Википедија

Warcraft: Orcs & Humans

видео-игра

Warcraft: Orcs & Humans (прим. превода Умеће ратовања: Орци и људи) је стратегија у реалном времену, коју је развио и објавио Близард ентертејнмент заједно са компанијом Интерплеј ентертејнмент. MS-DOS верзија је објављена 23. новембра 1994, а Макинтош верзија крајем 1996. Продаја је била углавном велика, рецензенти су углавном били импресионирани, а игра је добила три награде и била финалиста за још три. Било је и компакт-диск реиздање (верзија 1.21) које није имало корисничко упутство, као претходне верзије. Наставак, Warcraft II: Tides of Darkness је постао главни конкурент Command & Conquer серијалу компаније Westwood Studios и њихово надметање је изазвало експлозију стратегија у реалном времену током средине и крајем деведесетих година 20. века.

Warcraft: Orcs & Humans
Омот игрице
Девелопер(и)Близард ентертејнмент[1]
Дистрибутер(и)Близард ентертејнмент (САД)
Интерплеј ентертејнмент (ЕУ) [2]
СеријаWarcraft
Погон(и)CD-ROM,Флопи диск
ПлатформеMS-DOS, Mac OS[1]
ИзлазакСеверна Америка 23. новембар 1994,[3] Европа 1995.
Жанр(ови)Стратегија у реалном времену[3]
МодификацијеСинглплејер, мултиплејер [3]
Дизајнер(и)Близард ентертејнмент [3]
Верзија1.21 (PC) / 1.06 (Mac)
Медијум(и)CD-ROM
Начин контролеРачунарски миш, Тастатура
НаследникWarcraft II: Tides of Darkness

Иако Warcraft: Orcs & Humans није била прва стратегија у реалном времену која је имала мултиплејер, игра је поставила стандард да мулитплејер компонента буде кључна за све будуће игре из овог жанра. Игра је донела иновације и када је у питању дизајн мисија и елементи играчке механике, које су касније преузели други девелопери.

Начин игре уреди

Warcraft: Orcs & Humans је стратегија у реалном времену.[3][4][5] Један играч представља људе, који настањују свет Азерот (Azeroth), а други контролише орке.[6][7] Свака страна покушава да уништи другу тако што ће сакупљати ресурсе и створити војску.[3] Такође обим странама прете дивља створења, која некада могу и да се искористе као војници.[8][9][10] Игра је смештена у средњовековни свет са фантазијским елементима. Обе стране имају војнике за блиску борбу и стрељарце, као и бацаче магија (Spellcaster).[4]

Играчки режими уреди

Начин игре је проширио парадигму „направи базу, направи војску, уништи непријатеља” видео игре Dune II са другим играчким режимима.[3] Ово укључује и неколико нових типа мисија, као што је покоравање побуњеника из расе којом управља играч, спашавање и поправљање опседнутих градова, спашавање пријатељских снага из непријатељевог кампа и затим уништавање непријатељске главне базе, и на крају мисије са ограниченим снагама где се не могу више стварати и где је употреба специјализованих јединица од кључног значаја.[11] У једној мисији, играч има задатак да убију ћерку поглавице орка.[12]

Игра такође дозвољава играчима да се надмећу један против другог преко модема или локалне рачунарске мреже,[13] и омогућава играчима да се надмећу чак иако имају MS-DOS и Мекинтош верзију игре.[12] Мултиплејер окршаји и окршаји са ботовима које нису део кампање такође су доступне преко насумичног генератора мапа.[3][12][13] Игра је такође дозвољавала spawn инсталацију.[12]

Економија и моћ уреди

Warcraft захтева од играча да сакупља ресурсе и да производи зграде и јединице како би поразио противника у борби.[3] Неоружане јединице доносе ресурсе у Town Center (Градски центар), злато из рудника или дрво из шуме.[4] С обзиром да су оба ресурса ограничена, играчи морају да их сакупљају ефикасно, а исто тако и да очувају и шуму као одбрамбени зид у раној фази игре када су им мале оружане снаге.[11]

