Отворите главни мени

Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu

(преусмерено са University of North Carolina at Chapel Hill)

Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu, takođe poznat kao UNC-Čapel Hil, UNC, Čapel Hil, Sverna Karolina, ili jednostavno Karolina[12] je javni istraživački univerzitet u Čapel Hilu u Severnoj Karolini. To je vodeći od 17 kampusa sistema Univerziteta Severne Karoline. Nakon uspostavljanja 1789. godine, univerzitet je prvi put počeo da upisuje studente 1795. godine, iz kog razloga se smatra jednom od tri škole koje su stekle status najstarijeg javnog univerziteta u Sjedinjenim Državama. Među kandidatima za ovaj status, Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu jedini je održavao nastavu i dodeljivao diplome kao javni univerzitet u osamnaestom veku.[13]

Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu
University of North Carolina at Chapel Hill seal.svg
Bivša imenaUniverzitet Severne Karoline
(1789–1963)
MotoLux libertas[1] (latinski)
Moto (na srpskom)Svetlost i sloboda[1]
TipJavni, vodeći
Osnivanje11. decembar 1789.[2]
Roditeljska
institucija

UNC sistem
Akademske
afilijacije

Endaument$5,4 milijardi (2017)[3]
KancelarKevin Guskievic (privremeni)[4]
Nastavno osoblje3.696 (jesen 2015)[5]
Administrativno
osoblje

8.287 (jesen 2015)[5]
Broj studenata29.847 (jesen 2017)[6]
Preddiplomci18.715 (jesen 2017)[7]
Postdiplomci11.132 (jesen 2017)
LokacijaČapel Hil, Severna Karolina, SAD
KampusUniverzitetski grad
3,0 km2[8]
BojeKarolina plavo, belo[9][10]
         
Atletski nadimakTar Hils[11]
MaskotaRameses
Sportske
afilijacije

NCAA divizija I FBSACC
Veb-sajtwww.unc.edu
University of North Carolina at Chapel Hill logo.svg

Kao prva javna ustanova visokog obrazovanja u Severnoj Karolini, ova škola je otvorila svoja vrata za studente 12. februara 1795. godine. Univerzitet nudi diplome u preko 70 studijskih kurseva kroz četrnaest koledža i Koledž umetnosti i nauka. Svi dodiplomski studenti dobijaju obrazovanje u slobodnim umetnostima i imaju mogućnost da pohađaju studije u stručnim školama na univerzitetu ili u okviru Koledža umetnosti i nauke nakon sticanja juniorskog statusa. Pod vođstvom predsednika Kemp Plamer Betla, Severna Karolina je 1877. godine postala koobrazovna institucija i započet je proces desegregacije 1951. godine, kada su afričko-američki studenti primljeni.[14][15] Godine 1952, Severna Karolina je otvorila svoju bolnicu, UNC zdravstvena nega, za istraživanje i lečenje, i od tada se specijalizovala za lečenje raka. Studenti ove škole, alumni i sportski timovi poznati su pod nazivom Tar Hils.

Nastavno osoblje i alumni UNC-a obuhvata 9 dobitnika Nobelove nagrade, 23 dobitnika Pulicerove nagrade,[16][17] i 49 Rodsovih stipendista.[18] Dodatni značajni alumni uključuju predsednika SAD,[19] potpredsednika SAD,[20] 38 guvernera američkih država, 98 članova kongresa Sjedinjenih Američkih Država, 9 članova kabineta, 39 stipendista Henrija Luca,[21] 9 pobednika Svetskog kupa i 3 astronauta,[22][23] kao i osnivače i direktore Fočun 500 kompanija.

Kampus pokriva 3 km2 u centru grada Čapel Hils, čime je obuhvaćen Morhed planetorijum, kao i mnoge robne kuće i prodavnice koje se nalaze u Franklin ulici. Studenti mogu da učestvuju u preko 550 zvanično priznatih studentskih organizacija. Studentski list Dejli Tar Hil osvojio je nacionalne nagrade za kolegijalne medije, dok je studentska radio stanica WXYC proizvela prvu internet radio emisiju na svetu. Godine 2018, UNC je rangiran među 30 najboljih univerziteta u Sjedinjenim Državama prema Akademskom rangiranju svetskih univerziteta, Vašingtonskom mesečniku i US vestima i svetskom izvještaju. UNC je međunarodno rangiran na 30. i 32. mestu u svetu po Akademskom rangiranju svetskih univerziteta i US vestima i svetskom izvještaju, respektivno.[24] UNC se smatra pripadnikom Javnog bršljana, institucijom koja pruža univerzitetsko iskustvo Lige bršljana po ceni javne škole. Severna Karolina je jedan od osnivačkih članova Atlanske obalske konferencije, koja je osnovana 14. juna 1953. godine. U takmičarskom sportu kao Tar Hils, Severna Karolina je postigla velike sportske uspehe, posebno u muškoj košarci, ženskom fudbalu i ženskom hokeju na travi.

