među flotantnim makrofitama su najčešće vrste: Aldrovanda vesiculosa, Hydrocharis morsus-ranae, Lemna minor, Pistia stratiotes, Salvinia natans, Spirodella polyrrhyza, Stratiotes aloides, Wolffia arrhyza, Callitriche verna, Elatine triandra, Polygonum amphibium, Ranunculus aquatilis, R. paucistamineus, R. trichophyllus, Sparganium natans i dr.

Stalne mezotrofne stajaće vode se mogu podeliti na:

  • planktonske zajednice mezotrofnih stajaćih voda
  • bentosne zajednice mezotrofnih stajaćih voda
  • tepisi pršljenčica (Charophyta) mezotrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene submerzne zajednice mezotrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene plutajuće zajednice mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednice vodenih ljutića (Ranunculus sect. Bratrachium) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednice plutajućeg talasinja (Potamogeton natans) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednice vodenog troskota (Polygonum amphibium) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica plutajućeg jažorasta (Sparganium natans) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica vodene bradice (Callitriche spp.) mezotrofnih stajaćih voda
  • slobodno plutajuće zajednice mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica žabogriza (Hydrocharis morsus-ranae) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica testerice (Stratiotes aloides) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica mešnica (Utricularia spp.) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica vodene paprati (Salvinia natans) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica aldrovande (Aldrovanda vesiculosa) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica pistije (Pistia stratiotes) mezotrofnih stajaćih voda
    • zajednica sočivica (Lemna spp., Spirodella spp., Wolffia spp.) mezotrofnih stajaćih voda
  • i zajednice mahovina tresetnica i mešnica (Utricularia spp.) mezotrofnih stajaćih voda.

Stalne eutrofne stajaće vode

уреди
 
Zajednice vodene kuge (Elodea spp.) eutrofnih stajaćih voda
 
Zajednice resina (Ceratophyllum spp.) i drezga (Myriophyllum spp.) eutrofnih stajaćih voda
 
Zajednice sočivica (Lemna spp., Spirodella spp., Wolffia spp.) eutrofnih stajaćih voda
 
Zajednice vodenih paprati (Azolla filiculoides) eutrofnih stajaćih voda

U litoralnoj zoni jezerskog dna razvijene su bentalne zajednice sa dominacijom larvi hironomida, efemeroptera, trihoptera i odonata, kao i puževa i oligoheta. U sublitoralnoj zoni naročito je karakteristična "ljušturina zona", u kojoj dolazi do intenzivnog razvića školjki i puževa Dreissena polymorpha, dok u profundalu preovlađuju oblici oligoheta Tubifex, Peloscolex i dr., kao i vrste amfipodnih i izopodnih rakova i ostrakoda. U zavisnosti od godišnje dinamike intenziteta i kvaliteta ekoloških faktora (sezonska dinamika) na ovim staništima dominiraju silikatne alge (Bacillariophyta) u proleće, poznu jesen i zimi, modrozelene bakterije (Cyanobacteria) ili zelene alge (Chlorophyta). Zajednice u kojima dominiraju makrofite, se diferenciraju na zonu submerznih i flotantnih biljaka. Najznačajnije submerzne makrofite su vrste rodova: Ceratophyllum, Elodea, Myriophyllum, Najas, Utricularia i Vallisneria, kao i pršljenčice Nitellopsis obtusa i Chara vulgaris. Među flotantnima biljkama su najčešće sočivice: vrste rodova Lemna, Spirodela i Wollfia, ali i vrste rodova Hydrocharis,Nymphoides, Nymphaea, Nuphar, Potamogeton i Trapa; jetrenjače: Riccia fluitans i Ricciocarpus natans; vodene paprati: Azolla filiculoides i Salvinia natans.

Stalne eutrofne stajaće vode se mogu podeliti na:

  • planktonske zajednice eutrofnih stajaćih voda
  • bentosne zajednice eutrofnih stajaćih voda
    • bentosne zajednica litorala eutrofnih stajaćih voda
    • bentosne zajednice sublitorala eutrofnih stajaćih voda
    • bentosne zajednice profundala eutrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene submerzne zajednice eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice resina (Ceratophyllum spp.) i drezga (Myriophyllum spp.) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice vodene kuge (Elodea spp.) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice podvodnica (Najas spp.) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednica submerznog talasinja (Potamogeton spp.) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice pršljenčica (Charophyta) eutrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene plutajuće zajednice eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice rebratice (Hottonia palustris) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice žutog lokvanja (Nuphar luteum) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice belog lokvanja (Nympheaea alba) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice belog (Nympheaea alba) i žutog lokvanja (Nuphar luteum) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice vodenog oraha (Trapa spp.) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice žutog lokvanjčića (Nymphoides flava) eutrofnih stajaćih voda
  • slobodno plutajuće zajednice eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice sočivica (Lemna spp., Spirodella spp., Wolffia spp.) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice vodenih paprati (Salvinia natans) eutrofnih stajaćih voda
    • zajednice vodenih jetrenjača (Riccia spp., Ricciocarpus spp.) eutrofnih stajaćih voda
 
