The Goon Show

The Goon Show
	Piter Selers (gore), Spajk Miligan (levo) i Hari Sekomb (desno)
Žanr	Komedija
Dužina trajanja	30 minuta
Zemlja porekla	Ujedinjeno Kraljevstvo
Matična stanica	BBC Houm Servis
Uloge	Spajk Miligan; Hari Sekomb; Piter Selers; Majkl Bentin (1951–1953)
Kreator	Spajk Miligan
Producer	Piter Iton (101 epizode); Denis Mejn Vilson; (38 episodes); Pat Dikson (29 epizode); Čarls Čilton (25 epizoda); Džon Brovel (23 epizoda); Roj Spir (14 epizoda); Lesli Bridžmont (4 epizoda); Tom Ronald (3 epizoda); Žak Braun (1 epizoda)
Narator	Volas Grinslajd; Endru Timoti; Denis Drauer
Tonski studio	Kamden Teatar, London
Br. epizoda	238 plus 12 specijala

The Goon Show bio je britanski program radio komedije, koji je originalno produkovao i emitovao BBC Houm Servis od 1951 do 1960, sa povremenim reprizama na BBC Lajt Programu. Prva serija, emitovana od 28. maja do 20. septembra 1951, nosila je naziv Ludi ljudi (engl. Crazy People); sledeća serija imala je naslov Gun šou (engl. The Goon Show), naslov inspirisan, prema Spajku Miliganu, Popajevim likom.^[1]

Glavni tvorac emisije i glavni pisac bio je Spajk Miligan. Scenariji su mešali smešne zavere sa nadrealnim humorom, dosetkama, memorabilnim frazama i nizom bizarnih zvučnih efekata. Neke od kasnijih epizoda sadrže elektronske efekte koje je kreirala nova radiofonska radionica BBC-a, mnoge od kojih su decenijama ponovo koristile druge emisije. Mnogi elementi šoa satirisali su savremeni život u Britaniji, parodirajući aspekte šoubiznisa, trgovine, industrije, umetnosti, politike, diplomatije, policije, vojske, obrazovanja, klasne strukture, literature i filma.

Emisija je objavljivana na međunarodnom nivou putem BBC Transkripcionih Servisa (TS).^[2]^‍:54 Ona je rodovno slušana od pedesetih godina prošlog veka u Australiji, Južnoj Africi, Novom Zelandu, Indiji i Kanadi, mada su ove TS verzije često uređivane kako bi se izbegle kontroverzne teme.^[3] U Sjedinjenim Državama, NBC je počeo da emituje program na svojoj radio mreži od sredine 1950-ih.^[4]

Subverzivan i apsurdistički, The Goon Show je imao značajan uticaj na razvoj britanske i američke komedije i popularne kulture. Kao jednog od svojih glavnih uticaja naveli su ga Bitlsi, američka komedijska ekipa Fajersajn teatar,^[5] britanska komična trupa Monti Pajton^[6]^[7]^[7]^[8]^[9] i drugi.

ZaleđinaУреди

Seriju je osmislio i napisao Spajk Miligan uz redovnu saradnju drugih pisaca, uključujući Larija Stivensa, Erika Sajksa (koji je napisao većinu epizoda u seriji 5), Morisa Viltšira i Džona Antrobusa, u početku pod nadzorom Džimija Graftona.^[5]

Miligan i Hari Sekomb postali su prijatelji tokom služenja u Kraljevskoj artiljeriji tokom Drugog svetskog rata. Poznato je da je Miligan prvi put naišao na Sekomba nakon što je topdžija Miliganove artiljerijske jedinice slučajno dozvolo velikoj haubici da se otkotrlja sa litice, ispod koje je Sekomb sedeo u malom kamionu radio veze: „Odjednom se začula strašna buka kao da je neki monstruozni predmet pao s neba sasvim blizu nas. Nastala je velika zbrka, i usred svega toga je pokrov kamiona je otkriven i mladi idiot pod šlemom je upitao: Da li je neko video top? To je bio Miligan.”^[10] Sekombov odgovor na to pitanje je bio „Koje je boje?”. Miligan je upoznao Pitera Selersa nakon rata u pozorištu Haknijevo carstvo, gde je Sekomb nastupao, i njih troje su postali bliski prijatelji.^[11]

