Жива(II) сулфат

Жива(II) сулфат
Називи
	Други називи Жива сулфат, Жива персулфат, Жива бисулфат
Идентификација
CAS број	7783-35-9 ;
ECHA InfoCard	100.029.083
PubChem C ID	24544;
Својства
Хемијска формула	HgSO4
Моларна маса	296,653 g/mol
Агрегатно стање	бели кристали
Мирис	без мириса
Густина	6,47 g/cm³, u čvrstom stanju
Услови; сумблимације	450 °C разлаже се
Растворљивост у води	Разлаже се у води до белог жива субсулфата и сумпорне киселине
Растворљивост	растворан у Х2СО4, NaCl растворима; нерастворан у алкохолу, ацетону, амонијаку
Структура
Кристална решетка/структура	ромбична
Термохемија
Стд енталпија; формирања (ΔfH⦵298)	-707,5 kJ mol-1
Opasnosti
NFPA 704	0 3 1
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Жива(II) сулфат је хемијско једињење са формулом Hg S О₄. То је безбојна чврста материја која формира беле грануле или кристални прах. У води се раздваја као нерастворни сулфат жуте боје и сумпорна киеселина.^[5]

Производња уреди

Жива сулфат, HgSO₄, се може формирати на два начина:

Загревањем концентроване H₂SO₄ се елементарном живом:^[6]

Hg + 2 H₂SO₄ → Hg(SO₄) + SO₂ + 2 H₂O

Или, растварањем чврстог жутог жива оксида у концентрованој сумпорној киселини и води.^[7]

Референце уреди

^ „Цхемицалбоок”. Приступљено 2. 5. 2011.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Shengji, Wu; et al. (2011). „Фундаментал Студy он Децомпоситион Цхарацтеристицс оф Мерцурy Цомпоундс овер Солид Поwдер бy Температуре-Программед Децомпоситион Десорптион Масс Спецтрометрy”. Енергy & Фуелс. 25 (1): 144—153. дои:10.1021/еф1009499.
^ ^а ^б Лиде, Давид Р. (1998). Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 5–19. ИСБН 978-0-8493-0594-8.
^ „Потентиал Еxпорт оф Мерцурy Цомпоундс фром тхе Унитед Статес фор Цонверсион то Елементал Мерцурy” (ПДФ).
^ Робеy, Р. Ф.; Робертсон, Н. C. (1947). „Тест фор терт-Бутyл анд Исопропyл Алцохолс wитх Денигес Реагент”. Аналyтицал Цхемистрy. 19 (5): 310—311. дои:10.1021/ац60005а007.

Спољашње везе уреди

[chembook-1] „Цхемицалбоок”. Приступљено 2. 5. 2011.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Shengji, Wu; et al. (2011). „Фундаментал Студy он Децомпоситион Цхарацтеристицс оф Мерцурy Цомпоундс овер Солид Поwдер бy Температуре-Программед Децомпоситион Десорптион Масс Спецтрометрy”. Енергy & Фуелс. 25 (1): 144—153. дои:10.1021/еф1009499.

[hand-5] а ^б Лиде, Давид Р. (1998). Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 5–19. ИСБН 978-0-8493-0594-8.

[6] „Потентиал Еxпорт оф Мерцурy Цомпоундс фром тхе Унитед Статес фор Цонверсион то Елементал Мерцурy” (ПДФ).

[7] Робеy, Р. Ф.; Робертсон, Н. C. (1947). „Тест фор терт-Бутyл анд Исопропyл Алцохолс wитх Денигес Реагент”. Аналyтицал Цхемистрy. 19 (5): 310—311. дои:10.1021/ац60005а007.

[5]

[1]

[2]

[3]

[4]

[6]

[7]