Википедија

Чамерија

Чамерија (алб. Çamëria, грч. Τσαμουριά) је топоним који углавном користе Албанци за делове приобалних области Епира на југу Албаније и северозападне Грчке, у којима живе Албанци. Највећи део Чамерије налази се у грчким префектурама Теспротија и Превеза уз неколико села у источном делу префекуре Јањина, те на крајњем југу Албаније у области Саранда. У Грчкој ово име није пожељно, јер се везује уз албански иредентизам, већ се користе искључиво грчки топоними Епир и Теспроција, који се користе још од антике.

Област Чамерије у Грчкој и Албанији.

Име, граница и географија Чамерије уреди

Етимологија назива Чамерија уреди

Регија је добила име по Чамима (албанцима посебног дијалекта, који су је настањивали), додавањем суфикса-ерија, који у албанском језику означава Земљу Чама. Име Чамерија се углавном користило као назив за овај крај за време Османске владавине [1]. Име - Чам, врло вероватно потиче од назива реке Каламас (алб. Thiamis) (албански: Чам), тако наиме Албанци зову реку Каламас.

Границе Чамерије уреди

Чамерија је назив за античку али и данашњу грчку префектуру Теспроцију, која се у средњем веку звала Вагенеција. Чамерија се простире северно од Амбрацијског залива и западно од Јањинских планина.

У античко доба северна граница Теспроције била је река Каламас, али је током средњег века граница вероватно била северније. Вагенеција је укључивала и делове данашње јужне Албаније; Сарандски дистрикт те Делвински дистрикт.

Но данас је крај у којем живе Чами битно смањен, у Албанији су то само две мале општине; Маркат и Кониспол на крајњем југу. У Грчкој су то префектуре Теспроција и Превеза у северозападној Грчкој, те неколико насеља у префектури Јањина.[2]

Географија Чамерије уреди

Чамерија је углавном планински крај, и то изразитије у свом јужном делу, док је на северу више обрадиве земље.У крају постоји пет река, Павло на северу, Ахерон, Лурос, Арактос и Каламас. Четири од њих су у Грчкој и једна у Албанији.

Историја уреди

Античко доба уреди

 
Миграције Албанаца у Епир.

У античко доба се тај крај звао Теспроција, по грчком племену Теспроти, који су га настањивали. Према Страбону, Теспроти су уз Каоне и Молосите били најпознатије од четрнаест античких племенима Епира. Каони су били први владари Епира потом су их наследили Теспроти и Молосити.

Средњи век уреди

У средњем веку овај крај био је познат као Вагенеција, једно време био је у склопу римског а касније византијског царства. Михајло I Комнин Дука, братић византијских царева Исака II Анђела и Алексија III утемељио је Епирску Деспотовину, која се одржала до краја 15. века. Вагенеција као и цео Епир убрзо су постали нови дом многих грчких избеглица из Цариграда, Тесалије и Пелопонеза, које су ту нашли уточиште након османских освајања.

Прва појава албанских племена у 14 веку уреди

У овом раздобљу су забележена прва досељавања Албанаца и Цинцара (Аромуна) у крај.[3] Епирска деспотовина водила је низ ратова углавном с Бугарским и Никејским царством и властелом из јужне Италије Анжујцима. Византију је убрзо захватио грађански рат између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина па је Епир освојио српски цар Душан 1348. године.

Из руку српских средњовековних владара 1479. године Вагенеција пада под отоманску власт.

Чамерија у Османском царству уреди

За време османске владавине Чамерија је била у саставу вилајета Јањина, а касније под Јањинским пашалуком.[4]

При крају 18. века, моћ Османског царства је ослабила, нарочито средишње власти у Истанбулу, то је искористио и Али-паша Тепеленски албански намесник тога краја, који се толико осилио да је свој пашалук водио готово као потпуно независну државу од 1788. године. На крају га је то стајало живота, и власти 1823. Али-паша, који начелно није трпео никакву централну власт, врло упорно се борио против оних који би ту власт њему оспоравали, тако се читав низ година борио против заједнице Сулиота (горштака мешаног етничког састава) који су оспоравали његову власт. Након бројних неуспелих покушаја, заузео је њихов крај 1803. године. [5]

Након пропасти Али-пашиног пашалука, Чамерија је остала под влашћу Османског царства. I Грчка и Албанија су имале аспирација на цео Епир и желеле су да га укључе у своје будуће државе. Након Балканских ратова - Епир је подељен 1913, на Лондонској мировној конференцији, већи део припао је Краљевини Грчкој, а битно мањи ушао је у састав новоосноване државе Албаније.

Чамерија у новијој историји уреди

Кад је крај ушао у састав Краљевине Грчке, велики део њеног становништва говорио је различитим језицима; грчки, албански, ромски, цинцарски. У раздобљу након 1923. године у Чамерију се населило пуно грчких избеглица из Мале Азије, током велике размене становништва између Грчке и Турске, након Грчко-турског рата 1919—1922.[6] 1936. године, тадашња префектура Јањина, подељена је на два дела,- нови део добио је античко име Теспроција (које дуго нико није употребљавао). Албански Чами добили су статус верске, али не и етничке мањине. Али у то време није било директних државних прогона и притисака на Чаме.

Део муслиманских Чама пресељен је у Турску за време велике размене становништва а њихову имовину преузела је грчка влада. Православни Чами сматрани су Грцима, и били су притиснути великом асимилацијом.[7]

Током окупације Грчке (1941—1944) од стране Сила осовине, добар део муслиманских Чама сурађивао је с италијанским и немачким окупационим снагама, и починио низ ратних злочина [8]. По окончању Другог светског рата, готово сви муслимански Чами из Грчке су били протерани у Албанију, због колаборације с окупаторима Грчке[9].

Постојао је и други део муслиманских Чама који су стали на страну Грчке народноослободилачке армије, а велики део народа држао се традицонално по страни од било којег сукоба.

Демографија уреди

Већ од средњег века, становништво Чамерије је било врло измешано са бројним народима, тако да етничке границе нису биле јасно дефинисане. Подаци о етничком саставу регије недостају за неколико векова, а по много чему не би се уклапали у стандардни национални узорак, како су то револуционарни националистички покрети 19. века подразумевали.

Број становника током историје уреди

По правилима грчког пописа становништва, само муслимани из ове регије броје се као Албанци.[10]Према грчком попису становништва из 1913. године, 25.000 Муслимана живело је у то време у регији Чамерија, укупни број житеља тога краја био је око 60.000 становника, док је попис из 1923. године забележио 20.319 муслиманских Чама. Попис становништва из 1928. године, избројао је 17.008 муслимана, којима је албански био материњи језик.

Једини попис становништва по којем су и православни становници овог краја бројани као Чами (због језика), упитне је вредности јер га је направила фашистичка Италија 1941. године.(Она је накрају имала и територијалне претензије према Грчкој; Јонска острва, Додеканез, Циклади). Овај попис избројао је 54.000 Чама (од којих је 26.000 било православних 28.000 муслимана) те 20.000 Грка.[11] Послератни грчки пописи становништва, дали су следеће резултате; 1947. било је 113 Чама (муслимана) а 1951. године 127.

Број Чама данас уреди

Тачан број Албанаца који живе у Чамерији данас није познат, јер грчке власти не укључују мањине (етничке и језичне) у било који службени попис становништва. Према проалбанској [12][13]настројеној ауторки Миранди Викерс, православних Чама има око 40.000. Албански још увек говори добар део становника Игуменице и околине.[14] Укупно око 10.000 људи из Епира (уз оне у селу Лехово и у граду Флорини).

Референце уреди

  1. ^ Хаммонд 1967, стр. 31.
  2. ^ Вицкерс 1999
  3. ^ Казхдан, Алеxандер (Ед.) (1991). Оxфорд Дицтионарy оф Бyзантиум. Оxфорд Университy Пресс. стр. 52–53. ИСБН 978-0-19-504652-6. 
  4. ^ Сурвеy оф интернатионал аффаирс, Бy Арнолд Јосепх Тоyнбее, Вероница Марјорие Тоyнбее, Роyал Институте оф Интернатионал Аффаирс. Публисхед бy Оxфорд Университy Пресс. 1958.
  5. ^ Флеминг 1999, стр. 59.
  6. ^ "Онур Yилдирим ">Онур Yилдирим, Дипломацy анд Дисплацемент: Рецонсидеринг тхе Турцо-Греек Еxцханге оф Популатионс, 1922-1934. . CRC Press. 2006. pp. 121. ISBN 978-0-415-97982-5. 
  7. ^ Ктистакис Yиоргос: "Τσάμηδες - Τσαμουριά. Η ιστορία και τα εγκλήματα τους" [Цхамс - Цхамериа. Тхеир Хисторy анд Цримес], Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Меyер 2008.
  9. ^ Роудометоф 2002, стр. 182.
  10. ^ Димитри Пентзопоулос, Тхе Балкан Еxцханге оф Миноритиес анд Итс Импацт он Грееце, C. Хурст & Цо. Публисхерс. 2002. ISBN 978-1-85065-674-6. стр. 128.
  11. ^ Ktistakis, Yiorgos. "Τσάμηδες - Τσαμουριά. Η ιστορία και τα εγκλήματα τους" [Chams - Chameria. Their History and Crimes], Paramythia Online Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2010).
  12. ^ Јосепх 2003, стр. 281.
  13. ^ Јеwисх цуррентс. 2000. пп. 34.
  14. ^ Вицкерс 2007, стр. 238.

Види још уреди

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čamerija&oldid=26793337”