Zenon iz Kitijuma
- Zenona iz Kitijuma ne treba mešati sa Zenonom iz Eleje.
Zenon iz Kitijuma (grč. Ζήνων ὁ Κιτιεύς, 333-264 god. p.n.e.) bio je antički grčki filozof, osnivač stoičke filozofije.[3]:Sections 2, 15, 24, 30. Vodi poreklo iz Kitijuma (mesta takođe poznatog pod nazivom Kitijon, današnja Larnaka). Bio je trgovac, kao i otac. Kažu da je počeo sa stoičkim izučavanjima, kada je izgubio sve što je imao u jednom brodolomu. Jedno vreme je proveo u Atini i tu se upoznao sa Sokratovim radovima koji su ga veoma privukli. Njegov učitelj je bio Krates iz Tebe, pripadnik kiničke škole.[4][5]
| Zenon | |
|---|---|
 Zenon iz Kitijuma | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Zenon |
| Datum rođenja | 333. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Kition, |
| Datum smrti | 264. p. n. e. |
| Mesto smrti | Atina, |
| Filozofski rad | |
| Epoha | Antička filozofija |
| Ideje | Osnivač stoicizma, tri grane filozofije (fizika, etika, logika),[1] Logos, racionalnost ljudske prirode, fantazija, katalepsa, svetsko državljanstvo[2] |
Zenon je bio pristalica ideje idealno uredene svetske države (kosmopolisa) koju, po njemu, ljudi mogu da uspostave udruživanjem i zamenom opšteg političkog zakona moralnim zakonom zbog čega je smatran jednim od prvih anarhista. Jasno je da je kinička škola izvršila veliki uticaj na njega - Zenon je bio asketa, odbacivao je savremene društvene vrednosti i trudio se da se otarasi poroka.
Život Уреди
Mladost i odgoj Уреди
Zenon je rođen oko 334. pne.[а] u Kitiju na Kipru. Većina detalja poznatih o njegovom životu potiče iz biografije i anegdota koje je sačuvao Diogen Laertije u svojim Životima i mišljenjima znamenitih filozofa, od kojih nekoliko potvrđuje i Suda (vizantijska enciklopedija iz 10. veka).[6] Diogen izveštava da je Zenonov interes za filozofiju započeo kad se „posavetovao s proročištem da bi saznao što treba da učini da postigne najbolji život i da je božji odgovor bio da preuzme izgled mrtvih. Shvativši što to znači, proučavao je drevne autore”.[3]:p. 1 Zenon je postao bogati trgovac. Na jednom putovanju iz Fenikije do Pireja preživio je brodolom, nakon čega je otišao u Atenu i posetio jednog prodavača knjiga. Tamo je naišao na Ksenofontove Uspomene. Bio je toliko zadovoljan time kako je Sokrat prikazan u toj knjizi, da je pitao prodavca gde se mogu naći ljidi poput Sokrata. Upravo tada je slučajno prolazio Kratet iz Tebe, najpoznatiji kiničar koji je u to vreme živio u Grčkoj, i prodavac knjiga pokazao je na njega.[3]:pp. 2–3
Zenon je opisan kao izmučen, tamnoput čovek,[3]:p. 1 koji živi slobodan, asketski život,[3]:pp. 26–27 uprkos svom bogatstvu. To se podudara s uticajima kiničkog učenja, a barem je delom nastavljeno u njegovoj stoičkoj filozofiji. Od dana kad je Zenon postao Kratetov učenik, pokazivao je snažnu sklonost filozofiji, premda s previše urođene skromnosti da bi asimilirao kiničarsku bestidnost. Stoga mu je Kratet, želeći da izleči ovu manu, dao lonac supe od leće da je pronese kroz Kerameik (četvrt u Atini); a kad je vidio da se Zenon stidi i da lonac pokušava da drži dalje od pogleda drugih ljudi, Kratet je udarcem palice razbio posudu. Kad je Zenon počeo neugodno da beži s supom od leće koja mu je tekla niz noge, Kratet je zamerio: „Zašto bežiš, moj mali Feničanine? Ništa te strašno nije snašlo”".[3]:p. 3
Osim kod Krateta, Zenon je učio kod filozofa megarske škole, uključujući Stilpona,[3]:pp. 2, 23 kao i kod dijalektičara Diodora Krona[3]:pp. 16, 25 i Filona.[3]:p. 16 Takođe se navodi da je proučavao platonističku filozofiju pod vodstvom Ksenokrata[3]:p. 2 i Polemona.[3]:pp. 2, 25
Osnivanje stoičke škole Уреди
Zenon je počeo da predaje u kolonadi na atinskoj Agori poznatoj kao Stoa poikile (стгрч. Στοὰ Ποικίλη) 301. pne. Njegovi su se učenici u početku zvali „Zenonci”, ali na kraju su postali poznati kao „stoici”, ime koje se ranije primenjivalo na pesnike koji su se okupljali u Stoa poikile.
