Алберт Блезијер Сајц (енгл. Albert Blazier Seitz, 16. август 189816. јул 1962) је био амерички обавештајац, припадник Канцеларије за стратешке услуге током Другог светског рата.

Алберт Блезијер Сајц
Алберт Сајц
Лични подаци
Датум рођења(1898-08-16)16. август 1898.
Датум смрти16. јул 1962.(1962-07-16) (63 год.)
Војна каријера
Војска Канцеларија за стратешке услуге
Чинпуковник

Налазио се у штабу генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Биографија

уреди

Сајц се школовао на чувеној Војној академији Вест Поинт. Напустио је студије и постао инжењер.

На почетку Другог светског рата се придружио америчким маринцима и унапређиван је до чина потпуковника. Потом је прешао у Канцеларију за стратешке услуге и почео да се бави питањима стања у окупираној Југославији. Како је веровао да може доћи до уједињења снага генерала Михаиловића и Јосипа Броза, добио је надимак "Лоренс од Југославије", према Томасу Едварду Лоренсу ("Лоренс од Арабије"), који је ујединио Арапе у борби против Турака.

У Југославију се спустио 23. септембра 1943. године, заједно са бригадиром Чарлсом Армстронгом. Они су искочили из авиона и спустили се на планину Чемерно. Учествовао је у ослобођењу Вишеграда у октобру 1943. године. Тамо је присуствовао нападима на цивилно муслиманско становништво, које су поједини кривили зато што су усташе "клалe српске сељакe", али је онда стрељан један припадник ЈВуО и са одмаздама се престало.[1]

 
Пуковник Сајц поклања Калабићу свој пиштољ и значку америчких маринаца (Страгари, новембар 1943)

О Николи Калабићу, команданту Горске краљеве гарде којем је поклонио свој револвер, Сајц је рекао[2]:

Био је најзанимљивија личност четничког покрета. Висок, витак, снажне грађе, лепих црта лица, лако препознатљив. Имао је црну густу браду, која му је савршено пристајала и зелене очи које су просто стрељале.

Крајем марта 1944. године је одлетео са аеродрома код Берана за савезничку базу у Барију и тамо поднео извештај о стању у Југославији.

Након рата се посветио дипломатији и био војни аташе у дипломатским представништвима САД, док поједини извори наводе да је као припадник Централне обавештајне агенције организовао антикомунистичке герилце за устанак против Енвера Хоџе у Албанији.

Библиографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Сајц, Алберт (2004). Михаиловић - преварант или херој?. Београд: Институт за савремену историју. стр. 73. ISBN 86-7403-094-7. 
  2. ^ „Kalabića ubili šest puta”. Novosti. 1. 1. 2011.