Зграде нижег ранга код људи и код орака имају исту функцију, али другачији спрајт.[3] Градска хала сакупља ресурсе и производи јединице које конструишу зграде. Свака фарма ствара храну за до четири јединице, а додатне јединице се не могу произвести све док не постоји одговарајући број фарми.[14][15] Barracks (Касарне) производе све немагијске јединице укључујући и оне за блиску борбу, стрељарце, јахаче и јединице за опсаду. Међутим, осим најосновнијих јединица да би се све остале могле произвести потребне су и додатне зграде,[14] од којих неке могу да надограђују јединице.[12]

Свака страна може произвести два типа магичних зграда, свака од којих производи по једног бацача магије и омогућава да се истраже додатне чини за бацача.[6] Ове напредне зграде се могу произвести само уз помоћ других зграда.[14][15][16][17] Људски свештеник (Cleric) и оркски некролит (Necrolyte) могу самостално да се бране, као и да виде удаљене делове територије на кратко време.[18][19] Свештеникове друге чини су протективне и омогућавају лечење пријатељских јединица и омогућавају му невидљивост,[18] док некролит може уздигнути костуре за борбу и може учинити друге јединице привремено непобедивим, по цену да их оштети након престанка враџбине.[19] Људски чаробњак (Conjurer) и оркски вештац (Warlock) имају енергетску експлозију, више врста деструктивних чини и способност да призову мале отровне монструме. Чаробњак може призвати воденог елементала, док вештац може призвати демона.[18][19]

Кориснички интерфејс уреди

 
Орци (црвени) нападају људски град и његове бранитеље (плаво). Горућа зграда означава тешку штету, а спаљено тло поред плаве зграде означава остатке уништене зграде. Бројеви на врху приказују резерве злата и дрва. Јединица око које је светлозелена кутија значи да је она означена и њени детаљи се налазе у доњем левом углу. У горњем левом углу се налази мини мапа, која приказује сву територију која је откривена и ону која није откривена (црна боја).

Главни екран има три области: највећа на десној страни је приказ територије на којој играч тренутно врши операције, у горњем левом углу се налази мини мапа, а ако је означена зграда или јединица/е у доњем левом углу им се приказује статус и све доступне надоградње и радње које се могу спровести.[20] Детаљи статуса могу бити животни поени зграда или јединица, тренутни прогрес конструисања, као и све надоградње које су завршене.[11] Мени, који се налази на самом дну улево, омогућава приступ сачуваним играма, затим може да учита постојеће сачуване игре и друге функције менија.[20]

На почетку већи део мини мапе и главне мапе је црн, али се видљива област проширује како играчеве јединице истражују мапу. Мини мапа приказује преглед целе територије, са плавим тачкама које означавају зграде и јединице играча, а црвене тачке непријатељеве. Играч може кликнути на главној мапи или на мини мапи како би се пребацио на одређеном делу територије.[20]

Свим функцијама се може приступити путем миша. Користећи типке на тастатури такође се може приступити одређеним функцијама, као што су опције менија, команде доступне зградама и јединицама, паузирање игре.[20] Играчи могу да означе сваку јединицу појединачно или групу од четири јединица држећи shift или тако што ће извршити бендбокс.[12][20] Да помера јединице по мапи, играч може да означи одређену јединицу и да у менију те јединице кликне на одређену радњу, а затим да на мапи означи место где жели да та јединица изврши ту радњу. Наравно уз помоћ пречица на мишу ово може знатно брже да се одради.[11][20]

Радња уреди

Орци су пореклом са другог света Дренора (Draenor), где су већина били крвожедни ратници међу којима је постојао раздор. Међутим, вешци су остали повучени и посветили се истраживању магије. Вешци су приметили раздор међу димензијама и после много година отворили мали портал ка другом свету. Један вештац је истраживао и пронашао свет, кога су његови људски становници називали Азерот (Azeroth), и са кога се вештац вратио носећи чудну биљку као доказ о његовом открићу.[21]

Орци су увећали портал, док кроз њих нису прошли седам ратника, који су масакрирали људско село. Са собом су донели добру храну и примерке добро израђених добара, и уверили су друге да су људи слаби. Оркске групе за напад су постајале све веће и одважније, док нису напали главни Азеротов град - Стормвинд. Међутим, људи су и сами тренирали ратнике, поготово јахаче којима су испомагали људски чаробњаци и на крају су успели да отерају орке назад кроз портал, иако несвесни његовог постојања.[21]

