Википедија

Челеста

Челеста или целеста, такође зван бел-клавир, ударачки је идеофон којим се управља помоћу клавијатуре. Изгледа слично усправном клавиру (четири или пет октава), мада са мањим диркама и знатно мањом кутијом, или великом дрвеном музичком кутијом (три октаве). Дирке су повезане са чекићима који ударају у градуирани скуп металних (обично челичних) плоча или шипки овешених преко дрвених резонатора. Модели са четири или пет октава обично имају папучицу пригушивача која одржава или пригушује звук. Инструменти од три октаве немају педалу због свог малог „стоног“ дизајна. Једно од најпознатијих дела које користи челесту је „Плес виле шећерне шљиве“ Чајковског из Шчелкунчика.

Пелеста
Инструменти са диркама
Друга именаЦелеста
Класификација Идиофони инструменти
Хорнбостел–Саксова класификација111.222
(Сетови ударачких плакета)
Изумитељ(и)
  • Чарлс Виктор Мастел
  • Огаст Виктор Мастел
Развио
  • 1860
  • 1886
Опсег свирања
C4 - C8
Сродни инструменти
"Данце оф тхе Сугар Плум Фаирy" фром Тцхаиковскy'с Тхе Нутцрацкер
Тхе целеста парт цомес ин ат 0:08.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Звук челеста сличан је звуку глокенспила, али са много мекшим и суптилнијим тимбаром. Овај квалитет је инструменту дао име, celeste, што на француском значи „небески“. Челеста се често користи за појачавање мелодијске линије или секције коју свира други инструмент. Деликатни звук попут звона није довољно гласан да би се могао користити у целокупним ансамблским секцијама; такође, челеста се ретко користи самостално.

Челеста је транспонирајући инструмент; звучи за једну октаву више од записаног тона. Опсег звука од четири октаве обично се сматра да је C4 до C8. Основна фреквенција од 4186 Хз чини ово једним од највиших тонова у уобичајеној употреби. Оригинални француски инструмент имао је распон од пет октава, али с обзиром да се најнижа октава сматрала донекле незадовољавајућом, изостављена је из каснијих модела. Стандардни француски инструмент са четири октаве сада се у симфонијским оркестрима постепено замењује већим немачким моделом од пет октава. Иако је члан породице удараљки, у оркестралном смислу се правилније сматра чланом секције клавијатура и обично је свира клавијатуриста. Комади за челесту су обично написани на две ограђене основе, зване великим линијама.

Историја уреди

 
Механизам мустел целесте

Челесту је 1886. изумео париски градитељ хармонијума Огаст Виктор Мустел. Његов отац, Шарл Виктор Мустел, развио је претечу челесте, типофон, 1860. Овај инструмент је производио звук ударајући звучне виљушке уместо металних плоча које се користе у челести. Дулцитон је функционисао идентично тајипофону и истовремено је развијен у Шкотској; нејасно је да ли су њихови творци знали за инструменте једни других.[1] Употреба тајпофона/дулцитона била је ограничена због мале јачине звука. Они су били превише тихи да би се могли чути у пуном оркестру.

Петар Иљич Чајковски обично се наводи као први велики композитор који је користио овај инструмент у делу за пуни симфонијски оркестар. Он ју је први пут користио у својој симфонијској песми Војевода, оп. пост. 78, премијерно изведеној новембра 1891.[2] Следеће године, користио је челесту у одломцима у свом балету Шчелкунчик (Оп. 71, 1892), нарочито у Плесу виле од шећерне шљиве, који се такође појављује у изведеној Шчелкунчиковој свити, оп. 71а. Међутим, Ернест Шосон је претходио Чајковском употребивши челесту у децембру 1888. године у његовој сценској музици, написаној за мали оркестар, за Ла темпêте (француски превод Мориса Бушора Шекспирове Буре).[3]

Челеста је користена у појединим оперским партитурама 20. века, укључујући сцену Сребрне руже у Der Rosenkavalier (1911)[4] и Карл Орфову Кармина Бурана (1936).[5]

Део глокенспилове клавијатуре у Моцартовој Чаробној фрули данас често свира челестом.[6]

Употреба у другим музичким жанровима уреди

Џез уреди

Откако ју је Ерл Хајнс употребио 1928. године, други џез пијанисти су повремено користили челесту као алтернативни инструмент. Тридесетих година прошлог века Фатс Волер је понекад свирао челесту десном руком, а клавир истовремено левом руком. Међу значајним џез пијанистима који су повремено свирали челесту су Мемфис Слим, Мид „Лукс” Луис, Вили „Лав” Смит, Арт Татум, Дјук Елингтон, Телонијус Манк, Бади Греко, Оскар Петерсон, Макој Тајнер, Сан Ра, Кит Џарет, и Херби Хенкок. Челеста пружа увод у песму Someday You'll Be Sorry, коју је Луј Армстронг снимио за РЦА, и проминентна је у целом делу. Бројни снимци које је Френк Синатра снимио за Колумбију 1940-их садрже овај инструмент (на пример, I'll Never Smile Again),[7] као и многи његови албуми снимљени за Капитол 1950-их (In the Wee Small Hours, Close to You и Songs for Swingin' Lovers).[8]