Zajednice žutog lokvanja (Nuphar luteum) eutrofnih stajaćih voda
 
Zajednice vodenih paprati (Salvinia natans) eutrofnih stajaćih voda
 
Zajednice belog lokvanja (Nympheaea alba) eutrofnih stajaćih voda

Stalne distrofne stajaće vode

уреди

Voda je bogata biogenim elementima koji se nalaze u teško pristupačnom obliku što uslovljava slab razvoj fitoplanktona i drugih biljaka, pa je organska produkcija mala. Voda sadrži veliku količinu Huminske materije se nalaze u velikoj količini u vodi, a intenzivno oksidišu, tako da se gotovo potpuno odsustvo kiseonika ispoljava na sasvim maloj dubini od svega nekoliko cm. Reakcija vode je kisela (pH = 4-6). Boja vode je žuta ili mrka, providnost je sasvim mala.

Stalne distrofne stajaće vode se mogu podeliti na:

  • planktonske zajednice distrofnih stajaćih voda
  • bentosne zajednice distrofnih stajaćih voda
  • tepisi pršljenčica (Charophyta) distrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene submerzne zajednice distrofnih stajaćih voda
  • ukorenjene plutajuće zajednice distrofnih stajaćih voda
  • zajednice mahovina tresetnica i mešnica (Utricularia spp.) distrofnih stajaćih voda
  • otvorene plitke lokve distrofnih stajaćih voda
  • i tresetne bare distrofnih stajaćih voda.

Stalne slane stajaće vode

уреди

Zajednice rasprostranjene u zaslanjenim barama i ritovima gde u vidu gustih livada obrastaju dna. Najznačajnije biljke graditeljke su: Najas marina, Najas minor, Potamogeton pectinatus, Ranunculus trichophyllus, Utricularia neglecta, Zanichellia pedicellata, različite vrste pršljenčica (Charophyta) i dr. U zoni flotantnih biljaka dominiraju predstavnici rodova Lemna, Wolffia, Callitriche i Ranunculus sect. Batrachium.

Stalne slane stajaće vode se mogu podeliti na:

  • planktonske zajednice slanih stajaćih voda
  • bentosne zajednice slanih stajaćih voda
  • tepisi pršljenčica (Charophyta) slanih stajaćih voda
  • submerzne zajednice slanih stajaćih voda
  • i plutajuće zajednice slanih stajaćih voda.

Privremene stajaće vode

уреди

Privremene stajaće vode su zelene do braon boje, sa zajednicama u kojima po pravilu dominiraju makrofite koje se ne ukorenjuju za dno, već biljke slobodno plutaju na površini ili ispod same površine vode, obrazujući gust i često debeo sloj u čijem sastavu su najbrojnije vrste: Lemna minor, Salvinia natans, Spirodella polyrrhyza, Utricularia vulgaris, Wolffia arrhyza, Riccia fluitans i dr. Česte su i submerzne vrste Ranunculus trichophyllus, Najas minor, Najas marina i Ceratophyllum demersum.

Privremene stajaće vode se mogu podeliti na:

  • privremene oligotrofne stajaće vode
  • privremene mezotrofne stajaće vode
  • privremene eutrofne stajaće vode
  • privremene distrofne stajaće vode
  • privremene oligo-mezotrofne stajaće vode
  • privremene slane stajaće vode
  • i turlozi i livade jezerskih dna privremenih voda.[2][3]

Galerija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „General Article: Yellow Fever and Malaria in the Canal”. Panama Canal (film). American Experience. Boston, MA: WGBH Educational Foundation. 2010. 
  2. ^ „Staništa Srbije - Priručnik sa osnovnim opisima i podacima” (PDF). habitat.bio.bg.ac.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018. 
  3. ^ „Pravilnik o kriterijumima za izdvajanje tipova staništa, o tipovima staništa, osetljivim, ugroženim, retkim i za zaštitu prioritetnim tipovima staništa i o merama zaštite za njihovo očuvanje”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 03. 10. 2018.