Следећих петнаестак година, једна оркска фракција је захтевала да се портал затвори. Међутим, један поглавица је схватио да иако су орци бројнији, људи су их увек надјачавали због тога што су имали супериорну тактику, организацију и магију. Тај поглавица је ујединио кланове, увео дисциплину у новонасталој армији и потражио је нову магију од вешца и некромансера. Њихове искомбиноване снаге су биле спремне да униште људе.[21]

Развој и објављивање уреди

Прве стратегије у реалном времену су се појавиле почетком 80их или чак током 70их година,[22][23][24] а наставиле су да се јављају и све до почетка деведесетих година 20. века.[25] Међутим, видео игра Dune II која је објављена за ДОС 1992. је створила образац за модерне стратегије.[5][25] Близард је био изненађен што се није појавила ниједна нова стратегија у реалном времену током 1993. и почетком 1994.[3][6] - иако је од издавања Dune II, Вествуд студио је у том периоду радио на видео игри Command & Conquer.[26] Како би искористио ову ситуацију на тржишту Близард је развио и издао Warcraft: Orcs & Humans. Док су касније игре из овог серијала биле познате по комплексним причама које су богато презентоване, ова игра није имала никакав сценарио, па га је један од продуцената игре импровизовао у студију за снимање.[27] Унајмљени композитор Грегори Алпер је компоновао музику за коју је особље Близарда сматрало да подсећа на седмочасовну свиту Планете Густава Холста.[28] Први демо издат у лето 1994,[3][6] пробудио је интересовање публике за завршену игру, која је издата за MS-DOS новембра 1994. и за Мекинтош 1996.[12] Игру је издао Близард у Северној Америци, а Интерплеј Ентертејмент у Европи, а Солд-аут Софтвер је поново издао MS-DOS верзију марта 2002.[2][29]

Критика уреди

Критички пријем
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
CGW     [30]
Dragon     [31]
Game RevolutionA-[32]
PC Format75%[1]
PC Gamer (US)92%[1]
Mac Gamer92%[1][12]
Coming Soon Magazine91%[1]
Joystick85%[1]
PC Games (Germany)85%[1]
Abandonia80%[1][33]
High Score80% (Mac)[1]
40% (DOS)[1]
Just Games Retro78%[1][11]

Warcraft: Orcs & Humans је постао у том тренутку највећи успех компаније и по први пут је омогућио компанији финансијску сигурност.[6] Новембра 1995. Ентертејмент Викли је објавио да се игра нашла на 19. месту на листи 20 најбољих ЦД-а у свим категоријама.[34]

Иако су се рецензије појавиле месецима по објављивању,[6] на сајту MobyGames се приказују да су се оцене налазиле у опсегу од 75% до 92% с изузетком од 40% које је дао шведски критичар.[1] У Dragon, Пол Марфи (Paul Murphy) је описао игру као „веома забавну - веома занимљиву и шаролику,”[35] а Скот Лов (Scott Love) је похвалио њену добру стратегију, једноставан интерфејс и фантазијску тему.[12] Воркрафт је освојила Награду критичара часописа PC Gamer, Избор критичара часописа Computer Life и Награду за иновацију привредног сајма Consumer Electronics Show. Била је у финалу за Прву награду часописа Computer Gaming World, за Стратегију године PC Gamer-а и за Најбољу стратегију Академије интерактивне уметноси и науке.[36]

Ране фазе игре могу бити споре, због чињенице да играчи морају да створе неколико основних зграда и сељаке како би могли да сакупљају ресурсе, а потом да почну да стварају јединице за борбу.[11] У међувремену, бот не мора да се превише труди приликом сакупљања ресурса и често започиње игру са више зграда, па то тера играча да проводи превише времена у одбрани.[11]

Док су обичне јединице обеју страна биле идентичне, напредније јединице су ишле у корист оркова, нарочито Демони које су призивали оркски вешци.[11][37]

