Supletivizam (lat. supplere - dopuniti, zameniti) u gramatici označava promenu reči pri kojoj se umesto dodavanja nastavaka za oblik (imenski, glagolski) na gramatičku osnovu, oblici promenljivih reči dobijaju dopunjavanjem, upotrebom različitih oblika koji se nekad delimično, a nekad i potpuno razlikuju od sistemskih oblika.[1] Supletivizam je zasnovan na značenjskim odnosima gde se dva različita skupa glasova (fonema) povezuju u jednom zajedničkom, leksičkom značenju.[1]

Primeri u srpskom jezikuУреди

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Живојин Станојчић, Љубомир поповић (2000). „19. Суплетивизам у промени облика речи”. Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 123 и 124. . ISBN 978-86-17-08190-2.. 

LiteraturaУреди

  • Живојин Станојчић, Љубомир поповић (2000). „19. Суплетивизам у промени облика речи”. Граматика српскога језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 123 и 124. . ISBN 978-86-17-08190-2.. 

Spoljašnje vezeУреди