Википедија

Tehnologija prepoznavanja lica

Tehnologija prepoznavanja lica je metod identifikovanja ili verifikovanja identiteta osobe posredstvom njihovog lica.[1]Ova tehnologija može biti korišćena tako da prepoznaje identitet osoba na fotografijama, video snimcima ili u realnom vremenu, tj uživo. [1]

Funkcionisanje уреди

Tehnologija funkcioniše u nekoliko koraka.[1]

1. Načini se fotografija

2. Odredi se položaj očiju

3. Slika se promeni u sivu boju i nareže se.

4. Slika se prebaci u pretragu radi dobijanja rezultata poređenja.

5. Slika se pretražuje i ukršta posredstvom sofisticiranog algoritma radi poređenja obrasca unete slike sa drugim obrascima u bazi podataka.

Tehnologija prepoznavanja lica u Srbiji (Projekat "Siguran grad”) уреди

Hronologija уреди

Ministarstvo unutrašnjih poslova je još 2011. godine započelo razgovore sa kompanijom “Huawei Technologies Co, LTD” o mogućnosti uvođenja tehnologije prepoznavanja lica na teritoriji Republike Srbije.[2] Potom je 17.12.2014 godine između MUP-a i Huaveja zaključen Memorandum o razumevanju koji se odnosi na saradnju i neophodne korake radi ostvarivanja projekta “Safe City”.[2] Vlada je 19.5. 2017. godine zaključkom dala saglasnost Mup-u da zaključi ugovor o implementaciji kapitalnog projekta ‘Video nadzor u saobraćaju-faza 1” sa Huavejom. [2]

Iste godine je uradjena rekonstrukcija komandno-operativnog centra PU Beograd gde je smešten data centar[2]

Projekat “Siguran grad” уреди

Kao razlog uvođenja tehnologije prepoznavanja lica navode se sve veće poteškoće kojom se službe bezbednosti sreću u svom radu.[3] U cilju uvođenja sistema nadzora osmišljen je projekat “Siguran grad”.[4] Kao dobre primere primene nadzora navedene su saobraćajne kamere koje su uspele da na vreme uoče izbijanje teških saobraćajnih nezgoda, pokušaje samoubistva na beogradskim mostovima te su operateri bili u mogućnosti da pozovu službe hitne pomoći i policije.[5] Kao prednosti korišćenja video nadzora navode se između ostalih: konstantan nadzor nad određenom saobraćajnicom: ušteda materijala i ljudskih resursa: smanjenje rizika od korupcije: postizanje preventivnog efekta.[5] Navodi se da bi video nadzor osim ispunjavanja cilja ljudske bezbednosti takođe kontrolisao rad policijskih službenika, sledstveno tome obezbeđivao zakonitost njihovog postupanja.[6]

Kamere koje su instalirane na osnovu ovog projekta služe između ostalog i : analizi dešavanja u zoni nadzora kamere; video pretraživanju; video sinopsisu(sažet prikaz video materijala); prepoznavanje tablica registrovanih vozila.[7] Projekat “video nadzor u saobracaju-faza 2” podrazumeva pokrivanje kamerama celokupne teritorije grada Beograda (17 opština) kao i dodavanje dve nove funkcije kamerama: Prepoznavanje lica i integraciju sa GIS/ platformom/ praćenje trajektorije vozila.[7]

“Softver za video menadžment i upravljanje koji se koristi je softver firme Huawei koji je još u fazi prilagođavanja zahtevima Ministarstva, odnosno firma ‘Huawei’ radi na unapređenju kako funkcionalnosti softvera tako i….”[8]

Monitoring centri se nalaze u PU Beograd, kao i u PS Savski Venac, Stari Grad i Novi Beograd.[8]

Moguće negativne posledice implementacije projekta уреди

Najčešće kritike koje se upućuju tehnologiji prepoznavanja lica tiču se potencijalnog ugrožavanja privatnosti građana i zloupotrebe ove tehnologije u političke i komercijalne svrhe.[9]Takođe se ističe da bi ova tehnologija dovela do “geografskog, taktičkog i metodološkog izmeštanja kriminala, smanjenja nivoa lične opreznosti, moralne odgovornosti i samokontrole građana, gubitka poverenja u policiju”.[10]