Кориснички интерфејс је изгледао несофистицирано, али је углавном радио. Међутим, није било могуће обележити више од четири јединице истовремено.[11] Играчима је игра била захтевна с обзиром да би две или три играчевих јединица могле да нападну без наређења, док друге нису ништа чиниле,[12] а зграде су сличне ствари чиниле.[38] Није било могуће ставити истраживање или конструисање зграде у ред за чекање.[11]

Неки рецензенти су сматрали да је бот био неинтелигентан и предвидљив,[3] а неки су хтели могућност да изаберу ниво тежине на којим ће играти.[12] Други су сматрали да су напади ботова били добро организовани и обично би налазили слабост у играчевој позицији.[11] Један критичар је сматрао да је проналажење пута (pathfinding) било адекватно,[12] док су други мислили да је било веома лоше,[3] а трећи је сматрао да је као и код других стратегија у реалном времену.[39]

И у ДОС и у Мекинтош верзији, игра је споро радила током великих битака.[11][12]

Добар стерео звук је помогао играчима да лоцирају догађаје који су се догађале ван приказаног оквира.[12][32] Неким рецензентима се свидео говор јединица, поготово одговори јединица након бројних кликова на њу,[39] док су остали ово сматрали као монотоно.[11][12] У рецензији Game Revolution-а Мек верзије игре, било је жалби да графика која је портована из ДОС-ове VGA верзије, није искористила Мекинтошову супериорну резолуцију.[32] Међутим, и Game Revolution и Mac Gamer су се сложили да овај визуелни недостатак није утицао на укупно уживање у игрању.[12][32]

Заоставштина уреди

Претходници и иновације уреди

Прве стратегије у реалном времену су се појавила током 1970-их на мејнфрејм рачунарима,[24] а за кућне рачунаре почетком 1980-их.[40][41] Dune II, који је објављен 1992, је успоставио шаблон који су пратили бројни наслови из овог жанра,[42] као што је „сакупљање ресурса, изградња зграде и војске и уништавање непријатеља.”[4] Warcraft: Orcs & Humans, који се појавио две године касније,[3] био је следећи познати наслов из овог жанра и представио нови тип мисија као што је покоравање побуњеника играчеве расе и мисије са ограниченим снагама, где ниједна страна не може да прави нове јединице.[3][11][12] Такође је укључио и борбе између играча који нису били део главне кампање. Да би подржао мултиплејер и ове борбе, игра је користила генератор насумичне мапе,[3] додатак који се пре ње појавио у стратешкој игри Civilization.[43][44] а Мајкрософтов Age of Empires игра је 1997. исто укључила ове додатке, као и генератор насумичне мапе.[45]

Modem Wars, која је објављена 1988. за ДОС и Комодор 64,[46] је била прва стратегија у реалном времену која је имала мултиплејер и користила је модеме.[24] Warcraft: Orcs & Humans, који је дозвољавао двојици играча да се надмећу преко модема или локалних мрежа,[13] успео је да убеди играче да је мултиплејер надметање захтевније од борбе са вештачком интелигенцијом и тиме је учинила мултиплејер компоненту суштинском за све будуће игре из овог жанра.[6]

Realms, који је објављен 1991. за ДОС, Амига и Atari ST је имала средњовековну тему,[47][48] са јединицама за блиску борбу и борбу на даљину и омогућила је играчима да аутоматски реше битку или да се боре у реалном времену.[49][50] Warcraft: Orcs & Humans је била прва типична стратегија у реалном времену која је имала средњовековно окружење и јединице који су биле бацачи магија, као и јединице за блиску и удаљену борбу.[3]

Наставци уреди

Успех Warcraft: Orcs & Humans је мотивисало Близард да избаци наставак, Warcraft II: Tides of Darkness децембра 1995 и експанзију Warcraft II: Beyond the Dark Portal 1996. године.[3][39][6] У јесен 1995. Вествуд је издао Command & Conquer и тиме је отпочело ривалство између ове две компаније које је дефинисало овај жанр и учинило га популарним.[39][51] У каснијим играма се појавила борба између поморских и ваздушних јединица, нове зграде и нови ресурс - нафта;[52] одличан изглед јединица који је пренесен у SVGA графици; побољшани звук са новим одговорима јединица; много боља вештачка интелигенција; и нови механизми као што је на пример патролирање јединица.[53] Следећа генерација игара из овог серијала је започета издавањем игре Warcraft III: Reign of Chaos јула 2002. године,[54] што је донело моментални успех и похвале критике и играча.[55]

