Трњани (Гарчин)

Трњани
Трњани;
	Трњани, један од 4 улаза у село - асвалтираним путем
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Бродско-посавска
Општина	Гарчин
Становништво
— 2011.	786
Географске карактеристике
Координате	45° 11′ 11″ С; 18° 09′ 03″ И / 45.186388° С; 18.150706° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	97 m
	Трњани Трњани на карти Хрватске
	Трњани Трњани на карти Бродско-посавске жупаније
Остали подаци
Поштански број	35211 Трњани
Позивни број	+385 35
Регистарска ознака	SB

Трњани су насељено мјесто у саставу општине Гарчин у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.

Историја уреди

Игњат Алојзије Брлић (српска католичка обитељ из Брода), у својој другој књизи Успомене на стари Брод, на страни 22. пише у дијелу "Православна црква и опћина", и о Трњанима: "...Ну покрај тога може се поуздано тврдити, да је било у Броду и околици православних житељах још из старијег доба, јер су православни већ г. 1524. Василија I... за своје епископе са седиштем у Пожеги имали... у то доба потпадали су православни у Броду под парохију у Клокочевику, а гробље им је било у Трњаних тј. на брежуљку код Трњаних крај цесте идући из Брода. Тек око године 1780. када се је православно житељство у Броду знатно помножало, добили су гробље према изтоку преко канала Глоговице преко пута од католичког гробља, гди се и данас налази." ^[1] У најстаријој матици крштених католика из Брода (1701-1735) Трњани се не спомињу, јер је у то вријеме село насељено само православним становништвом. Канонска визитација из 1730. године већ спомиње 8 католичких кућа, што показује да су се у Трњане тих година почели насељавати и католици.^[2]

У доба НДХ бискуп Антун Акшамовић је послао мисионаре Стјепана Радеа и Павла Додића 8. фебруара 1942., да обаве у Трњанима вјерску поуку за прелазнике у католичанство. Трњани су тада били у склопу велике жупе Посавје.^[3]

У Трњанима су усташе срушиле православну цркву у Другом свјетском рату 1941. године, ^[4] а срушена је и нова Црква Рођење Пресвете Богородице на истом мјесту 1992. године, ^[5] ноћ пред празник Велике Госпојине, јер су рушитељи мислили да је то храмовна слава, иако је слава храма била Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице). Црква је након тога годинама стајала у рушевинама, да би преостали Срби, у радној акцији склонили рушевине и данас се виде само темељи некадашње цркве.^[6]. У селу је и оскрнављени антифашистички споменик са којег је скинута црвена петокрака и испод ње, спомен-плоча са именима бораца погинулих против нациста и усташа.^[7] У селу постоји католичка црква Светог Марка. У њој је жупник од 1888-1890. (могуће и прије и након тога) био Антун Печеновски (Pečenovsky), ^[8] а од 1911. (могуће и раније) и у вријеме НДХ, Иво Бекер (Becker).^[9]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу старе општине Славонски Брод.

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, Трњани су имали 786 становника.^[10]

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено мјесто Трњани је имало 724 становника, сљедећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	326	45,02%
Хрвати	322	44,47%
Југословени	48	6,62%
Мађари	1	0,13%
Пољаци	1	0,13%
Словаци	1	0,13%
Црногорци	1	0,13%
неопредељени	12	1,65%
регион. опр.	2	0,27%
непознато	10	1,38%
укупно: 724

Потребно је напоменути да су се због ратних застрашивања од стране индоктринираних католика, многи Срби изјаснили на том попису као Хрвати, Југословени или неопредјељени.

Галерија уреди

Ученици са учитељем у Трњанима, пред почетак Првог свјетског рата.
Темељи срушене српске православне цркве Рођења Пресевете Богородице (1992.) у Трњанима
Од цркве су, поред темеља, остале плочице на поду. Када се улазило у цркву, лијево је била палионица свијећа (направљена од стакла у два нивоа) и дрвене степенице за хор, а десно је била просторија за свету тајну исповијести (види се на слици). Испред улаза у ту просторију је био стол за продају свијећа и духовне литератире (Православни мисионар, Православље, Светосавске Звонце...)
Прозори су били оваквог облика са жутим стаклом, а полукружни свод цркве је красила плава позадина и на њој звијезде златне боје. Црква је имала нови дрвени иконсостас и није имала фреске.
Једна од старих кућа у селу (децембар 2009.), која данас више не постоји. Налазила се код раскрснице, ка Селни и Гарчину.
Српско православно гробље се налази ван села, на брежуљку, на путу ка Буковљу и Славонском Броду. Католичко гробље је прекопута. О старом српском православном гробљу на том мјесту је у Успоменама на стари Брод, писао Игњат Алојзије Брлић.

Референце уреди

^ Брлић, Игњат (1885). Успомене на стари Брод, 2. књига. Славонски Брод. стр. 22.
^ Скендеровић, Роберт (2012). Најстарија матична књига бродске жупе Пресветог Тројства (1701-1735). Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 140. ISBN 978-953-6659-60-9.
^ Новак 1986, стр. 689. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFНовак1986 (help)
^ Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, репринт издање, поглавље: Терор и католичење. Загреб, Београд: Нова књига. стр. 694.
^ Архијерејска намјесништва епархије славонске.
^ Гугл мапе, темељи срушене српске православне цркве у Трњанима.
^ Гугл мапе, оскрнављени антифашистички споменик у Трњанима.
^ Бродски фрањевци 2003, стр. 135.
^ Бродски фрањевци 2003, стр. 259, 327.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 4. 2016.

Литература уреди

Бродски фрањевци (2003). Кроника фрањевачког самостана у Броду на сави IV (1879.-1932.). Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница у Славонском Броду.
Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, пола вијека клерикализма у Хрватској (репринт издање). Нова књига, Београд.

Спољашње везе уреди

Овај чланак везан за села у Бродско-посавској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Брлић, Игњат (1885). Успомене на стари Брод, 2. књига. Славонски Брод. стр. 22.

[2] Скендеровић, Роберт (2012). Најстарија матична књига бродске жупе Пресветог Тројства (1701-1735). Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 140. ISBN 978-953-6659-60-9.

[FOOTNOTEНовак1986689-3] Новак 1986, стр. 689. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFНовак1986 (help)

[4] Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, репринт издање, поглавље: Терор и католичење. Загреб, Београд: Нова књига. стр. 694.

[5] Архијерејска намјесништва епархије славонске.

[6] Гугл мапе, темељи срушене српске православне цркве у Трњанима.

[7] Гугл мапе, оскрнављени антифашистички споменик у Трњанима.

[FOOTNOTEБродски_фрањевци2003135-8] Бродски фрањевци 2003, стр. 135.

[FOOTNOTEБродски_фрањевци2003259,_327-9] Бродски фрањевци 2003, стр. 259, 327.

[10] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 4. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]