ReferenceУреди

^ Ayto, John (2006), Movers and Shakers: A chronology of words that shaped our age, Oxford, UK: Oxford University Press, стр. 144, ISBN 0-19-861452-7, Приступљено 23. 8. 2010 Alternative ISBN 978-0-19-861452-4.
^ Wilmut, Roger; Grafton, Jimmy (1976). The Goon Show Companion - A History and Goonography. London: Robson Books. ISBN 978-0-903895-64-4.
^ Wilmut 1976, стр. 54
^ „Under the Influence of the Goons”. FIREZINE #4. Firesign Theatre. 1997—1998. Приступљено 14. 10. 2006.
^ ^а ^б McCann, Graham (2006). Spike & Co. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-89809-3. (a) pp. 4, 5, 61; (b)p.183, (d) pp. 180, 181, (e)p.203
^ Scudamore, Pauline (1985). Spike Milligan: A Biography. London: Granada. ISBN 978-0-246-12275-9.
^ ^а ^б Ventham, Maxine (2002). Spike Milligan: His Part In Our Lives. London: Robson. ISBN 978-1-86105-530-9. Приступљено 23. 8. 2010.
^ Chapman, G., Cleese, J., Gilliam, T., Idle, E., Jones, T., & Palin, M. (2004). Edited by Bob McCabe. The Pythons Autobiography by The Pythons. London: Orion. Chapman's posthumous input via collateral sources. ISBN 978-0-7528-6425-9.
^ Chapman, Graham (2006). Yoakum, Jim, ур. Calcium Made Interesting: Sketches, Letters, Essays & Gondolas. London: Pan Books. ISBN 978-0-330-43543-7.
^ Secombe, Harry (1975). „Goon Away - Try Next Door”. Goon For Lunch. London: M. and J. Hobbs. ISBN 978-0-7181-1273-8.
^ Spike Milligan - The Biography. Carpenter, H. 2003. Hodder & Stoughton. London. P 90

LiteraturaУреди

Barnes, Peter (avgust 2002), „'An Uncooked Army Boot': Spike Milligan 1918-2002”, New Theatre Quarterly, 18 (Part 3. Intq 71): 205—210, doi:10.1017/s0266464x02000295, Приступљено 23. 8. 2010
Farnes, Norma, ур. (6. 11. 1997). The Goons: The Story. London: Virgin Publishing. ISBN 978-1-85227-679-9. – includes chapters from Milligan, Secombe & Sykes.
Wilmut, Roger; Grafton, Jimmy (1976). The Goon Show Companion - A History and Goonography. London: Robson Books. ISBN 978-0-903895-64-4.
Rose, Elizabeth, ур. (2000), The Book of the Goons, London: Robson Books, ISBN 0-86051-286-X, Приступљено 23. 8. 2010 (First published by Robson Books, 1974).
McCann, Graham (2006). Spike & Co. London: Hodder and Stoughton Ltd. ISBN 978-0-340-89808-6. – A resource, comprising a comprehensive biography of the script co-operative 'Associated London Scripts' set up by Milligan, Sykes, Galton and Simpson in the 1950s.

Spoljašnje vezeУреди

The Goon Show on BBC7 – plays shows online once a week
The Goon Show Site
Goon Show Preservation Society – United Kingdom
Goon Show Preservation Society – United States
The Goon Show on the BBC website
GoonShowRadio – streams various episodes of The Goon Show constantly on the internet.
The Goon Show на сајту British Comedy Guide
The Goon Show LIVE!; Australian homage.
Goon Show at oldclassicradio.com
Photo of Grafton's pub, where they first performed

[Ayto2006-1] Ayto, John (2006), Movers and Shakers: A chronology of words that shaped our age, Oxford, UK: Oxford University Press, стр. 144, ISBN 0-19-861452-7, Приступљено 23. 8. 2010 Alternative ISBN 978-0-19-861452-4.

[Wilmut1976-2] Wilmut, Roger; Grafton, Jimmy (1976). The Goon Show Companion - A History and Goonography. London: Robson Books. ISBN 978-0-903895-64-4.

[3] Wilmut 1976, стр. 54

[NBC-4] „Under the Influence of the Goons”. FIREZINE #4. Firesign Theatre. 1997—1998. Приступљено 14. 10. 2006.

[Spike&Co-5] а ^б McCann, Graham (2006). Spike & Co. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-89809-3. (a) pp. 4, 5, 61; (b)p.183, (d) pp. 180, 181, (e)p.203

[ScudamoresMilliganbio-6] Scudamore, Pauline (1985). Spike Milligan: A Biography. London: Granada. ISBN 978-0-246-12275-9.

[MilliganHisPartInOurLives-7] а ^б Ventham, Maxine (2002). Spike Milligan: His Part In Our Lives. London: Robson. ISBN 978-1-86105-530-9. Приступљено 23. 8. 2010.

[PythonsbythePythons-8] Chapman, G., Cleese, J., Gilliam, T., Idle, E., Jones, T., & Palin, M. (2004). Edited by Bob McCabe. The Pythons Autobiography by The Pythons. London: Orion. Chapman's posthumous input via collateral sources. ISBN 978-0-7528-6425-9.

[CalciumMadeInteresting-9] Chapman, Graham (2006). Yoakum, Jim, ур. Calcium Made Interesting: Sketches, Letters, Essays & Gondolas. London: Pan Books. ISBN 978-0-330-43543-7.

[10] Secombe, Harry (1975). „Goon Away - Try Next Door”. Goon For Lunch. London: M. and J. Hobbs. ISBN 978-0-7181-1273-8.

[11] Spike Milligan - The Biography. Carpenter, H. 2003. Hodder & Stoughton. London. P 90

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]