Жена француског поручника

(преусмерено са The French Lieutenant's Woman (film))

Жена француског поручника (енгл. „The French Lieutenant's Woman“) је енглеска љубавна драма из 1981. редитеља Карела Рајса.

Жена француског поручника
Филмски постер
Изворни насловThe French Lieutenant's Woman
Жанрдрама
РежијаКарел Рајш
СценариоХаролд Пинтер
Главне улогеМерил Стрип
Година1981.
Трајање129 минута
ЗемљаЕнглеска
Језикенглески
IMDb веза

Улоге уреди

Глумац Улога
Мерил Стрип Сара/Ана
Џереми Ајронс Чарлс Смитсон/Мајк
Хилтон Макреј Сем
Емили Морган Мери
Лео Макерн доктор Гроган
Линси Бакстер Ернестина
Шарлот Мичел гђа Трантер

За улогу у овом филму Мерил Стрип је освојила Златни глобус и награду БАФТА, а била је номинована и за Оскар за најбољу главну глумицу.

Радња филма уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Две паралелне приче са истим глумцима. Једна се дешава у викторијанској, а друга у данашњој Енглеској. У првој лондонски џентлмен Чарлс стиже у градић на обали мора да би запросио Ернестину, кћерку богатог индустријалца. Тамо, међутим, упознаје Сару, жену коју је завео, па напустио француски поручник, и сада је због те афере околина презире. Међутим, она стално чека да се он врати. И њој и другима јасно је да се он неће вратити. Чарлс се заинтересује за ту жену, а постепено и страсно заљуби у њу. Локални лекар каже му да она пати од тешког облика меланхолије. Могла да се излечи само ако напусти тај градић, али она ужива у патњи. Чарлс јој на сваки начин жели помоћи, па и новчано.[1]

Паралалелно с том причом одвија се љубавна прича двоје филмских глумаца, Мајк(Џереми Ајронс) и Ана(Мерил Стрип), који у филму што се управо снима о "женској француског поручника" глуме Чарлса и Сару. Мајк и Ана су у љубавној вези за време трајања снимања филма, иако свако од њих има свој брак. Две приче, премда на први поглед сличне, разријешит ће се свака на свој начин.[2]

Референце уреди

  1. ^ „Жена француског поручника”. РТС. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ „Жена француског поручника”. Мој Тв. Приступљено 20. 1. 2020. 

Спољашње везе уреди