IstorijaУреди

 
Katalog kurseva Univerziteta Severne Karoline iz juna 1819. godine

Osnovan aktom Generalne skupštine Severne Karoline dana 11. decembra 1789. godine, kamen temeljac univerziteta položen je 12. oktobra 1793. u blizini ruševina kapele, izabrane zbog centralne lokacije u državi.[25] Kao prvi javni univerzitet pod ustavom SAD, Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu je jedan od tri univerziteta koji tvrde da su najstariji javni univerzitet u Sjedinjenim Državama i jedina takva institucija koja dodeljuje diplome od osamnaestog veka kao javna ustanova.[26][27]

Tokom Građanskog rata, guverner Severne Karoline Dejvid Svejn ubedio je konfederatnog predsednika Džefersona Dejvisa da izuzme deo studenata od mobilizacije, tako da je ovaj univerzitet bio jedan od retkih u Konfederaciji koji je uspeo da ostane otvoren.[28] Međutim, naselje Čapel Hil je pretrpelo veći gubitak stanovnika tokom rata nego bilo koje drugo naselje na jugu, a kada se broj studenata nije oporavio, univerzitet je bio primoran da se zatvori tokom rekonstrukcije od 1. decembra 1870. do 6. septembra 1875. godine.[29]

Uprkos početnom skepticizmu od strane univerzitetskog predsednika Frenka Portera Grahama, dana 27. marta 1931. godine je usvojen zakon da se ujedini Univerzitet Severne Karoline sa Državnim koledžom za poljoprivredu i inženjering i Ženskim koledžom Univerziteta Severne Karoline da bi se formirao Konsolidovani Univerzitet Severne Karoline.[30] Godine 1963. konsolidovani univerzitet je postao u potpunosti koobrazovna institucija, iako je većina žena i dalje pohađala Ženski koledž tokom prve dve godine, prelazeći u Čapel Hil kao juniori, jer su brucoši morali da žive na kampusu, a postojao je samo jedan ženski studenski dom. Kao rezultat toga, Ženski koledž je preimenovan u „Univerzitet Severne Karoline u Grinsboru”, a Univerzitet Severne Karoline je postao „Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu”.[31][32][33][34] Godine 1955, UNC je zvanično ukinuo podgrupe.[35]

 
Konfederatni vojnik Sajlent Sam, Univerzitet Severne Karoline u Čapel Hilu, kipar Džon Vilson.

Tokom Drugog svetskog rata, UNC je bio jedan od 131 koledža i univerziteta na nacionalnom nivou koji su učestvovali u V-12 programu obuke Mornaričkog fakulteta koji je studentima otvarao put do mornaričkog zaposlenja.[36]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Thelin, John R. (2004). A History of American Higher Education. Baltimore, MD: JHU Press. стр. 448. ISBN 0-8018-7855-1. 
  2. ^ Battle, Kemp P. (1907). History of the University of North Carolina: From its beginning until the death of President Swain, 1789–1868. Raleigh, NC: Edwards & Broughton Printing Company. стр. 6. 
  3. ^ As of February 7, 2019. „Comprehensive Annual Financial Report” (PDF). The University of North Carolina at Chapel Hill. 2018. 
  4. ^ „Office of the Chancellor - UNC Chapel Hill”. 6. 2. 2019. 
  5. 5,0 5,1 „Employees by Category, Fall 2013”. The University of North Carolina at Chapel Hill Office of Institutional Research and Assessment. 10. 1. 2014. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2014. 
  6. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 2. 2017. Приступљено 17. 7. 2017. 
  7. ^ „Fall 2015 Headcount Enrollment”. The University of North Carolina at Chapel Hill Office of Institutional Research and Assessment. 29. 9. 2015. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2015. 
  8. ^ „Quick Facts”. UNC News Services. 2007. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2004. Приступљено 5. 4. 2008. 
  9. ^ „Traditions - School Colors”. North Carolina Tar Heels. 15. 7. 2012. Приступљено 27. 2. 2019. 
  10. ^ „Carolina Blue and Color Guidelines”. The University of North Carolina at Chapel Hill Creative Department. Приступљено 27. 2. 2019. 
  11. ^ „North Carolina”. NCAA Schools. NCAA.com: The Official Web Site of the NCAA. 2008. Архивирано из оригинала на датум 28. 12. 2010. Приступљено 21. 5. 2008. 
  12. ^ Wootson, Cleve R., Jr (8. 1. 2002). „UNC Leaders Want Abbreviation Change”. The Daily Tar Heel. Chapel Hill, NC. Приступљено 9. 7. 2012. 
  13. ^ „220 Years of History - UNC System Office”. Northcarolina.edu. Приступљено 25. 1. 2019. 
  14. ^ „UNC Women's History | Carolina Women's Center”. Womenscenter.unc.edu. Архивирано из оригинала на датум 3. 2. 2013. Приступљено 21. 12. 2012. 
  15. ^ „North Carolina Collection-UNC Desegregation”. Lib.unc.edu. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2013. Приступљено 21. 12. 2012. 
  16. ^ „Pulitzer Prizes and the UNC School of Media and Journalism”. UNC School of Media and Journalism. Приступљено 25. 1. 2019. 
  17. ^ „Two DTH graduates win Pulitzer Prizes”. The Daily Tar Heel. Приступљено 25. 1. 2019. 
  18. ^ „Carolina’s Rhodes Scholars - UNC General Alumni Association”. Приступљено 25. 1. 2019. 
  19. ^ http://mangowebdesign.com, Website design and web development by Mango Web Design. „James K. Polk (1795-1849)”. North Carolina History Project. Приступљено 25. 1. 2019. 
  20. ^ „U.S. Senate: William Rufus King, 13th Vice President (1853)”. Senate.gov. Приступљено 25. 1. 2019. 
  21. ^ „Leah Everist selected as Carolina’s 39th Luce Scholar - UNC-Chapel Hill”. The University of North Carolina at Chapel Hill. 2. 3. 2018. Приступљено 25. 1. 2019. 
  22. ^ List of University of North Carolina at Chapel Hill alumni
  23. ^ Pelton, Brian (7. 6. 2017). „UNC Marine Sciences graduate in new class of NASA astronauts”. UNC Marine Sciences. Приступљено 25. 1. 2019. 
  24. ^ Best Global Universities Rankings
  25. ^ Snider, William D. (1992). Light on the Hill: A History of the University of North Carolina at Chapel Hill. Chapel Hill, NC: UNC Press. стр. 13, 16, 20. ISBN 0-8078-2023-7. 
  26. ^ Snider, William D. (1992), pp. 29, 35.
  27. ^ „C. Dixon Spangler Jr. named Overseers president for 2003–04”. Harvard University Gazette. Cambridge, MA. 29. 5. 2003. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2003. Приступљено 5. 4. 2008. 
  28. ^ Snider, William D. (1992), p. 67.
  29. ^ Battle, Kemp P. (1912). History of the University of North Carolina: From 1868–1912. Raleigh, NC: Edwards & Broughton Printing Company. стр. 39, 41, 88. 
  30. ^ Snider, William D. (1992), pp. 212–213.
  31. ^ „UNC Trustees in broad changes of all branches”. The Daily Times-News. Burlington, NC. 25. 1. 1963. стр. 1. 
  32. ^ Frost, Susan H.; Hearn, James C.; Marine, Ginger M. (1997). „State Policy and the Public Research University: A Case Study of Manifest and Latent Tensions”. The Journal of Higher Education. Columbus, OH: The Ohio State University Press. 68 (4): 363—397. JSTOR 2960008. doi:10.2307/2960008. 
  33. ^ „The History of UNCG”. The University of North Carolina at Greensboro. 2005. Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2007. Приступљено 20. 5. 2008. 
  34. ^ „History”. About NC State. North Carolina State University. 2008. Приступљено 21. 5. 2008. 
  35. ^ „North Carolina Collection-UNC Desegregation”. Lib.unc.edu. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2013. Приступљено 10. 7. 2012. 
  36. ^ „The Beginning of NROTC at UNC Chapel Hill”. Chapel Hill, North Carolina: University of North Carolina at Chapel Hill. 2011. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2011. Приступљено 28. 9. 2011. 

Spoljašnje vezeУреди