Zemljotres u Šensiju 1556.

Potres u Šensiju 1556. (kineski: 华县 大 地震; pinjin: Hua Xian dà dìzhèn) ili Đađinški potres (kineski: 嘉靖 大 地震; pinjin: jiājìng dà dìzhèn) je najsmrtonosniji zemljotres zabeležen u modernoj ljudskoj istoriji u kojem je poginulo oko 830.000 ljudi.[1] Zemljotres se dogodio 23. januara 1556. ujutro, u provinciji Šensi, Kina. Više od 97 okruga u provincijama Šensi, Šansi, Henan, Gansu, Hebej, Šandung, Hubej, Hunan, Đangsu i Anhuej je bilo pogođeno tom katastrofom.[3] Prostor u krugu od 840 km je bio uništen,[4] a u nekim okruzima 60% stanovništva je poginulo.[5] Većina stanovništva u tom području je u to vreme živela u veštačkim tzv. „Jaodong” pećinama (sastavljenim od lesa), od kojih su se mnoge urušile tokom katastrofe s velikim gubitkom života.

Zemljotres u Šensiju 1556.
Shaangxi 1556 earthquake map of provinces.PNG
Mapa Kine sa prikazanom današnjom provincijom Šensi (crveno) i drugim provincijama pogođenim zemljotresom (narandžasto)
Zemljotres u Šensiju 1556. на мапи Кине
Zemljotres u Šensiju 1556.
Datum23. januar 1556 (1556-01-23) po julijanskom kaledaru[1]
2. februar 1556 (1556-02-02) po gregorijanskom kaledaru
12. dan 12 meseca godine Đađing 34 u kineskom kalendaru
Magnituda8,0 ṃ [2]
Dubinanepoznato
Epicentar34° 30′ 01″ N 109° 18′ 00″ E / 34.50028° СГШ; 109.30000° ИГД / 34.50028; 109.30000
Pogođena područjaDinastija Ming
Žrtve820.000–830.000 (procena)[1] Najsmrtonosniji zemljotresi svih vremena

ZemljopisУреди

Potres u Šensiju je imao epicentar u dolini reke Vej u provinciji Šensi, u blizini gradova Huasjen, Vejnan i Huajin. U Huasjenu, svaka zgrada i dom se urušio, ubivši više od polovine stanovnika grada, a broj tamošnjih žrtava procenjuje se u desetinama hiljada. Slična situacija je bila i u Vejnanu i Huajinu. U nekim mestima, pukotine duboke 20 metara otvorene su u zemlji. Razaranje i smrt su bili svugde. Neka mesta koja su bila i do 500 kilometara udaljena od epicentra, su bila pogođena katastrofom. Potres je takođe potstakao odrone zemlje, što je doprinelo masovnom broju poginulih.[6]

Zemljotres se dogodio za vreme vladavine cara Đađinga tokom dinastije Ming. Stoga se u kineskoj istoriji ovaj potres često spominje i kao „Đađingov veliki zemljotres“ (kineski: 嘉靖 大 地震; pinjin: jia Jing dà di Zhen).

Moderne procene, na temelju geoloških podataka, stavljaju jačinu zemljotresa na oko 8,0 na Rihtervovoj skali u trenutku magnitude ili XI na Merkalijevoj skali.[1] Iako je to najsmrtonosniji zemljotres (drugi najsmrtonosniji, zemljotres u Tangšanu 1976, koji je takođe pogodio Kinu 400 godina kasnije, uprkos velikim štetama odneo je „samo” 250.000 života, što je za dve trećine manje od ovog[7]) i treća najsmrtonosnija prirodna katastrofa u istoriji, bilo je i zemljotresa sa znatno većim magnitudama.