Рок и поп уреди

Пре конверзије инструмента, исландски бенд Сигур Рос га је позајмио за свој албум Takk....[9] Водећи певач Јонси користио је челесту у Go Quiet, акустичној верзији свог соло албума Go. Стивен Вилсон користи челесту на разним нумерама у својим соло радовима.

Шерил Кроу свира челесту на њеном албуму Be Myself из 2017.[10]

Саундтрак уреди

Челеста је деценијама била уобичајена на филму. Поред допуне бројних оркестрација звучне подлоге за филмове из 1930-их, 1940-их и 1950-их, челеста је повремено нашла примену у евоцирању хировитог ваздуха. На пример, у Пинокио (1940), мали мотив на челести се користи кад год се Плава вила појави из ваздуха или изводи магију. Челеста такође пружа потпис за отварање Чисте имагинације, песме (коју је отпевао Џин Вајлдер) из филма Вили Вонка & фабрика чоколаде из 1971. године.[11] Партитуре композитора Џона Вилијамса за прва три филма о Харију Потеру користе овај инструмент, посебно у честим изјавама прва два филма „Хеџигове теме“.

Челеста се користи у пуној оркестралној верзији тематске песме из ТВ серије Западно крило коју је компоновао V. Г. Снафи Волден.[12]

Произвођачи уреди

 
Поглед изнутра на челесту
 
Челеста отпозади са уклоњеним поклопцем

Шидмејер[13] и Јамаха[14] су две од компанија које тренутно производе челесте.

Референце уреди

  1. ^ Мо, Суе. „Дулцитоне”. Сумо55 Wебситес & Мулти Медиа Десигн. Приступљено 28. 9. 2016. 
  2. ^ Фреед, Рицхард. [ЛП Јацкет нотес.] "Тцхаиковскy: 'Фатум,' ... 'Тхе Сторм,' ... 'Тхе Воyевода. Боцхум Орцхестра. Отхмар Мага, цондуцтор. Воx Стерео СТПЛ 513.460. Неw Yорк: Воx Продуцтионс, 1975.
  3. ^ Бладес, Јамес анд Холланд, Јамес. "Целеста"; Галлоис, Јеан. "Цхауссон, Ернест: Wоркс", Грове Мусиц Онлине Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2008) (Аццессед 8 Април 2006) (субсцриптион реqуиред)
  4. ^ Луттрелл, Гуy L. (1979). Тхе Инструментс оф Мусиц, п.165. Таyлор & Францис.
  5. ^ "Јуан Виценте Мас Qуилес – Цармина Бурана, публисхед бy Сцхотт Мусиц
  6. ^ "Ан Овервиеw оф Yамаха Целестас" ретриевед 13 Марцх 2012
  7. ^ "Алл Ор Нотхинг Ат Алл: А Лифе оф Франк Синатра", ДоналдЦларкеМусицБоx.цом.
  8. ^ "500 Греатест Албумс оф Алл Тиме, 100/500: Ин тхе Wее Смалл Хоурс – Франк Синатра Архивирано 2012-05-27 на сајту Wayback Machine", РоллингСтоне.цом.
  9. ^ "Такк... доцументарy", сигур-рос.цо.ук.
  10. ^ Бе Мyселф на сајту Discogs (језик: енглески)
  11. ^ Степхен C. Меyер; Кирстен Yри, ур. (2020). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Мусиц анд Медиевалисм. 
  12. ^ 2017. Армандо Стеттнер, персонал цорреспонденце wитх цомпосер.
  13. ^ „Сцхиедмаyер Целеста”. Сцхиедмаyер ГмбХ. Приступљено 2016-01-03.  Сцхиедмаyер'с wебсите цлаимс тхат ит "... ис тодаy тхе онлy Целеста мануфацтурер wорлдwиде": Сцхиедмаyер ис тхе онлy цомпанy мануфацтуринг целестас аццординг то тхе патент оф А. Мустел анд цлаимс тхе инструментс буилд бy Yамаха аре "кеyбоард глоцкенспиелс". Хоwевер, тхис цлаим ис цонтрадицтед бy Yамаха.
  14. ^ „Ан Овервиеw оф Yамаха Целестас”. Yамаха Цорпоратион. Приступљено 2016-01-03.  Yамаха'с wебсите статес тхат ит хас мануфацтуред Целестас синце 1992.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Челеста на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čelesta&oldid=27724303”