Априла 1998. компанија је издала StarCraft, стратегију у реалном времену са сличним концептима и механизмима као и Warcraft, али са међупланетарним окружењем и са три другачије расе.[56] Starcraft, заједно са његовом експанзијом StarCraft: Brood War су добили добре похвале критичара,[57][58] и постигле велики успех. World of Warcraft, која је издата у Северној Америци новембра 2004. и Европи у фебруару 2005,[59] био је први покушај компаније да изда MMORPG и користио је свет Warcraft серијала, укључујући и ликове који су се појавили у Warcraft: Orcs & Humans.[60] WoW је био веома похваљен од стране критичара,[61] и била је најпрофитабилнија видео игра 2007. године,[62] а 2008. и најпопуларнија игра из свог жанра.[63]

Поред видео игара, Warcraft франшиза укључује и игре на табли,[64] карташку игру,[тражи се извор] књиге[65] и стрипове.[66]

Близардов стил стратегија у реалном времену уреди

Warcraft: Orcs & Humans је био велики критички и комерцијални успех,[1][34] и поставио је темељ за Близардов стил стратешких игара у којој је личност одређујући елемент. Хумористички одговори јединица након непрестаног кликтања на њих су постали лични потпис компаније. Warcraft: Orcs & Humans је представила ликове који су се такође појавили у веома успешној масивној мултиплејер онлајн игри World of Warcraft. Корисничко упутство игре је представило детаљне позадинске приче и илустрације.[39] StarCraft користи футурустичку тему, али га карактерише иста карактеризација. У свим накнадним Близардовим играма, укључујући и у World of Warcraft са јединицама се мора пажљиво поступати. Близард је произвео мање екстензија неголи Вествуд, али је сваки успео да интегрише у причу својих претходника.[тражи се извор]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „WarCraft: Orcs & Humans – MobyRank”. MobyGames. 1999. Приступљено 17. 11. 2009. 
  2. ^ а б Warcraft 1 Manual: Humans (Mac) страна о ауторским правима
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Geryk, B. „GameSpot Presents: A History of Real-Time Strategy Games – The First Wave”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2009. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
  4. ^ а б в г Geryk, B. „GameSpot Presents: A History of Real-Time Strategy Games – Introduction”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2009. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
  5. ^ а б Cobbett, R. (27. 9. 2006). „The past, present and future of RTS gaming – TechRadar UK”. Future Publishing Limited. Приступљено 23. 11. 2009. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж Fahs, T. (18. 8. 2009). „IGN Presents the History of Warcraft – Dawn of Azeroth”. IGN. Приступљено 17. 11. 2009. 
  7. ^ Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 17–20
  8. ^ „Warcraft: Orcs and Humans – PC Review – Coming Soon Magazine!”. Coming Soon Magazine!. 1994. Приступљено 17. 11. 2009. 
  9. ^ Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 31–34
  10. ^ Warcraft 1 Manual: Orcs (Mac). pp. 31–34
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Just Games Retro – Warcraft: Orcs and Humans”. Just Games Retro. 26. 5. 2008. Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Wrobel, J. (мај 1996). „Warcraft: Orcs and Humans (Mac Gamer)”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2003. г. Приступљено 18. 11. 2009. 
  13. ^ а б в Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 3.
  14. ^ а б в Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 27–30