Među Zenonovim poštovateljima bio je i makedonski kralj Antigon II Gonata,[3]:pp. 6–9, 13–15, 36[7] koji bi posetio Zenona kad god je došao u Atenu. Zenon je navodno odbio poziv da poseti Antigona u Makedoniji, iako je njihova navodna prepiska koju je sačuvao Lertije[3]:pp. 6–9 nesumnjivo dodatak nekog kasnijeg pisca.[8] Umesto toga, Zenon je poslao svog prijatelja i učenika Perseja,[3]:pp. 6–7 koji je živeo sa Zenonom u njegovoj kući.[3]:pp. 13,36 Među ostalim Zenonovim učenicima bili su Ariston s Hija, Sfer i Kleant, koji je nasledio Zenona na mestu voditelja (sholarha) stoičke škole u Ateni.[3]:p. 37
Navodi se da je Zenon odbio atensko državljanstvo kad mu je bilo ponuđeno, bojeći se da će se pokazati nevernim svojoj rodnoj zemlji,[9][3]:p. 12 gde je bio vrlo cenjen i gde je pridoneo obnovi njezinih kupališta, nakon čega je njegovo ime na tamošnjem stubu urezano kao „Zenon filozof”.[3]:p. 6 Takođe se navodi da je Zenon bio ozbiljne, tmurne naravi;[3]:p. 16,26[10] da je više voleo društvo nekolicine nego mnogih;[3]:p. 14 da je voleo da se udubi u istraživanja;[3]:p. 15 i da nije voleo opširne i razrađene govore.[3]:p. 18, 22 Diogen Laertije sačuvao je mnoge mudre i duhovite Zenonove primedbe,[3]:p. 18–25 premda se ove anegdote generalno smatraju nepouzdanima.[8]
Zenon je umro oko 262. pne. Diogen Laertije o njegovoj smrti kaže: „Kad je izlazio iz škole, spotaknuo se i pao, slomivši nožni prst. Udarivši šakom o zemlju, citirao je stih iz [Eshilove] Niobe: 'Stižem, stižem, zašto me dozivaš?' i umro je na mestu zadržavajući dah”.[3]:p. 28
Tokom svog života Zenon je bio cenjen zbog svojih filozofskih i pedagoških učenja. Između ostalog, Zenon je počašćen zlatnom krunom,[3]:pp. 6, 11 a podignut mu je i nadgrobni spomenik u čast njegovog moralnog uticaja na mlade svog vremena.[3]:pp. 10–12
Filozofija Уреди
Sledeći ideje Stare akademije, Zenon je filozofiju podelio u tri dela: logiku (široka oblast koja uključuje retoriku, gramatiku i teorije percepcije i mišljenja), fiziku (koja uključuje ne samo nauku, već i božansku prirodu svemira) i etiku, čiji je krajnji cilj bio da se postigne blaženstvo ispravnim načinom življenja u skladu s prirodom. Budući da su Zenonove ideje kasnije proširili Hrisip i drugi stoici, može biti teško tčno odrediti šta je on mislio. Ali njegovi se opšti stavovi mogu izneti na sledeći način.
Logika Уреди
U obradi logike logike, Zenon je bio pod uticajem Stilpona i ostalih pripadnika Megarske škole. Zenon je pozvao na potrebu da se postavi osnova za logiku jer mudra osoba mora znati kako da izbegne obmanu.[11] Ciceron je optužio Zenona da je inferioran u odnosu na svoje filozofske prethodnike u načinu na koji obrađuje logiku,[12] i moguće je da su tačniju obradu ove teme postavili njegovi naslednici, uključujući Hrizipa.[13] Zenon je istinske koncepcije podelio na razumljive i neshvatljive,[14] dopuštajući slobodnoj volji snagu pristanka (sinkatathesis / συνκατάθεσις) u razlikovanju čulnih utisaka.[15] Zenon je rekao da u tom procesu postoje četiri faze koje dovode do istinskog znanja, što je ilustrovao primerom ravne, ispružene ruke i postupnim zatvaranjem šake:
Zenon je ispružio prste i pokazao dlan, – „Percepcija”, – rekao je, – „jeste takva stvar”. – Zatim, kad je malo zatvorio prste, – „Pristanak je takav”. – Posle, kad je potpuno zatvorio ruku i pokazao šaku, „to je”, rekao je, „razumevanje”. Iz tog poređenja dao je tom stanju i novo ime, nazvavši ga katalepsis (κατάληψις). Ali kad je levu ruku prislonio na desnu i čvrsto je primio za šaku: – „Znanje” – rekao je, „tog je karaktera”; i to je bilo ono što poseduje samo mudra osoba.
