Отворите главни мени

Ulje

вискозна течност на собној температури
Boca maslinovog ulja koje se koristi kao sastojak hrane

Ulje je svaka nepolarna hemijska supstanca koja je viskozna tečnost na sobnoj temperaturi i koja je hidrofobna (ne meša se sa vodom, doslovno „strah od vode”) i lipofilna (meša se sa drugim uljima, doslovno „voli mast”). Ulja imaju visok sadržaj ugljenika i vodonika, i obično su zapaljiva i površinski aktivna.

Opšta definicija ulja obuhvata klase hemijskih jedinjenja koja inače po strukturi, svojstvima i upotrebi mogu biti nepovezana. Ulja mogu biti životinjskog, biljnog ili petrohemijskog porekla, a mogu biti isparljiva ili neisparljiva.[1] Ona se koriste za hranu (npr. maslinovo ulje), gorivo (npr. ulje za grejanje), medicinske svrhe (npr. mineralno ulje), podmazivanje (npr. motorno ulje) i proizvodnju mnogih vrsta boja, plastika i drugih materijala. Posebno pripremljena ulja koriste se u nekim verskim obredima i obredima kao prečišćujuća sredstva.

TipoviУреди

Organska uljaУреди

Organska ulja proizvode se u izuzetno raznovrsnosnim biljkama, životinjama i drugim organizmima putem prirodnih metaboličkih procesa. Lipid je naučni termin za masne kiseline, steroide i slične hemikalije koje se često nalaze u uljima proizvedenim živim bićima, dok se ulje odnosi na sveukupnu mešavinu hemikalija. Organska ulja mogu takođe da sadrže hemikalije koje nisu lipidi, uključujući proteine, voskove (klasu jedinjenja sa svojstvima sličnim uljima koja su čvrsta na normalnim temperaturama) i alkaloide.

Lipidi se mogu klasifikovati prema načinu na koji ih proizvodi organizam, po njihovoj hemijskoj strukturi i njihovoj ograničenoj rastvorljivosti u vodi u poređenju s uljima. Oni imaju visok sadržaj ugljenika i vodonika, i u znatnoj meri im nedostaje kiseonik u poređenju sa drugim organskim jedinjenjima i mineralima. Oni imaju tendenciju da budu relativno nepolarni molekuli, mada mogu da sadrže polarne i nepolarne regione kao u slučaju fosfolipida i steroida.[2]

Mineralna uljaУреди

Sirova nafta, ili petrolej, i njene rafinirane komponente, kolektivno zvane petrohemikalije, presudni su resursi u savremenoj ekonomiji. Sirova nafta potiče od drevnih fosilizovanih organskih materijala, poput zooplanktona i algi, koje geohemijski procesi pretvaraju u naftu.[3] Naziv „mineralno ulje” je pogrešan naziv, jer minerali nisu izvor nafte, već su to drevne biljke i životinje. Mineralno ulje je organsko. Međutim, ono je klasifikovano kao „mineralno ulje” umesto „organsko ulje”, jer je njegovo organsko poreklo udaljeno (i bilo je nepoznato u vreme njegovog otkrića), kao i zato što se dobija u blizini stena, podzemnih zamki i peska. Mineralno ulje se takođe odnosi na nekoliko specifičnih destilata sirove nafte.

PrimeneУреди

KuvanjeУреди

Nekoliko jestivih biljnih i životinjskih ulja, a ujedno i masti, koristi se u različite svrhe u kuvanju i pripremi hrane. Posebno se mnoge namirnice prže u ulju mnogo toplijem od kipuće vode. Ulja se koriste i za aromatizovanje i za modifikovanje teksture hrane (npr. Stir Fry). Jestiva ulja se dobivaju iz životinjskih masnoća, poput maslaca, loja i drugih vrsta, ili biljnih ulja od masline, kukuruza, suncokreta i mnogih drugih vrsta.

KozmetikaУреди

Ulja se nanose na kosu kako bi joj se dao sjajni izgled, sprečilo zapetljavanje i hrapavost, i da bi se stabilizovala kosa kako bi se pospešio rast.

ReligijaУреди

Ulje se tokom istorije koristilo kao religijski medijum. Često se smatra duhovnim sredstvom za pročišćavanje i koristi se u svrhe pomazanja. Kao poseban primer, ulje svetog pomazanja bilo je važna obredna tečnost za judaizam i hrišćanstvo.

SlikarstvoУреди

Boja pigmenata se lako suspenduju u ulju, čineći ga podesnim za pomoćni medijum za slike. Najstarije poznate postojeće uljane slike datiraju iz 650. godine.[4]

Prenos toploteУреди

Ulja se koriste kao rashlađivači u uljanom hlađenju, na primer u električnim transformatorima. Ulja za prenos toplote koriste se i kao rashladna sredstva (pogledajte uljano hlađenje), za zagrevanje (npr. u uljanim grejačima) i za druge primene prenosa toplote.

