Шаманизам у Кини

Шаманизам у Кини се односи на неку врсту религијске традиције. То је један од првих облика такозване религије успостављен у Кини. Представља зачетак кинеског писма и обликовање кинеске мисли. Заједно са конфуцијанством, даоизмом и будизмом представља облик религије, односно филозофске мисли.

Почетак и настанак шаманизма је у уској вези и са оснивањем првих култура на подручју Кине. Једне од првих забележених култура биле су Хонхшан и Лонгшан културе настале на подручју доњег тока Дуге реке у Кини. Настанком првих квази-држава и успостављањем владара и мандата Неба, шамани су добили нову улогу. Пошто су шамани били ти који су „питали онострано“, владари су у разговору и саветовању шамана доносили битне одлуке које су се тицале и самог владара, али и државе у којој је он на челу. Улога шамана као таквих се мењала кроз историју. Како је и кинеска историја и њени догађаји као синусоида, може се рећи да је и положај и сврха шамана била за време једне династије подржана, док је за време друге династије бивала оповргнута.

Шаманизам, посматран као врста религије или филозофије, нема само практицну улогу и употребу у друштву, већ и духовну употребу. Шамани су били људи који су разумели и преносили поруке Васељене, тиме спајајући се са истом.

Шаманизам се заснива на шаманској медитацији (трансу) која би требало да обезбеди успешан лов, излечење болесних, безбедно рађање. Тако шамане често повезују са свештеницима, докторима, излечитељима, врачевима. Шаман се од њих разликује по томе што има способност да западне у транс где његова душа напушта физички свет, одлази у неки обичним људима непознат свет, и остварује везу са оностраним, нама непојмљивим. Када се та веза оствари између духовног и физичког света, шамани добијене информације користе како би помагали обичним људима. Шаманова душа се враћа у његово тело, он се враћа својој заједници. Шаман је у стању да од почетка до краја контролише стање транса где је дубоко стање транса познато као лет душе, приликом којег душа напушта тело, није нужно потребно приликом сваког шаманског ритуала. Дубина и тип транса зависи од проблема који би ритуалом требало решити. Они могу примењивати лакши вид транса, тако што ће за прорицање користити посуду са водом или листићима чаја, новчиће, кости. Шаман постаје енергетски мост измешу физичком и духовног света. Он или враћа добру енергију у тело оболелог или одстрањује лошу енергију која му штети.

Космички 文 wen

Разумевање смисла шамана и шаманизма у Кини (старој или новој), везује се за сам почетак и смисао вена (文 wен2). Превод вена је промена, а касније је узет за назив књижевности и оно што је књижевно лепо, као и за сликање. Вен се везује за шамане јер су шамани људи који су су своја тела украшавали у бојама Васељене и играли ритуални плес Васељене, отуда и првобитно значење речи.

Кинеско писмо је пиктографско писмо, односно оно писмо које преко слика даје смисао. Први забележени записи кинеског пиктографског писма били су записи на оклопима корњача, костима за прорицање, стелама (од којих је најстарија и најзначајнија Несторијанска стела) и записи на бамбусу, који нису сачувани из практичних разлога, али се зна да су постојали.

Писмо као такво је и шара; то су осликани знакови, слике, карактери саме Васељене. Сматра се да је сваки исцртан карактер Васељене вредан дивљења, чувања и поштовања. Данас се, у поједностављеном кинеском језику који за резултат има најчешће двосложне речи, у кинеским речницима могу наћи речи као што су то:

• 文化 wen2 hua4 у значењу цивилизација
• 文人 wen2 ren2 у значењу књижевник
• 文学 wen2 xue2 у значењу књижевност
• 文笔 wen2 bi3 у значењу перо
• 文词 wen2 ci3 у значењу карактери

Етимологија и смисао модерних и поједностављених карактера овим вуче корене из традиције, а дубље из космичких шара.

Веза космичке шаре и шамана

Шаре су настале као производ космичке игре. Космичке игре се састоје из сталног смењивања и прожимања космичке енергије ћи (气 qi4) и принципа јин (阴 yin1) и јанг (阳 yang2). Јанг је оно што рађа, мења, преображава, креће се. За собом повлачи и дозу расипања јер се и сама структура приликом мењања растура. Међутим, сам принцип јанга не може да обухвати све, увек нам нешто измиче. То је јин, оно што нам фали, оно што је потпуно и савршено. То је нешто крајње статично и довршено. Представља мир, спокој, мук. Плес јина и јанга је небеска-космичка шара која се пресијава у светлим и тамним тоновима.

Човек са тако исцртаним телом и палицом игра на свој начин и одлази у свет празног и одсутног. Он тада сакупља одговоре и космичку енергију, он разуме и преноси. Комуницира са боговима и Васељеном кроз сам плес, он је посредник, зна и разуме поруке. Шаман кроз такав плес људима преноси оно што је разумео. Тако гледано, божанско није оностано, оно је дубоко уткано у свет и сва бића.