  15. ^ а б Warcraft 1 Manual: Orcs (Mac). pp. 27–29
  16. ^ Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 21–23
  17. ^ Warcraft 1 Manual: Orcs (Mac). pp. 21–23
  18. ^ а б в Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 24–26
  19. ^ а б в Warcraft 1 Manual: Orcs (Mac). pp. 24–26
  20. ^ а б в г д ђ Warcraft 1 Manual: Humans (Mac). pp. 5–15
  21. ^ а б в Warcraft 1 Manual: Orcs (Mac). pp. 17–20
  22. ^ „Stonkers for ZX Spectrum – MobyGames”. Приступљено 26. 11. 2009. 
  23. ^ Adams, D. (7. 4. 2006). „The State of the RTS”. IGN. Приступљено 26. 11. 2009. 
  24. ^ а б в Baker, T. Byrl, Unsung Heroes: Ground Breaking Games – Modem Wars, GameSpot, Архивирано из оригинала 7. 7. 2010. г., Приступљено 30. 10. 2014 
  25. ^ а б Walker, M.H. (2004). „Strategy Gaming: Part I – A Primer”. GameSpy Industries. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 26. 11. 2009. 
  26. ^ Geryk, B. „GameSpot Presents: A History of Real-Time Strategy Games – Command & Conquer”. Архивирано из оригинала 19. 8. 2007. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
  27. ^ Fahs, T. (18. 8. 2009). „IGN Presents the History of Warcraft – The Lost Chapter”. IGN. Приступљено 17. 11. 2009. 
  28. ^ Kelly, R.K. „Masters of the Craft: Blizzard's Composers”. GameSpy Industries. Архивирано из оригинала 3. 6. 2011. г. Приступљено 18. 12. 2009. 
  29. ^ „WarCraft: Orcs & Humans for DOS”. MobyGames. Приступљено 18. 11. 2009. 
  30. ^ Lombardi, Chris (јануар 1995). „Computer Gaming World - Issue 126” (PDF) (126): 234. Приступљено 5. 8. 2015. „"An Age-Old Hatred Lives On In Blizzard's WARCRAFT: ORCS & HUMANS"” 
  31. ^ Jay & Dee (јул 1995). „Eye of the Monitor”. Dragon (219): 57—60,65—66. 
  32. ^ а б в г „Warcraft review for the MAC”. Game Revolution. 1996. Архивирано из оригинала 5. 7. 2008. г. Приступљено 18. 11. 2009. 
  33. ^ „Warcraft – Orcs and Humans – Abandonia”. Приступљено 18. 11. 2009. 
  34. ^ а б „Battle Access”. Entertainment Weekly (299). 3. 11. 1995. Архивирано из оригинала 25. 04. 2009. г. Приступљено 26. 11. 2009.  5 of the 20 titles were non-gamer products by Microsoft.
  35. ^ Rolston, Ken; Paul Murphy, and David "Zeb" Cook (август 1995). „Eye of the Monitor”. Dragon (220): 63—68. 
  36. ^ „Blizzard Entertainment: Awards”. Blizzard Entertainment. Приступљено 18. 11. 2009. 
  37. ^ Magrino, T. (26. 11. 2009). „Spot On: 15 years of Warcraft”. CBS Interactive Inc. Архивирано из оригинала 14. 10. 2012. г. Приступљено 26. 11. 2009. 
  38. ^ Love, S. (4. 12. 1995). „Warcraft: Orcs and Humans”. MacWEEK. Приступљено 26. 11. 2009. 
  39. ^ а б в г д Bailey, K. (2008). „Top 5 Overlooked Prequels”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2009. г. Приступљено 18. 11. 2009. 
  40. ^ Adams, D. (7. 4. 2006). „The State of the RTS”. IGN. стр. 1—7. Приступљено 26. 11. 2009. 
  41. ^ „Stonkers – MobyGames”. MobyGames. Приступљено 26. 11. 2009. 
  42. ^ Kosak, D. (4. 2. 2004). „Top Ten Real-Time Strategy Games of All Time – Dune II”. GameSpy. IGN Entertainment, Inc. Архивирано из оригинала 29. 12. 2005. г. Приступљено 27. 11. 2009. 
  43. ^ Edwards, B. (18. 7. 2007). „The History of Civilization”. Gamasutra. Think Services. Архивирано из оригинала 9. 11. 2009. г. Приступљено 28. 11. 2009. 
  44. ^ Broady, V. (1996). „Command & Conquer Red Alert Review for PC – GameSpot”. CBS Interactive Inc. Архивирано из оригинала 17. 11. 2009. г. Приступљено 18. 11. 2009. 