Nakon zemljotresa, manja podrhtavanja tla javljala su se i nekoliko puta mesečno narednih pola godine.[8]

IzveštajiУреди

Većina pogođenih gradova izvestilo je da su se gradski zidovi urušili, gotovo sve kuće su se raspale, i malo je ljudi preživelo. Tek naselja i gradovi udaljeni više od 800 km od epicentra bili su izvan dosega katastrofe i nisu imali štete.[7] Dodatne informacije dao je Gu, et.al.:[7]

„U Huasjenu, gradski zidovi, hramovi, uredi i kuće su uništene, ni jedan zid nije ostao čitav ... Tlo je potonulo. Voda je izlazila na površinu i formirala kanale. 60% stanovnika je poginulo ... U Vejnanu, gradski zidovi, hramovi, trgovine, uredi i kuće su se potpuno urušili ... U gradu, tlo je potonulo više od tri metra.”

Lesne pećineУреди

Milioni ljudi su živeli u to vreme u veštačkim lesnim pećinama na visokim liticama u tom području Lesnog platoa. Les је glinasto zemljište koji su oluje vremenom nanele na plato. Mekana lesna glina je formirana tokom mnogih hiljada godina nanošenjem depozita iz pustinje Gobi dejstvom vetrom. Les je veoma erozivna zemlja, koja je podložna silama vetra i vode.[9]

Lesni plato i njegovo prašnjavo tlo pokriva skoro celokupne provincije Šansi, Šensi, i Gansu i delove drugih. Znatan deo populacije je živeo u staništima zvanim jaodunzi na tim liticama. To je bio glavni faktor koji je doprinio vrlo visokom broju poginulih. Zemljotres je srušio mnoge pećine i uzrokovao klizišta, koja su uništila još mnogo veće površine.[9]

TrošakУреди

Trošak štete nastale zemljotresom gotovo je nemoguće izmeriti u današnjim normama. Broj poginulih, međutim, tradicionalno se daje kao 820.000 do 830.000.[1] Prateća imovinska šteta bila je neprocenjiva - cela regija unutarnje Kine je bila uništena, a procenjuje se da je 60% stanovništva ove regije poginulo.[9]

Strana reakcijaУреди

Portugalski dominikanski kaluđer Gaspar da Kruz, koji je posetio Guangdžou kasnije 1556. godine, čuo je o zemljotresu, i kasnije izvestio o tome u zadnjem poglavlju svoje knjige, Rasprava o Kini (1569). On je smatrao da je zemljotres moguća kazna za ljudske grehove, i da je Velika kometa iz 1556. verovatno bila znak ove nesreće (a možda i znak rođenja antihrista).[10]

ReferenceУреди

  1. ^ а б в г д 5th international congress International Association of Engineering Geology, volume 4: Proceedings / Comptes-rendus. Buenos Aires: A A Balkema Publishers, Netherlands. 1990. ISBN 978-90-6191-664-2. 
  2. ^ Du et al. 2017, стр. 84
  3. ^ Science Museums of China Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2006) Museum of Earthquakes, Ruins of Hua County Earthquake (1556)
  4. ^ „China's History of Massive Earthquakes”. 12. 5. 2008. Архивирано из оригинала на датум 14. 05. 2008. Приступљено 16. 6. 2008. 
  5. ^ Earthquake page of Dr. George P. C.
  6. ^ „History Channel's Record of the earthquake.”. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2009. Приступљено 8. 4. 2019. 
  7. ^ а б в Most Destructive Known Earthquakes on Record in the WorldUSGS.gov
  8. ^ „china virtual museums_quake”. Архивирано из оригинала на датум 14. 06. 2006. Приступљено 08. 04. 2019. 
  9. ^ а б в Eaton, Gale (2015). A History of Civilization in 50 Disasters (History in 50). Tilbury House Publishers. стр. 65. ISBN 978-0-88448-407-3. 
  10. ^ Cruz, Gaspar da (1953), „Treatise in which the things of China are related at great length, with their particularities, ... Composed by the Rev. Father Fr. Gaspar da Cruz of the Order of Sain Dominic”, Ур.: Boxer, Charles Ralph, South China in the sixteenth century: being the narratives of Galeote Pereira, Fr. Gaspar da Cruz, O.P. [and] Fr. Martín de Rada, O.E.S.A. (1550–1575), Issue 106 of Works issued by the Hakluyt Society, Printed for the Hakluyt Society, Приступљено 5. 6. 2011  (Translation of da Cruz's 1569 book, with C.R. Boxer's comments)

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди