Tetronarce californica, позната и као пафицичка електрична ража врста је електричне раже из породице Torpedinidae ендемичне за приобалне воде северноисточног дела Тихог океана, од Бахе Калифорније до Британске Колумбије. Обично насељава пешчана водена дна, камените гребене и површине где има доста алги, дубине до 200 м, а понекада одлази у отворен океан.

Tetronarce californica
A gray disc-shaped fish with many tiny dark spots, swimming over a bed of sea stars
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Chondrichthyes
Ред: Torpediniformes
Породица: Torpedinidae
Род: Tetronarce
Врста:
T. californica
Биномно име
Tetronarce californica
Вилијам Орвил Ајрес, 1855
World map with blue shading along the western coast of North America
Распрострањеност Tetronarce californica на мапи света
Синоними

Torpedo californica Ayres, 1855

Расте до 1,4 м, има упарене отворе за дисање иза очију и тамно сиву или смеђу боју коже, понекада са тамним мрљама, два леђна пераја неједнаке величине и добро развијено каудално пераје.

Углавном лови ноћу, а може да произведе струју до 45 волти како би се одбранила или напала плен. Храни се углавном правим кошљорибама, а током дана углавном мирује на дну. Током размножавања ембрион се храни са жуманцем и хистотрофом односно материчним млеком. Женка може да роди од 17 до 20 потомака, вероватно сваке друге године. Међународна унија за очување природе истиче да за ову врсту постоји најмања забринуотост, јер се не лови много.

Таксономија и станиште уреди

Tetronarce californica је први описао амерички ихтиолог Билијам Орвил Ајрес, први кустос ихтиологије у Калифорнији, који је ову врсту назвао по држави у којој ју је открио. Ајрес је свој рад о овој врсти објавио 1885. године у уводном делу Зборника Академије Калифорније. Теодор Гил је 1861. године ову врсту сместио у род Tetronarce. Након тога сличне врсте виђене су у Чилеу, Перуу и у Јапану и све данас припадају роду Tetronarce.

Припадници ове врсте нађени су и ван Северне Америке, у заливу Себастијан у водама Бахе Калифорније, на потезу до Британске Колумбије. Ван Калифорније ова врста се углавном сусреће у Тихом океану на дубини од 3 до 30 м, док се код Баха Калифорније сусреће на дубини од 100 до 200м. Постоје извештаји који указују да је Tetronarce californica примећена и на 425 м дубине. Углавном настањује воде које су температуре од 10°С до 13°С, често борави на пешчаном дну, каменитим гребенима и на местима где има доста алги и биљног растиња. Један припадник ове врсте снимљен је 17 км западно од Поинт Пиноса у округу Монтереј у Калифорнији, а пливао је само 10 м испод површине у води дубокој 3000 метара. Ово запажање указује да Tetronarce californica понекад оде даље од обалних вода у епипелагијску зону.

Опис и биологија уреди

Tetronarce californica има меко, разбарушено тело. Њено тело је попут диска, дуго око 1,2 м са скоро равним предњим рубом и паром бубрега који су видљиви испод коже. Очи су мале, између ноздрва налази се кожни покривач који допире до уста, а на угловима је дубока бразда. Размак између уста и врха њушке приближно је једнак ширини уста и на три пута већој од удаљености између ноздрва. Ова врста има 25–28 горњих редова зуба и 19–26 доњих редова зуба; сваки зуб је ситан и гладак, са једним оштрим резом.[2][3][4]

Tetronarce californica има два леђна пераја, при чему је прво двоструко већа од другог, а постављено је насупрот великих карличних пераја. Реп је кратак и прстенаст, завршава се великим трокутастим каудалним перајима.[5] Ова врста је тамно сива, смеђа на горњој страни тела, понекад са малим тамнијим мрљама које се повећавају с годинама; доња страна је бела. Мужјаци достижу максималну познату дужину од 0,9 м, а женке 1,4 м. Максимална забележена тежина је 41 кг.[4][5]

Са великом масном јетром и ткивима ниске густине, ова врста је готово неутрална и може се кретати уз помоћ врло мало напора. Пропулзивну снагу обезбеђује мишићави реп, док је диск чврст.[6] Студије су показале да ова врста плива првенствено ноћу, када улази у гребене и друга станишта са високим рељефом терена, а већи део дана проводи у оближњим отвореним површинама, затрпаним седиментом.[1][4] Номадска је и живи у самоћи, иако у истој области време може проводити неколико појединаца.[7]

Као и остали чланови његове породице, Tetronarce californica производи снажне електричне ударе за напад и одбрану. Њени упарени електрични органи изведени су из мишића и чине око 15% њене укупне тежине, која се састоји од више хиљада „електричних плоча” напуњених у вертикалне шестерокутне стубове.[8][9] Ови стубови функционишу у основи као батерије спојене паралелно; одрасле јединке могу да произведу око 45 волти електричне енергије са снагом од једног киловата, услед ниског унутрашњег отпора.[10] Електрични органи испуштају директну струју у импулсима, од којих сваки траје 4–5 милисекунди. Када напада плен, у првим тренуцима ова врста обично производи импулсе брзином од 150–200 у секунди, успоравајући током времена. Преко хиљаду импулса може произвести у целини, у зависности од времена колико је потребно да се плен онеспособи.[4][7] Брзина пулса ове врсте расте са температуром воде.[8]

