Теофраст (право име Тиртам), филозоф, књижевник, рођен 370. п. н. е. на острву Лезбосу, један од најцитиранијих аутора антике. Прво је био Платонов ученик, али је после његове смрти напустио његову и прешао у Аристотелову школу. Аристотел га је именовао за вођу и наследника своје перипатетичке школе, за старатеља свом сину и за наследика библиотеке. У току 34 године његове управе, школу је похађало више од 2000 ученика.

Historia plantarum, 1549

Диоген Лаертије је оставио највише података о Теофрасту у делу „Животи и мишљења истакнутих филозофа“. Тестамент Теофрастов, који наводи Лаертије, је врло важан историјски документ из кога се дознаје право стање у перипатетичкој школи. Држао је предавања из филозофије, природних наука, етике, реторике, психологије, поетике и др.

Сачувана су три његова дела: „Историја биљака“ у девет књига, „Порекло биљака“ у шест књига и сатирично комична збирка „Карактери“. Изгубљено дело „О стилу“ бавило се питањима књижевне теорије и стила, а делимично су сачувана дела „Метафизичке апорије“ и „Историја физике“. Његове расправе о логици су коментари и допуне Аристотеловог „Органона“. Активно је учествовао у политичком животу.

Живео је 85 година.

Дела уреди

Литература уреди

Теофраст. 1975. Карактери (предговор Петар Пејчиновић). Сарајево: ИП „В. Маслеша“.