LubrikacijaУреди

 
Sintetičko motorno ulje

Budući da su ona nepolarna, ulja lako ne prijanjaju na druge supstance. To ih čini korisnim kao maziva za razne inženjerske svrhe. Mineralna ulja se češće koriste kao mašinska maziva nego biološka ulja. Kitovo ulje se preferentno koristilo za podmazivanje satova, jer ne isparava i ne ostavlja prašinu, mada je njegova upotreba u SAD-u zabranjena 1980. godine.[5]

Dugo je postojao mit da se kitovski spermacet koristi u NASA-inim projektima, kao što su Habl teleskop i sonda Vojager zbog izuzetno niske temperature smrzavanja. Spermacet zapravo nije ulje, već uglavnom mešavina voštanih estara, i nema dokaza da je NASA koristila kitovo ulje.[6]

GorivoУреди

Neka ulja sagorevaju u tečnom ili aerosolnom obliku, stvarajući svetlost i toplotu, koji se mogu direktno koristiti ili pretvoriti u druge oblike energije kao što su električna energija ili mehanički rad. Da bi se dobilа mnogа loživа ulja, sirova nafta se ispumpava iz zemlje i dostavlja putem naftnih tankera ili naftovoda do rafinerija. Tamo se sirova nafta pretvara u dizel (petrodizel), etan (i druge alkane kratkog lanca), loživa ulja (najteža komercijalna goriva, koja se koriste u brodovima/pećima), benzin (petrol), mlazno gorivo, kerozin, benzen (istorijski) i tečni naftni gas. Barel sirove nafte od 42 US gal (35 imp gal; 160 L) daje približno 10 US gal (8,3 imp gal; 38 L) dizela, 4 US gal (3,3 imp gal; 15 L) mlaznog goriva , 19 US gal (16 imp gal; 72 L) benzina, 7 US gal (5,8 imp gal; 26 L) drugih proizvoda, 3 US gal (2,5 imp gal; 11 L) drugih teških ložnih ulja i utečnjenih naftnih gasovi,[7] i 2 US gal (1,7 imp gal; 7,6 L) ulja za grejanje. Ukupna proizvodnja od barela sirove nafte u razne proizvode rezultira povećanjem do 45 US gal (37 imp gal; 170 L).[7]] Nisu sva ulja koja se koriste kao gorivo mineralna ulja, pogledajte biodizel, biljno loživo ulje i maslinovo ulje.

U 18. i 19. veku, kitovo ulje se često koristilo za lampe, što je zamenjeno prirodnim gasom, a zatim strujom.[8]

Hemijska sirovinaУреди

Sirova nafta se može rafinirati u širok opseg ugljovodoničnih komponent. Petrohemikalije su refinirane komponente sirove nafte[9] i hemijski produkti napravljeni od njih. One se koriste kao deterdženti, đubriva, lekovi, boje, plastike, sintetička vlakna, i sintetička guma.

Organska ulja su još jedna važna organska sirovina, posebno u zelenoj hemiji.

Vidi jošУреди

  • Emulgator, hemikalija koja omogućava ulju i vodi da se mešaju

ReferenceУреди

  1. ^ "oil". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  2. ^ Alberts, Bruce; Johnson, Alexander; Lewis, Julian; Raff, Martin; Roberts, Keith; Walter, Peter. Molecular Biology of the Cell. New York: Garland Science, 2002, pp. 62, 118-119.
  3. ^ Kvenvolden, Keith A. (2006). „Organic geochemistry – A retrospective of its first 70 years”. Organic Geochemistry. 37: 1. doi:10.1016/j.orggeochem.2005.09.001. 
  4. ^ "Oldest Oil Paintings Found in Afghanistan", Rosella Lorenzi, Discovery News. Feb. 19, 2008. Archived јун 3, 2011 at the Wayback Machine
  5. ^ „Bavarian Clock Haus and Frankenmuth Clock Company”. Frankenmuth Clock Company & Bavarian Clock Haus. 
  6. ^ „Troubled waters: Who Would Believe NASA Used Whale Oil on Voyager and Hubble?”. Knight Science Journalism at MIT. 
  7. 7,0 7,1 U.S. Energy Information Administration (EIA) — Retrieved 2011-10-02.
  8. ^ „Whale Oil”. petroleumhistory.org. 
  9. ^ Kostianoy, Andrey G.; Lavrova, Olga Yu (2014-07-08). Oil Pollution in the Baltic Sea (на језику: енглески). Springer. ISBN 9783642384769. 

Spoljašnje vezeУреди