Због своје величине и начина одбране, Tetronarce californica ретко постаје плен другим животињама. Постоје записи о томе да је на острву Санта Каталина ова врста напала кита убицу. Cancellaria cooperi је специјализовани паразит ове врсте.[4] Остали познати паразити ове врсте су Trebius latifurcatus, Amphibdelloides maccallumi и Acanthobothrium hispidum.[11][12]

Tetronarce californica угланом се храни правим кошљорибама укључујући харинге, скуше, Sciaenidae, Sebastidae и Paralabrax clathratus, али такође и са главоношцима и бескичмењацима. Чељусти ове врсте се лако шире, што јој омогућава да лако и изненађујуће прогута плен.[7] Једна женка, дугачка 1,2 м примећена је како гута сребрног лососа који је био готово њене дужине.[13][14]

Током дана, ова врста вреба из заседе, а у тренутку када јој се потенцијални плен приближи, она излази из свог станишта и напада га. Током ноћи, када се многе рибе спусте ка дну, ова врста прелази на активну стратегију лова.[15][16] У једном случају забележено је да је женка дуга 75 цм појела 20 цм дугачку скушу за мање од десет секунди.[17] Иако се Tetronarce californica хранити у било које доба, ноћу доста брже реагује када угледа свој плен. Већином лови у мутним водама или на местима где је тотални мрак, а очи су јој углавном бескорисне.[18]

Tetronarce californica је живахна врста, ембрион код женки храни се жуманцем, а касније од хистотрофа односно млека из материце које саджри протеине, масноћу и слуз.[19] Зреле женке имају два функционална јајника и материцу.[13][20][9] Размножавање се спроводи током целе године, при чему су мужјаци способни да се паре сваке године, а женке сваке друге.[21] Период гестације није познат.[17][16] Пријављено је да женка може носити од 17 до 20 младих јединки, крупнији примерци и више.[5]

Контакт са људима уреди

Шок изазван струјом коју производи Tetronarce californica може у потпуности паралисати одраслког човека..[4][2] Познато је да пушта рониоце у своје станиште ако је не узнемиравају.[4][18] Није познато да ли је ова врста одговорна за смртне исходе људи.[4] Tetronarce californica тешко се прилагођава заточеништву, где одбија да се храни.[16] Од 2000. године, неки јавни акваријуми су имали успеха да направе идеално станиште за ову врсту, нудећи им живу храну.[22] Ова врста користи се и у биомедицинска истраживања, јер њихови електрични органи садрже обиље протеина нервног система, као што су ацетилхолински рецептор и ацетилхолинестераза.[9][23]

Током седамдесетих и осамдесетих година 20. века, рецептори ове врсте постали су први неуротрансмитерски рецептори који су изоловани и секвенционирани и то се сматра успехом на пољу неуробиологије.[24][13][16] Тај успех довео је до низа даљих напретка, а један од њих био је разјашњење патофизиологије.[4][13][4]

Комерцијални риболов на ову врсту присутан је у малом броју у јужној Калифорнији, углавном у истраживачке сврхе.[25][1][8] Ова ража нема економску вредост и углавном се случајно улови у мрежама. Чини се да ове активности имају мало утицаја на популацију, али Међународна унија за заштиту природе навела је малу забринутост за ову врсту.[17][26]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Neer, J.A. (2005). Torpedo californica. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2005. Приступљено 22. 3. 2010. 
  2. ^ а б Scandalios, J.G. & Wright, T.R.F. (1991). Advances in Genetics. Academic Press. стр. 178. ISBN 0-12-017629-7. 
  3. ^ Ayres, W.O. (1855). „Descriptions of new species of Californian fishes”. Proceedings of the California Academy of Sciences. Series 1. 1 (1): 23—77. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и Ebert, D.A. (2003). Sharks, Rays, and Chimaeras of California. University of California Press. стр. 190–192. ISBN 0-520-23484-7. 
  5. ^ а б в Fowler, S.L.; Cavanagh, R.D.; Camhi, M.; Burgess, G.H.; Cailliet, G.M.; Fordham, S.V.; Simpfendorfer, C.A. & Musick, J.A. (2005). Sharks, Rays and Chimaeras: The Status of the Chondrichthyan Fishes. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. стр. 331–332. ISBN 2-8317-0700-5. 
  6. ^ Gill, T.N. (1862). „Analytical synopsis of the order of Squali; and revision of the nomenclature of the genera”. Annals of the Lyceum of Natural History of New York. 7: 371—408. 
  7. ^ а б в Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2015). Torpedo californica на FishBase-у. [верзија на датум: April 2015]
  8. ^ а б в Tough, S. Biological Profiles: Pacific Electric Ray Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2016). Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on November 23, 2008.
  9. ^ а б в Hennemann, R.M. (2001). Sharks & Rays: Elasmobranch Guide of the World. IKAN-Unterwasserarchiv. стр. 230. ISBN 3-925919-33-3. 
  10. ^ Eschmeyer, W. N. (ed.) californica, Torpedo Архивирано 2012-02-21 на сајту Wayback Machine. Catalog of Fishes electronic version (February 19, 2010). Retrieved on March 22, 2010.
  11. ^ Carvalho, M.R. de. (2015): Torpedinidae. In : Heemstra, P.C., Heemstra, E. & Ebert, D.A. (Eds.), Coastal Fishes of the Western Indian Ocean. Vol. 1. South African Institute for Aquatic Biodiversity, Grahamstown, South Africa. In press.
  12. ^ O'Sullivan, J.B.; McConnaughey, R.R. & Huber, M.E. (1987). „A blood-sucking snail: the Cooper's nutmeg, Cancellaria cooperi Gabb, parasitizes the California electric ray, Torpedo californica Ayres”. The Biological Bulletin. Biological Bulletin, Vol. 172, No. 3. 172 (3): 362—366. JSTOR 1541716. doi:10.2307/1541716. 
  13. ^ а б в г Bigelow, H.B. & W.C. Schroeder (1953). Fishes of the Western North Atlantic, Part 2. Sears Foundation for Marine Research, Yale University. стр. 80—96. 
  14. ^ Boschung, H.T. (Jr.); Williams, J.D.; Gorshall, D.W.; Caldwell, D.K.; Caldwell, B.C.; Nehring, C. & Verner, J. (1983). The Audubon Society Field Guide to North American Fishes, Whales, and Dolphins. Alfred A. Knopf. стр. 352. ISBN 0-394-53405-0. 
  15. ^ Allen, J.G.; Pondella, D.J. & Horn, M.H. (2006). The Ecology of Marine Fishes: California and Adjacent Waters. University of California Press. стр. 335. ISBN 0-520-24653-5. 
  16. ^ а б в г Lowe, C.G.; Bray, R.N. & Nelson, D.R. (1994). „Feeding and associated electrical behavior of the Pacific electric ray Torpedo californica in the field”. Marine Biology. 120 (1): 161—169. doi:10.1007/BF00381951. 
  17. ^ а б в Bray, R.N. & Hixon, M.A. (1978). „Night-Shocker: Predatory Behavior of the Pacific Electric Ray (Torpedo californica)”. Science. New Series. 200 (4339): 333—334. Bibcode:1978Sci...200..333B. PMID 17745565. doi:10.1126/science.200.4339.333. 
  18. ^ а б Neer, J.A. & Cailliet, G.M. (2001). McEachran, J. D., ур. „Aspects of the Life History of the Pacific Electric Ray, Torpedo californica (Ayres)”. Copeia. 2001 (3): 842—847. doi:10.1643/0045-8511(2001)001[0842:aotlho]2.0.co;2. 
  19. ^ Bullock, T.H. (2005). Electroreception. Birkhäuser. стр. 41. ISBN 0-387-23192-7. 
  20. ^ Jordan, D.S. & Evermann, B.W. (1896). The Fishes of North and Middle America, Part I. Government Printing Office. стр. 76–77. 
  21. ^ Deets, G.B. & Dojiri, M. (1989). „Three species of Trebius Krøyer, 1838 (Copepoda: Siphonostomatoida) parasitic on Pacific elasmobranchs”. Systematic Parasitology. 13 (2): 81—101. doi:10.1007/bf00015217. 
  22. ^ Goldstein, R.J. (1967). „The Genus Acanthobothrium Van Beneden, 1849 (Cestoda: Tetraphyllidea)”. The Journal of Parasitology. 53 (3): 455—483. JSTOR 3276705. PMID 6026837. doi:10.2307/3276705. 
  23. ^ Colowick, S.P.; Kaplan, N.O.; Abelson, J. & Simon, M.I. (1998). Methods in Enzymology. Gulf Professional Publishing. стр. 108. ISBN 0-12-182197-8. 
  24. ^ Alexander, C.G. (1954). „Microcotyle macracantha n. sp., a Monogenetic Trematode from the Gulf of California, with a Redescription of Amphibdelloides maccallumi (Johnston and Tiegs, 1922) Price, 1937”. The Journal of Parasitology. 40 (3): 279—283. JSTOR 3273739. doi:10.2307/3273739. 
  25. ^ Lewand, K. & Slager, C.J. (2003). „Feeding Techniques for the Pacific Torpedo Ray, Torpedo californica”. Drum and Croaker. 34: 19—21. 
  26. ^ Norris, K.S. & Prescott, J.H. (1961). „Observations on Pacific cetaceans of Californian and Mexican waters”. University of California Publications in Zoology. 63 (4): 291—402. 

Литература уреди

  • Flower, S.S. (1935) Further notes on the duration of life in animals. I. Fishes: as determined by otolith and scale-readings and direct observations on living individuals Proc. Zool. Soc. London 2:265-304.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada, Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183. ISBN 0-913235-70-9.

Спољашње везе уреди