Vesela udovica (opereta)

Vesela udovica (nem. Die lustige Witwe) je opereta za koju je muziku napisali austrougarski kompozitora Franca Lehara, a libreto, Viktor Léon i Leo Stein. Priču o bogatoj udovici čiji novac njeni zemljaci nastoje zadržati u zemlji pronalazeći joj bogatog muža, prema jednoj verziji zasnovana je na komediji L'attaché d'ambassade francuskog pisca Henrija Meilhaca iz 1861. godine. Međutim prema navodima Svetozara Rapajić u studiji „Crnogorska vesela udovica”, navodi se da je opereta najverovatnije inspirisana avanturama crnogorskih prinčeva u Parizu, koji su se, pretpostavlja se, više zanimali za noćni život u kabareu „Maksim”, nego za svoje obrazovanje ili za državne poslove.[1]

Jedna od scena sa prvih izvođenja opere 1910-tih

Suprotstavljeni stavoviУреди

U početku se država u čijem se poslanstvu deđava radnja opereta zvala se Montenegro, ali je posle prve reprize (decembra 1905. godine u Beču) došlo do demonstracija italijanskih i crnogorskih studenata, pa su kompozitor i uprava opere pod pritiskom demonstranata od treće predstave poslanstvo državice Montenegro promenili u poslanstvo zemlje Pontevedro. Imena svih likova operete ostala su, međutim, ista.[1]

Princ Danilo, kao prestolonaslednik u izgnanstvu, je 1930. godine je pre francuskim sudom tužio producenata zbog filma snimljenog na temu „Vesele udovice”. Produkcijska kuća MGM je osuđena da plati odštetu od 100.000 franaka (oko 4.000 tadašnjih dolara), a princ Danilo je uspeo i da sprieči da film bude prikazivan u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.[1]

Sadržaj pričeУреди

Radnja operete odvija se u pariskoj ambasadi države čiji je glavni grad Letinja, grof Danilo je sekretar poslanstva i on je glavni junak operete, poslanik se zove baron Mirko Zeta… U opereti je državica prezadužena, a jedini izlaz iz ove situacije je da se neko od diplomata oženi bogatom miraždžikom, veselom udovicom Hanom Glavari. Grof Danilo je jednom, u otadžbini, hteo oženiti tada još siromašnu Hanu, ali to je sprečila njegova porodica. Iako joj je još uvijek sklon, on to krije kako Hana ne bi pomislila da ga sada privlači njen novac, pa odbija baronov zahtev za venčanje sa Hanom. U opereti će se, nakon raznih peripetija, na kraju Dalino i Hana uzeti i domovini omogućiti da se spasi novčanih problema.[1]

Premijerna izvođenjaУреди

Opereta Vesela udovica, premijerno je po prvi put izvedena u Beču 1905. godine i tom prilikom doživela veliki uspeh. Od te godine često se izvodi u mnogim operama i na pozorišnim scenama širom sveta. U Hrvatskoj, dok je još bila pod Austrougarskom opereta je prvi put izvedana, samo dve godine posle Bečke premijera; 20. februara 1907. godine, u Hrvatskom narodnom kazalištu

Srbija

Premijerno izvođenje u Srbiji opereta je imala u:

Popularne arije iz opereteУреди

Neke od najpoznatijih kompozicija iz operete, koje su postale jako popularna i često se izvode širom sveta su:

  • Viljina pjesma,
  • Pronaći ćete me u Maximu,
  • Valcer Vesele udovice.

IzvoriУреди

  1. ^ а б в г „Blog: Vesela udovica”. www.pcnen.com. 30. 4. 2014. Приступљено 21. 2. 2020. 
  2. ^ Ј. Шулхоф, Само уз корекције, Дневник, 4. XII 1966.
  3. ^ На сцени Веселог театра Бен Акиба…, Сцена, 1967, бр. 1, с. 138-139.

Spoljašnje vezeУреди

  Mediji vezani za članak The Merry Widow na Vikimedijinoj ostavi