Uridin-monofosfat

(преусмерено са Uridin monofosfat)

Uridin monofosfat, 5'-uridinska kiselina, UMP, je RNK nukleotid. Ovo jedinjenje je estar fosforne kiseline i nukleozida uridina. UMP se sastoji od fosfatne grupe, pentoznog šećera riboze, i nukleobaze uracila. Još jedan skraćeni naziv ovog molekula je uridilat - deprotonisana forma molekula, koja je predominantna u vodenim rastvorima. Kao supstituent on se označava prefiksom uridilil-.

Uridin-monofosfat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.000.371
MeSH Uridine+monophosphate
  • C1=CN(C(=O)NC1=O) C2C(C(C(O2)COP(=O)(O)O)O)O
Svojstva
C9H13N2O9P
Molarna masa 324,181
Tačka topljenja 202°C (dec.)[3]
dobra, tako]e u metanolu[3]
Kiselost (pKa) 1.0, 6.4, 9.5
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Biosinteza

уреди

Uridin monofosfat se formira iz Orotidin 5'-monofosfata (orotidilna kiseline) u reakciji dekarboksilacije katalizovane enzimom orotidilat dekarboksilaza. Nekatalizovana, reakcija dekarboksilacije je ekstremno spora (procenjuje se da se javlja u proseku jednom u 78 miliona godina). Adekvatno katalizovana, reakcija se odvaja jednom u sekundi, 1017-puta brže.[4]

Kod ljudi, funkciju orotidilat dekarboksilaze izvodi protein UMP sintaza.[5] Defektivna UMP sintaza može da dovede do metaboličkog poremećaja orotička acidurija.[6]

Efekti na inteligenciju životinja

уреди

U nedavnim studijama je utvrđeno za zamorce hranjene suplementarnim uridin monofosfatom, holinom, i dokozaheksaenoinska kiselinom (DHA) je da imaju značajno poboljšane rezultate u trčanju kroz lavirint u odnosu na one koji nisu hranjeni suplementima. To ukazuje na povišenje kognitivnih sposobnosti.[7]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  4. ^ Berg J, Tymoczko JL, Stryer L (2006). Biochemistry (6. изд.). San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8724-2. 
  5. ^ Winkler, J. K.; Suttle, D. P. (1988). „Analysis of UMP synthase gene and mRNA structure in hereditary orotic aciduria fibroblasts”. American Journal of Human Genetics. 43 (1): 86—94. PMC 1715274 . PMID 2837086. 
  6. ^ Bailey, CJ (2009). „Orotic aciduria and uridine monophosphate synthase: A reappraisal”. J. Inherit. Metab. Dis. 32: 227—233. PMID 19562503. S2CID 13215215. doi:10.1007/s10545-009-1176-y. 
  7. ^ „Get Smart About What You Eat And You Might Actually Improve Your Intelligence” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). ScienceDaily. 3. 7. 2008.  soft hyphen character у |url= на позицији 28 (помоћ)

Literatura

уреди
  • Berg J, Tymoczko JL, Stryer L (2006). Biochemistry (6. изд.). San Francisco: W. H. Freeman. ISBN 978-0-7167-8724-2. 

Spoljašnje veze

уреди