Mišljenje Poverenika o projektu “Siguran grad” уреди

U izveštaju Poverenika a na osnovu dostavljene Procene uticaja od strane Mup-a ističe se da će na teritoriji Beograda biti postavljeno 2500 kamera, 3500 uređaja za audio i video snimanje kod policijskih službenika( tzv elte terminali): 600 fiksnih video kamera na vozilima policije: 1500 body kamera kod policijskih službenika.[11]

Poverenik je izneo stav da namera obrade biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom video kamera i uređaja ne poseduje pravni osnov te da moze povrediti članove 5,12,13, 54 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.[12]

Tehnologija prepoznavanja lica u svetu уреди

Mane уреди

FaceID, softver kompanije “Apple” nelegalno je korišćen od strane FBI-a kako bi se otključao telefon osumnjičenog.[13] Tehnologija prepoznavanja lica koju koristi Fejsbuk može da taguje i prati ljude, bez njihovog znanja.[13]Ovaj softver je zvanično u upotrebi radi uklanjanja lažnih naloga.23 Postoji i opravdana opasnost da bi biometrijski identiteti dobijeni pomoću tehnologije prepoznavanja lica mogli biti ukradeni.[13] Sistemi prepoznavanja lica prave 5 do 10 puta više grešaka prilikom identifikacije osoba sa tamnijom bojom kože.[14]Takođe nailaze na više poteškoća prilikom identifikovanja žena.[14]

Apelacioni sud Ujedinjenog Kraljevstva je korišćenje automatskog sistema prepoznavanja lica (eng. automated face recognition) od strane južnovelške policije proglasila protivpravnim.[15] Slučaj je pokrenut od strane aktiviste za ljudska prava koji je tvrdio da se osećao uznemiren pošto mu je automatski sistem prepoznavanja lica otkrio identitet tokom protesta protiv oružja u kojom je on učestvovao. [15]Ova presuda ne znači da je korišćenje ovog softvera postalo nelegalno na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, već da je neophodno da policija sa većom brigom vrši njegovu primenu.[15]

Prema odredjenim procenama Kina poseduje preko 200 miliona kamera, čak cetiri puta više od Amerike.[13]Postoje ogromni displeji na kojima se prikazuju lica i lični podaci ljudi koji nepropisno pređu ulicu ili koji imaju neki dug.[13]Ovo se koristi kao vid javnog sramljenja ljudi.[13] Tehnologija prepoznavanja lica se koristi kako bi se uspotavilo masovno praćenje Ujgurske manjine na zapadu Kine.[13] Ova tehnologija se takođe koristi kako bi se u jednoj kineskoj kompaniji pratilo kretanje radnika, od radnog stola do toaleta, na pauzi, odnosno svuda.[13]

Prednosti уреди

Pozitivni primeri upotrebe tehnologije prepoznavanja lica su mnogobrojni. Primera radi, u Indiji tehnologija prepoznavanja lica omogućila je pronalaženje oko 3.000 nestale dece koje su na kraju spojene sa svojim porodicama.35U Kini je ova tehnologija pomogla u otkrivanju i hvatanju počinilaca dela krađe i ubistva.[13]

Reference уреди

  1. ^ а б в „Face Recognition”. Electronic Frontier Foundation (на језику: енглески). 2017-10-24. Приступљено 2020-11-13. 
  2. ^ а б в г Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 20. 
  3. ^ Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 16. 
  4. ^ Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 17. 
  5. ^ а б Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. стр. 18. 
  6. ^ Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 19. 
  7. ^ а б Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 21. 
  8. ^ а б Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 24. 
  9. ^ Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 30. 
  10. ^ Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova. 2019. стр. 31. 
  11. ^ Marinović, Milan (2019). Mišlenje poverenika o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd. стр. 3. 
  12. ^ Marinović, Milan (2019). Mišlenje poverenika o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora. Beograd. стр. 8. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж з „How Facial Recognition Presents a Growing Threat to Privacy”. Comparitech (на језику: енглески). 2019-03-07. Приступљено 2020-11-13. 
  14. ^ а б „The Best Algorithms Still Struggle to Recognize Black Faces”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2020-11-13. 
  15. ^ а б в Stokel-Walker, Chris. „Is police use of face recognition now illegal in the UK?”. New Scientist (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-13. 

Literatura уреди

  • Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora.Beograd:Ministarstvo unutrašnjih polsova. 2019.
  • Marinović Milan (2019).Mišljenje poverenika o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora.Beograd.

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehnologija_prepoznavanja_lica&oldid=27472159”