Tamara Platonovna Karsavina (rus. Тама́ра Плато́новна Карса́вина, 10. mart 1885 – 26. maj 1978) bila je ruska primabalerina, čuvena po svojoj lepoti, koja je bila glavni umetnik Carskog ruskog baleta, a kasnije i Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva. Nakon što se nastanila u Britaniji, u Hempstedu u Londonu, ona je počela da profesionalno predaje balet i postala je jedna od osnivačica modernog britanskog baleta. Ona je pomagala u osnivanju Kraljevskog baleta i bila je jedan od osnivača Kraljevske akademije plesa, koja je sada najveća svetska organizacija koja se bavi plesnom obukom.

Tamara Karsavina
Tamara Karsavina (c. 1912)
Tamara Karsavina (oko 1912)
Puno imeTamara Platonovna Karsavina
Ime po rođenjuТама́ра Плато́новна Карса́вина
Datum rođenja(1885-03-10)10. mart 1885.
Mesto rođenjaSankt Peterburg
 Rusko carstvo
Datum smrti26. maj 1978.(1978-05-26) (93 god.)
Mesto smrtiBikonsfild, Bakingemšir
 Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteRusija, Engleska
Državljanstvorusko
Zanimanjebalerina
SupružnikVasili Vasilievič Mukhin (v. 1907; razv. 1917)
Henri Džejms Brus (v. 1918)
Deca1
Tamara Platonovna Karsavina, Sankt Peterburg, oko 1915.

Porodica, detinjstvo i mladostУреди

Tamara Karsavina je rođena u Sankt Peterburgu, kao ćerka Platon Konstantinoviča Karsavina i njegove supruge, Ane Josifovne (devojački Komjakova).[1][2] Glavni plesač i mimičar u Carskom baletu, Platon je takođe predavao kao instruktor u Carskoj baletskoj školi (Vaganovoj baletskoj akademiji). Jedan od njegovih studenata je Mihail Fokin, budući plesni partner i ljubavnik njegove ćerke.[3][4]

Karsavinin stariji brat Lev Platonovič Karsavin (1882–1952) postao je religiozni filozof i istoričar srednjeg veka.[5] Njena nećakinja Marijana Karsavina (1910-1993) udala se za ukrajinskog autora i umetničkog pokrovitelja Pjotra Suvčinskog.[6] Karsavina je preko svoje majke bila u bliskoj vezi sa verskim pesnikom i saosnivačem slavofilnog pokreta, Aleksejem Homjakovom.[7]

Karsavin otac je svojevremeno bio omiljeni učenik Marijusa Petipa, učitelja i koreografa, ali njihov se odnos pogoršao u kasnijim godinama.[8] Karsavina je sumnjala da Petipa stoji iza „političke intrige” koja je rezultirala time da je njen otac bio prisiljen na prevremenu penziju.[9] Iako je Platon nastavio da predaje u Carskoj baletskoj školi, i zadržao je i neke od privatnih učenika, on je bio razočaran iskustvom.[10]

ReferenceУреди

  1. ^ Horowitz, Dawn Lille. Michel Fokine, New York: Twayne Publishers, 1985: p. 4.
  2. ^ Eliot, Karen. Dancing Lives: Five Female Dancers from the Ballet d'Action to Merce Cunningham, Urbana, IL: University of Illinois Press, 2007.
  3. ^ Horowitz, 1985.
  4. ^ Eliot, 2007.
  5. ^ Taruskin, Richard. Stravinsky and the Russian Traditions, Vol II, University of California Press: Los Angeles, 1996.
  6. ^ Taruskin, 1996.
  7. ^ Chamberlain, Lesley. Lenin's Private War: The Voyage of the Philosophy Steamer and the Exile of the Intelligentsia, New York: Atlantic Books, 2006.
  8. ^ Eliot, 2007.
  9. ^ Eliot, 2007.
  10. ^ Eliot, 2007

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди