Zasićenost, hromatičnost ili punoća su opažene boje koji se odnose na hromatski intenzitet. Kao što je formalno definisala Međunarodna komisija za iluminaciju (engl. International Commission on Illumination, CIE), oni opisuju tri različita aspekta hromatskog intenziteta, ali izrazi se često koriste slobodno i naizmenično u kontekstima u kojima ti aspekti nisu jasno razgraničeni. Precizna značenja pojmova variraju u zavisnosti od toga od kojih drugih funkcija zavise.

  • Zasićenost je „atribut vizuelne percepcije koji uslovljava da je opažena boja područja izgleda manje ili više hromatska“.[1][2] Zasićenost koju izaziva objekat ne zavisi samo od njegove spektralne reflektanse, već i od jačine osvetljenja, i povećava se sa potonjim, osim ako je osvetljenost veoma velika (Hantov efekat).
  • Hromatičnost je „zasićenost područja koje se procenjuje kao proporcija osvetljenosti slično osvetljenog područja koje deluje belo ili visoko transmitujuće“.[3][2] Konsekventno, hromatičnost uglavnom zavisi samo od spektralnih svojstava, i kao takva se smatra da opisuje u boju predmeta.[4] To je koliko se različitom od sive iste svetline čini da je takva boja predmeta.[5]
  • Punoća je „zasićenost područja ocenjena srazmerno njegovoj sjajnosti“,[6][2] što je zapravo opažena sloboda od beličaste svetlosti koja dolazi iz tog područja. Objekat sa datom spektralnom reflektansom pokazuje približno konstantnu zasićenost za sve nivoe osvetljenja, osim ako je osvetljenost veoma visoka.[7]
Crvena pruga pokazuje veću osvetljenost i zasićenje u svetlosti nego u senci, ali se smatra da ima istu boju predmeta, uključujući istu hromatičnost, u obe oblasti. Budući da se sjajnost povećava proporcionalno zasićenosti, pruga takođe pokazuje sličnu zasićenost u obe oblasti.
7,5PB i 10BG Manselove stranice nijansi RGB boja, koje pokazuju crvene linije ravnomerne zasićenosti (hromatičnost u proporciji sa svetlinom). Linije ravnomerne zasićenosti zrače iz blizine crne tačke, dok su linije jednolike hromatičnosti vertikalne. Takođe poređenju sa 10BG bojama, 7.5PB boje postižu veću zasićenost kao i veću hromatičnost.
Originalna slika, sa relativno prigušenim bojama
L*C*h (CIELAB) hromatičnost povećana 50%
HSL zasićenje povećano 50%; promena HSL zasićenosti takođe utiče na opaženu svetlost boje
CIELAB svetlina je očuvana, sa a* i b* ogoljenim, kako bi se dobila slika na sivoj skali
Skala zasićenja (0% levo, što odgovara crnom i belom).
Examples of saturation.Top left = original image.
Primeri zasićenja. Gore levo = originalna slika.

HromatičnostУреди

Naivna definicija zasićenja ne precizira njegovu funkciju odziva. U prostorima boja CIE KSIZ i RGB zasićenost je definisana u smislu aditivnog mešanja boja i ima svojstvo da je proporcionalna bilo kom skaliranju usredsređenom na belu ili osvetljavanje bele tačke. Međutim, oba prostora boja su nelinearna u smislu psihovizuelno opaženih razlika u bojama. Takođe je moguće - i ponekad poželjno - definisati zasićenost kao veličinu koja je linearizirana u smislu psihovizuelne percepcije.

U prostorima boja CIE 1976 LAB i LUV, nenormalizovana hromatičnost je radijalna komponenta cilindrične koordinate CIE LCh (svetlina, hromatičnost, nijansa) reprezentacije LAB i LUV prostora boja, koji se takođe označavaju kao CIE LCh(ab) ili CIE LCh radi kratkoće, i CIE LCh(uv). Transformacija (a, b) u (Cab, hab) data je sa:

 
 

i analogno za CIE LCh(uv).

Hromatičnost u CIE LCh(ab) i CIE LCh(uv) koordinatama ima prednost što su psihovizuelno linearna, ali su nelinearne u smislu linearnog mešanja komponentnih boja. Zbog toga se hromatičnost u CIE 1976 Lab i LUV prostorima boja veoma razlikuje od tradicionalnog osećaja „zasićenja“.

ZasićenjeУреди

Zasićenje boje se određuje kombinacijom intenziteta svetlosti i njene raspodele u spektru različitih talasnih dužina. Najčistija (najzasićenija) boja postiže se upotrebom samo jedne talasne dužine pri velikom intenzitetu, na primer u laserskom svetlu. Ako intenzitet opadne, i zasićenje opadne. Da bi se umanjila zasićenost boja datog intenziteta u suptraktivnom sistemu (kao što je akvarel), može se dodati bela, crna, siva ili komplementarne nijanse.

Slede različiti korelati zasićenja.

CIELUV i CIELABУреди

U CIELUV, zasićenje je jednako hromatičnosti normalizovanoj svetlinom:

 

gde je (un, vn) hromatičnost bele tačke.[8]

Po analogiju, u CIELAB sistemu to bi dalo:

 

CIE nije formalno preporučio ovu jednačinu s obzirom da CIELAB nema dijagram hromatičnosti, te stoga ova definicija nema direktnu vezu sa starijim konceptima zasićenja.[9] Ipak, ova jednačina pruža razuman prediktor zasićenja i pokazuje da podešavanje svetlosti u CIELAB-u dok se drži (a*, b*) fiksno utiče na zasićenje.

Sledeća formula se slaže sa ljudskom percepcijom zasićenja. To je formula koju je predložila Eva Libe je u saglasnosti sa verbalnom definicijom Manfreda Rihtera: Zasićenje je udeo čiste hromatske boje u ukupnom osećaju boje.[10]

 

gde je Sab zasićenje, L* je svetlina i C*ab je hromatičnost boje.

CIECAM02Уреди

U CIECAM02, zasićenje je jednako kvadratnom korenu zasićenja boje podeljenom osvetljenošću:

 

Ova definicija je inspirisana eksperimentalnim radom izvedenim sa namerom da se popravi loš učinak CIECAM97s.[11][12] M je proporcionalano hromatičnosti C, tako da CIECAM02 definicija ima izvesnu sličnost sa CIELUV definicijom.[11]

ReferenceУреди

  1. ^ „colourfulness | eilv”. eilv (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2017-08-06. Приступљено 2017-12-20. 
  2. ^ а б в Fairchild, Mark (2013). Color Appearance Models. John Wiley & Sons. , page 87.
  3. ^ „CIE e-ILV 17-139”. Архивирано из оригинала на датум 2017-04-10. 
  4. ^ „CIE e-ILV 17-831”. Архивирано из оригинала на датум 2017-04-10. 
  5. ^ „The Dimensions of Colour”. www.huevaluechroma.com. Архивирано из оригинала на датум 2017-03-30. Приступљено 2017-04-10. 
  6. ^ „CIE e-ILV 17-1136”. Архивирано из оригинала на датум 2017-04-10. 
  7. ^ „The Dimensions of Colour”. www.huevaluechroma.com. Архивирано из оригинала на датум 2017-03-30. Приступљено 2017-04-10. 
  8. ^ Schanda, János (2007). Colorimetry: Understanding the CIE System. Wiley Interscience. ISBN 978-0-470-04904-4. Архивирано из оригинала на датум 2017-01-17. , page 88.
  9. ^ Hunt, Robert William Gainer (1993). Leslie D. Stroebel, Richard D. Zakia, ур. The Focal Encyclopedia of Photography . Focal Press. стр. 124. ISBN 0-240-51417-3. 
  10. ^ Lübbe, Eva (2010). Colours in the Mind - Colour Systems in Reality- A formula for colour saturation. [Book on Demand]. ISBN 978-3-7881-4057-1. 
  11. ^ а б Moroney, Nathan; Fairchild, Mark D.; Hunt, Robert W.G.; Li, Changjun; Luo, M. Ronnier; Newman, Todd (12. 11. 2002). IS&T/SID Tenth Color Imaging Conference (PDF). The CIECAM02 Color Appearance Model. Scottsdale, Arizona: The Society for Imaging Science and Technology. ISBN 0-89208-241-0. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2011-11-10. 
  12. ^ Juan, Lu-Yin G.; Luo, Ming R. (јун 2002). Robert Chung; Allan Rodrigues, ур. Magnitude estimation for scaling saturation. 9th Congress of the International Colour Association. Proceedings of SPIE. 4421. стр. 575—578. doi:10.1117/12.464511. [мртва веза]

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди