Јован Грбић (17361788) био је српски сликар и иконограф.

Јован Грбић
Лични подаци
Датум рођења1736.
Место рођењаСврачково Село, код Коренице, Аустријско царство
Датум смрти1788.
Место смртиКореница, Аустријско царство
Уметнички рад
ПољеЦрквено сликарство
Утицаји одСимеон Балтић
У манастиру Гомирје Јован је 1763. осликавао иконостас.

Биографија

уреди

Отац Раде упутио је Јована као дечака у манастир Гомирје да се учи књизи. Када су 1751. у манастир дошли руски калуђери, трговци иконама, гомирско братство приметивши у њему смисао и вољу за сликање послало га је с њима у Русију да учи да слика иконе. После неколико година учења сликарства вратио се и придружио Луки Никшићу и Ђорђу Мишљеновићу у учењу сликања икона у сликарско-зографској школи монаха Симеона Балтића, која је тада деловала у манастиру Гомирје. Као Балтићев ученик спомиње се 1764.

О томе Манојло Грбић пише:

Иконостас у подлапачкој цркви (Сврачково Село) спада у његове раније радове. Ово село је имало и православну и католичку цркву. Православну цркву потпуно су порушили хрватски комунисти, а католичка постоји и дан-данас[2]. Остали његови радови налазили су се у православним црквама Горње Хрватске, Војне Крајине и Далмације. Сликао је на дасци и платну. Оженио се Василијом Челићевом из Коренице и имао шесторо деце: Спиридона, Тодора, Рада, Јосифа, Шиму и Марију.

Референце

уреди
  1. ^ Грбић М. (1891): Карловачко владичанство, прилог к историји српске православне цркве. Друга књига. Карловац: 169-170
  2. ^ Рапаић М. : ЛИЧКА ТРАГЕДИЈА Хрватски злочини геноцида над српским народом 1941. до 1945. „СРПСКА РЕЧ“ – Београд. 1999. ISBN 978-86-491-0034-3.

Литература

уреди
  • Кукољевић-Сакцински И. (1858): Словник уметниках југославенских, св. I, Загреб, 98-99.
  • Симић-Миловановић З. (1950): Српска уметност новијег доба, Сликарство, Београд, 21.
  • Борчић В. (1974): Збирка икона Одјела Срба у Хрватској, Загреб.
  • Радека М. (1975): Горња крајина или Карловачко владичанство, Београд, 288.
  • Монаси манастира Гомирја рођени у Лици