Александар Акимов

Александар Фјодорович Акимов (рус. Александр Фёдорович Акимов; 6. мај 195311. мај 1986) био је совјетски инжењер који је био на дужности шефа смене која је радила у реактору 4 Чернобиљске нуклеарне електране у ноћи када се десила Чернобиљска катастрофа 26. априла 1986. године.

Александар Акимов
Име по рођењуАлександар Фјодорович Акимов
Датум рођења(1953-05-06)6. мај 1953.
Место рођењаНовосибирскРуска СФСР, СССР
Датум смрти11. мај 1986.(1986-05-11) (33 год.)
Место смртиМоскваРуска СФСР, СССР
Узрок смртиТровање радијацијом

Биографија

уреди

Александар Акимов је рођен 6. маја 1953. године у Новосибирску, Руска СФСР, СССР.

Акимов је 1976. године дипломирао на Московском енергетском инжењерском институту, са специјализацијом у инжењерству и аутоматизацији топлотних и енергетских процеса.

Каријеру је започео у Нуклеарној електрани Чернобиљ у септембру 1979. године. Током првих година у Чернобиљу, био је на позицијама вишег инжењера за управљање турбинама и надзорника смене турбинске сале.

Дана 10. јула 1984. године Александар Акимов именован је за надзорника смене јединице реактора 4.[1]

Чернобиљска катастрофа

уреди

У ноћи 26. априла 1986. године, Александар Акимов је обављао дужност надзорника смене реактора 4.

Турбина је била затворена како је планирано и струја је скочила. Акимов је притиснуо дугме АЗ-5 — хитни случај класе 5 — да угаси отровани реактор. Контролне шипке су ушле око 2-2,5 m у реактор, које се спуштају до дубине од укупно седам метара, али борове шипке су имале графитне врхове који су узроковали повећање снаге. Реактор је затим експлодирао, а комуникационе мреже су изненада биле преплављене позивима и информацијама — Акимов је чуо извештаје о великом оштећењу реактора, али није вјеровао у то и зато је преносио лажне информације о стању реактора.[2] Када је сазнао тачан степен несреће, радио је са својом посадом у згради реактора до раног јутра, покушавајући да пумпа воду у изложени реактор.

Акимов је умро 11. маја 1986. године, две седмице након несреће, због акутног радијацијског синдрома, у доби од 33 године. У почетном испитивању су он и његови сарадници били окривљени. Тек касније је кривица пребачена на директора и управника фабрике. Посада и директори нису се придржавали сигурносних смерница постројења и игнорисали су понављана упозорења.[3]

Признања

уреди

Александра Акимова је председник Украјине Виктор Јушченко постхумно наградио Орденом храбрости 3. степена.[4]

Референце

уреди
  1. ^ Татьяна, Грива. „Герои-ликвидаторы”. chnpp.gov.ua (на језику: руски). Приступљено 7. 06. 2019. 
  2. ^ Barringer, Felicity (22. 04. 2001). „The World; Life After Death: Chernobyl Today”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 7. 06. 2019. 
  3. ^ „The Telegraph - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 7. 06. 2019. 
  4. ^ Presidential Decree No. 1156/2008 of 12 December 2008

Спољашње везе

уреди