— Ciceron, Academica, II, 145.
Napomene Уреди
- ^ Datiranje Zenonovog života predstavlja kontroverzno pitanje. Prema Apolodoru, kako ga navodi Filodem, Zenon je umro tokom Arhenidesovog arhontata (262/261. pne). Prema Perzeju (Diogen Laertije, Životi i mišljenja znamenitih filozofa, VII, 28), Zenon je živeo 72 godine. Tako se zaključuje da je rođen 334/333 pne. Uverljiva hronologija za njegov život je sledeća: rođen je 334/333 pne, a u Atinu je došao 312/311 pne kad mu je bilo 22 godine.[3]:p. 28 Otprilike 10 godina studirao je filozofiju;[3]:p. 2 otvorio vlastitu školu za vreme Klearhova arhontata 301/300 pne. (Filodem, O stoicima, 4); i bio je na čelu škole 39 godina i 3 meseca (Filodem, O stoicima, 4), a umro je 262/261 pne. Za više informacija pogledajte Ferguson 1911, стр. 185–186 i Dorandi 2005, стр. 38
Reference Уреди
- ^ „Stoicism - Internet Encyclopedia of Philosophy”. www.iep.utm.edu. Приступљено 19. 3. 2018.
- ^ Bunnin & Yu (2004). The Blackwell Dictionary of Western Philosophy. Oxford: Blackwell Publishing.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч Diogenes Laertius. Lives of the Eminent Philosophers, BOOK VII.
- ^ „Zeno of Citium Hellenistic philosopher”. Britannica. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Zeno of Citium”. New World Encyclopedia. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ Suda, s.v. "Zeno".
- ^ Epiktet, Razgovori, II, 13, 14–15; Simplikije, In Epictetus Enchiridion, 51; Elijan, Raznovrsne priče, IX, 26.
- ^ а б Brunt, P. A. (2013). „The Political Attitudes of the Old Stoa”. Ур.: Griffin, Miriam; Samuels, Alison. Studies in Stoicism. Oxford University Press. стр. 87. ISBN 9780199695850.
- ^ Plutarh, De stoicorum repugnantiis, p. 1034
- ^ Sidonije Apolinar, Pisma, IX. 9.
- ^ Ciceron, Academica, II, 20.
- ^ Ciceron, De finibus, IV 4.
- ^ Sekst Empirik, Protiv učitelja, VII, 253.
- ^ Ciceron, Academica, II, 6, 24.
- ^ Ciceron, Academica, I, 11.
Literatura Уреди
- Dorandi, Tiziano (2005). „Chapter 2: Chronology”. Ур.: Algra, Keimpe; et al. The Cambridge History of Hellenistic Philosophy. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 38. ISBN 9780521616706.
- Ferguson, William Scott (1911). Hellenistic Athens: An Historical Essay. London: Macmillan. стр. 185–186.
Laërtius, Diogenes (1925). „The Stoics: Zeno”. Lives of the Eminent Philosophers. 2:7. Превод: Hicks, Robert Drew (Two volume изд.). Loeb Classical Library. § 1–160.- Hunt, Harold. A Physical Interpretation of the Universe. The Doctrines of Zeno the Stoic. Melbourne: Melbourne University Press, 1976. ISBN 0-522-84100-7
- Long, Anthony A., Sedley, David N. The Hellenistic Philosophers, Volume 1. Cambridge: Cambridge University Press, 1987. ISBN 0-521-27556-3
- Mason, Theodore; Scaltsas, Andrew S., ур. (2002). The philosophy of Zeno: Zeno of Citium and his legacy. Municipality of Larnaca. ISBN 978-9963603237.
- Pearson, Alfred C. Fragments of Zeno and Cleanthes, (1891). Greek/Latin fragments with English commentary.
- Reale, Giovanni. A History of Ancient Philosophy. III. The systems of the Hellenistic Age, (translated by John R. Catan, 1985 Zeno, the Foundation of the Stoa, and the Different Phases of Stoicism)
- Schofield, Malcolm. The Stoic Idea of the City. Cambridge: Cambridge University Press, 1991. ISBN 0-226-74006-4