У књизи Ји (Yi4 Jing1 易经) се говори управо о тим божанским шарама, односно о Небеском вену (wен), вену Васељене који упућије на то да је цео универзум „ишаран“ светлим и осенченим деловима, што су јин и јанг. Књига Ји, односно Књига промена је књига која је у стаорј Кини служила за прорицање и то је најстарији класични кинески текст. Садржај књиге чине пуне и испрекидане линије, које се спајају у триграме различитим комбинацијама, а затим у хексаграме. Књига мена се састоји дакле од 八卦 (ба1 гуа), односно осам хексаграма. У опису карактера гуа видимо предмет од жада (леви део карактера) и шаманску палицу (десни део карактера) који нам указују на то да су шамани имали ту моћ и способност да проричу судбину. Са том палицом се „питало божанско“ и „одлучивала судбина“.

Етимологија и значај карактера WУ 巫 за Кинезе

У другој по реду династији у историји Кине, династији Шанг, забележена је ова реч у значењу шаман, вештац, вештица. Означавала је оба пола. Речи су забележене на најстаријим костима за прорицање, ђагувен. Најстарије кости бележе реч vu у контексту: човека, племена или места које се тако зове; приношење жртве божанствима која могу да контролишу ветар. У династији касни Џоу ова реч се искључиво користила да означи женског шамана. За означавање мушког шамана користиле су се ознаке 男 nan2 (у значењу мушко) или 覡 xi2 (у значењу мушки шаман). Ова реч се може заменити и речју 醫 yi1, што би у преводу значило доктор, што нам доказује да су шамани имали и моћ да лече одређене болести. I данас се такође користи реч wuyi - комбинација ова два карактера означава физијатра. Шамани су такође имали и ту моћ да, пошто добију информације и одговоре од Васељене, утичу на промену природних токова догађаја. Нужно су везани стога за Књигу промена јер су они ти медијуми који могу да проричу судбину.

Реч шаман се вероватно јавила тек у династији Сунг. Та реч је заправо била замена за древну кинеску реч ву. Корен речи шаман је са или за који потиче из алтајске групе северне Кине у себи садржи значење разумети, знати, разлучити. Шаман је био спона и посредник између света људи и богова. Тако су древни Кинези веровали да он у себи носи божански дух.

Ватра у шаманским ритуалима

Пошто су имали ту способност и моћ да проричу судбину, шамани су имали почасно место поред царева. Цареви су се обично са шаманима консултовали у вези доношења одлука значајних за народ. Тако је у неком тренутку царске владавине био успостављен положај „службеника ватре“ што нам опет указује на митску слику шамана. Некада је у Кини постојао и „плес ватре“, са којим су шамани успостављали везу са „духом ватре“ и од њега добијали упутства и савете или одговоре на постављена питања.

Веза принципа 道 dao и шаманизма

Поменуто је већ да су шамани људи који са осликаним телима играју свој плес и одлазе у бесконачно, спајајући се тако са Васељеном и питајући за одговоре. Те одговоре плесом преносе нама. Васељена је прожета принципима јин и јанг, њиховом сталном космичком игром и сталним смењивањем. Принципи јин и јанг се директно везују за сам дао јер они као целина, као једно чине дао. Јер, dao је веома блиско Једном, а из Једног настају јин и јанг, који представљају Два. Два радја Три, што су јин, јанг и ћи. Три рађа све. Комбинација принципа јин и јанг и космичке енергије ћи означава све, означава живот, то јесте живот. Јанг је бело, бели круг, мушки принцип, док је јин црно, црни круг, женски принцип. Једино спајањем та два принципа, јина и јанга, може доћи до креације, космичке, оностране игре. Једно се јавља као два, у својој природи иде ка два (принципи јин и јанг се спајају). Из напетости коју два носи у себи родиће се три. Три носи хармонију у себи и оно је исходиште света и мноштва јер рађа све.

Ћи је овде такође битан као трећи елемент креације. У карактеру који се раније користио у традиционалном кинеском језику, карактер за реч ћи је имао и карактер за пиринач (米mi3). Пиринач, као што знамо у азијској култури представља једну од главних намирница. Што би онда даље значило да је и сам ћи наша есенцијална храна, лек за душу. Превод космичке енергије ћи у свом најпростијем облику је дах, дисање, ветар. Међутим, ћи је првенствено космички дах, енергија Васељене. Ћи, у свом расипању представља дах, а у екстремном расипању празнину. Сакупљањем космичке енергије ћи стварају се планете (појава „света“ је појава галаксија), или нешто конкретније и чвршће као што је грумен земље или камен. Овде видимо да коначне смрти нема јер енергија (ћи) стално циркулише и њен ток се не може заувек прекинути. Унутар живог организма ћи се јавља у виду даха и крви.

Проток ове енергије би требало да се одвија неометано, без препрека, како бисмо били у складу сами са собом и са Васељеном. Занимљиво је то да у древној Кини Кинези нису волели да отварају тело и да врше операције када је човек болестан, како не би реметили проток енергије ћи. Пошто нису волели да отварају тело, већину проблема решавали су природним путем, испијањем разних чајева, техником акумпуктуре, као и разним методама хербалне медицине.