  45. ^ „Playing the game”. Age of Empires manual. Microsoft. 1997. стр. 4—5. 
  46. ^ „Modem Wars – MobyGames”. MobyGames. Приступљено 26. 11. 2009. 
  47. ^ „Strategists will enjoy 'Warcraft'” (PDF). Toledo Blade. Toledo, OH. Knight-Ridder News Service. 2. 3. 1995. стр. 37. Приступљено 22. 11. 2009. 
  48. ^ „Realms – MobyGames”. MobyGames. Приступљено 27. 11. 2009. 
  49. ^ Sly, P. „Amiga – Realms”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2010. 
  50. ^ „Realms”. Classic PC Games. фебруар 2009. Приступљено 28. 11. 2009. 
  51. ^ Buchanan, L. (22. 10. 2008). „Top 10 PC Games That Should Go Console”. IGN. Приступљено 22. 11. 2009. 
  52. ^ Warcraft II (Battle.net изд.). Reading, Berkshire, United Kingdom: Blizzard Entertainment. 1995—1999. стр. 31, 42—47, 51—55, 72—74,78—81. 
  53. ^ Geryk, B. „GameSpot Presents: A History of Real-Time Strategy Games – The Sequels”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2009. г. Приступљено 17. 11. 2009. 
  54. ^ Ciabai, C. (11. 4. 2008). „WarCraft III Cheats (PC)”. Softpedia. SoftNews NET SRL. Архивирано из оригинала 3. 2. 2009. г. Приступљено 26. 11. 2009. 
  55. ^ Fahs, T. (2009). „IGN Presents the History of Warcraft – War Heroes”. IGN. Приступљено 28. 11. 2009. 
  56. ^ Olafson, P. (24. 11. 2000). „Starcraft Review from GamePro”. GamePro Media. Архивирано из оригинала 21. 10. 2008. г. Приступљено 26. 11. 2009. 
  57. ^ „Starcraft (pc) reviews at Metacritic.com”. CBS Interactive Inc. Приступљено 26. 11. 2009. 
  58. ^ „StarCraft: Brood War – MobyGames”. Приступљено 26. 11. 2009. 
  59. ^ „Blizzard Entertainment Announces World of Warcraft Street Date – 23. новембар 2004”. Blizzard Entertainment. 4. 11. 2004. Приступљено 8. 3. 2008. 
  60. ^ Fahs, T. (18. 8. 2009). „IGN Presents the History of Warcraft – Taking on the World”. IGN Entertainment. Приступљено 26. 11. 2009. 
  61. ^ „World of Warcraft – MobyGames”. Приступљено 26. 11. 2009. 
  62. ^ Glenday 2009, стр. 241.
  63. ^ Levine, R. (2007). „Spoils of Warcraft”. CNNMoney.com. Cable News Network. Приступљено 26. 11. 2009. 
  64. ^ „BoardGameGeek – Gaming Unplugged Since 2000”. BoardGameGeek, LLC. Приступљено 26. 11. 2009. 
  65. ^ „Books : Warcraft : Warcraft Books”. Simon & Schuster. Архивирано из оригинала 25. 6. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2009. 
  66. ^ „WoW -> Community -> Comics”. Blizzard Entertainment, Inc. Архивирано из оригинала 10. 8. 2008. г. Приступљено 26. 11. 2009. 

Литература уреди

  • Glenday, Craig (2009). Glenday, Craig, ур. Guinness World Records 2009. GUINNESS WORLD RECORDS (paperback изд.). Random House, Inc. стр. 241. ISBN 9780553592566. Архивирано из оригинала 28. 4. 2014. г. Приступљено 18. 9. 2009. „Most popular MMORPG game(sic) In terms of the number of online subscribers, World of Warcraft is the most popular Massively Multiplayer Online Role-Playing Game (MMORPG), with 10 million subscribers as of January 2008.” 

Корисничко упутство је организовано у две различите књиге са различитим бројем страна, али су спојене заједно. Оба дела имају општи део о техничким потребама и упутства за инсталацију.

  • Warcraft: Orcs & Humans (Humans). Irvine, California: Blizzard Entertainment. 1994. (Мекинтош верзија)
  • Warcraft: Orcs & Humans (Orcs). Irvine, California: Blizzard Entertainment. 1994. (Мекинтош верзија)

Спољашње везе уреди

 
Warcraft: Orcs & Humans на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Warcraft:_Orcs_%26_Humans&oldid=26792312”