Stenli Šehter

(преусмерено са Stanley Schachter)

Stenli Šehter (15. april 1922 – 7. jun 1997) bio je američki socijalni psiholog, koji je verovatno najpoznatiji po razvoju dvofaktorske teorije emocija 1962. godine zajedno sa Džeromom E. Singerom. U svojoj teoriji navodi da emocije imaju dva sastojka: fiziološku uzbuđenost i kognitivno svojstvo. Individualni doživljaj neke emocije proizilazi iz mentalne svesti o telesnom nadražaju i objašnjenja koje osoba pridružuje tom nadražaju. Šehter je takođe studirao i objavio mnoga dela na teme gojaznosti, grupne dinamike, redosleda rođenja i pušenja. Jedna anketa časopisa Review of General Psychology, objavljena 2002. godine, svrstala je Šehtera na sedmo mesto po citiranosti među psiholozima 20. veka.[1]

Stenli Šehter
Stanley Schachter
Stenli Šehter
Ime po rođenjuStanley Schachter
Datum rođenja15 april, 1922(1922-04-15)
Mesto rođenjaFlašing, Kvins, Njujork
 SAD
Datum smrti7. jun 1997.(1997-06-07) (75 god.)
Mesto smrtiIst Hempton, Njujork
 SAD
PrebivališteSjedinjene Države
Državljanstvoameričko
ObrazovanjeUniverzitet Minesote
Kolumbija univerzitet
UniverzitetJejl univerzitet (B.A., M.A.)
Univerzitet Mičigena (Ph.D.)
Zanimanjepsiholog
Delovanjepsihologija
SupružnikSofija Dukvort
Deca1

BiografijaУреди

Rani život i obrazovanjeУреди

Šehter je rođen u Flušingu u Njujorku, kao sin Ane (Fruhter) i Nejtana Šehter.[2] Njegovi roditelji su bili rumunski Jevreji, njegov otac je bio iz Vasilau, malog sela u Bukovini, a njegova majka iz Radaucija.[3] Kao mladić, Šehter je u početku studirao istoriju umetnosti na univerzitetu Jejl. Diplomirao je 1942, a nastavio je sa magistraturom u oblasti psihologije, takođe na Jejlu, gde je bio pod uticajem Klarka Hala. Nakon što je stekao magistraturu 1944. godine, Šehter se pridružio oružanim snagama Sjedinjenih Država, gde je služio do 1946. godine.[4] Tokom svoje dve godine u oružanim snagama, Šehter je stekao čin narednika. Radio je u Odeljenju za biofiziku Aeromedicinske laboratorije Rajt Fild u Riversajdu u Ohaju, proučavajući vizuelne probleme koje su doživeli piloti u letu.[5]

Godine 1946, nakon mandata u oružanim snagama, Šehter je otišao na Masačusetski tehnološki institut (MIT) da bi radio sa nemačkim socijalnim psihologom Kurtom Levinom, u njegovom istraživačkom centru za grupnu dinamiku, proučavajući socijalna pitanja. Nažalost, Levin je umro 1947, vrlo brzo nakon Šehterovog dolaska u Kembridž, Masačusets. Stariji doktorski student, Leon Festinger, preuzeo je funkciju Šehterovog nadzornka, i oni su postali doživotno vrlo bliski prijatelji. Kada se Festinger 1948. preselio na Institut za društvena istraživanja Univerziteta u Mičigenu, Šehter ga je sledio. Tu je Šehter stekao doktorat 1949. godine, pod Festingerovim nadzorom, pišući svoju disertaciju o tome kako su pojedinci sa različitim mišljenjima koji su radili u malim grupama bili tretirani od strane članova grupe čije se mišljenje poklapalo sa većinom.[4]

PublikacijeУреди

KnjigeУреди

Poglavlja knjigaУреди

  • Schachter, S. (1964) The interaction of cognitive and physiological determinants of emotional state. In Advances in Experimental Social Psychology, ed. L. Berkowitz, pp. 49–79. New York: Academic Press.
  • Schachter, S. & Latané, B. (1964). Crime, cognition and the autonomic nervous system. In Nebraska Symposium on Motivation, ed. D. Levine, pp. 221–73. Lincoln: University of Nebraska Press.
  • Schachter, S. (1980). Nonpsychological explanations of behavior. In Retrospective on Social Psychology, ed. L. Festinger, pp. 131–57. New York: Oxford University Press.

ČlanciУреди

  • Schachter, S. (1951) Deviation, rejection and communication.J. Abnorm. Soc. Psychol. 46:190-207.
  • Schachter, S. (1962) With J. Singer. Cognitive, social and physiological determinants of emotional state. Psychol. Rev. 69:379-99.
  • Schachter, S. (1963) Birth order, eminence and higher education. Am. Sociol. Rev. 28:757-68.
  • Schachter, S. (1968). Obesity and eating. Science 161:751-56.
  • Schachter, S. (1971). Some extraordinary facts about obese humans and rats. Am. Psychol. 26:129-44.
  • Schachter, S. (1977). Nicotine regulation in heavy and light smokers. J. Exp. Psychol. 106:5-12.
  • Schachter, S. (1978). Pharmacological and psychological determinants of cigarette smoking. Ann. Intern. Med. 88:104-14.
  • Schachter, S. (1982). Recidivism and self-cure of smoking and obesity. Am. Psychol. 37:436-44.
  • Schachter, S. (1991) With N. J. S. Christenfeld, B. Ravina, and F. R. Bilous. Speech disfluency and the structure of knowledge. J. Pers. Soc. Psychol. 60:362-67.

ReferenceУреди

  1. ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; Powell III, John L.; Beavers, Jamie; Monte, Emmanuelle (2002). „The 100 most eminent psychologists of the 20th century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—152. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 
  2. ^ „PsycNET - Option to Buy”. 
  3. ^ Gardner, L. (ed.) (1989.) A history of psychology in autobiography (vol. VIII). Stanford University Press, p. 449.
  4. 4,0 4,1 Simpson, J.A. (2000.) Schachter, Stanley. In Kazdin, A.E. (ed.) Encyclopedia of Psychology (vol. 7). Washington, D.C.: American Psychological Association and Oxford University Press.
  5. ^ Sheehy, N., Chapman, A.J., & Conroy, W. (eds.) (1997.) Schachter, Seymour [sic.] Biographical Dictionary of Psychology. London, England: Routledge.

LiteraturaУреди

  • Grunberg, N. E., Nisbett, R. E., Rodin, J., and Singer, J. E. (1987). A Distinctive Approach to Psychological Research: The Influence of Stanley Schachter. Hillsdale, N.J.: Lawrence Erlbaum Associates. google books
  • G. Lindzey (ed.) A History of Psychology in Autobiography, Vol. VIII (1989). Stanford: Stanford University Press.

Spoljašnje vezeУреди