Аликанте

Аликанте / Алакант
шп. *Alicante* / кат. *Alacant*
Аликанте / Алакант; шп. Alicante / кат. Alacant
	Поглед на тврђаву Санта Барбара из луке у Аликантеу
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Шпанија
Аутономна заједница	Валенсијанска Заједница
Становништво
Становништво	‍
—	331.750
— густина	1.648,28 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	38° 21′ 07″ С; 0° 29′ 14″ З / 38.35184° С; 0.48728° З
Апс. висина	0 m
Површина	201,27 km2
	Аликанте / Алакант Аликанте / Алакант на карти Шпаније
Остали подаци
Градоначелник	Сонија Кастедо Рамос
Поштански број	03000–03016
Позивни број	966, 965
Веб-сајт
	alicante.es

Аликанте (шп. Alicante) или Алакант (кат. Alacant) на каталонском, град у југоисточној Шпанији, смештен у Аликанском заливу Средоземног мора^[1], лучки град у аутономној заједници Валенсија и главни град истоимене провинције Аликанте.

Историја

Поглед на Аликанте и Средоземно море

Аликанте су основали Грци 324. п. н. е. и назвали га Акра Леуке. 201. п. н. е. освојили су га Римљани и назвали Луцентум.^[1]Ханибал је овде требало да „истовари“ своје добро познате слонове. Између 718. и 1249. градом су владали Маври^[1]који су му променили име у Ал Луцант. 1265. освојио га је Ђауме I Освајач и тако је Аликанте припао краљевству Арагон.^[1]Федералисти из Картагине су га заузели 1873. године.^[1]

Једна од значајнијих знаменитости је тврђава Санта Барбара (Castillo de Santa Bárbara) која се налази изнад града на једној стени.

Становништво

Према процени, у граду је 2008. живело 331.750 становника. ^[2]

Демографија
1981.	1989.	1991.	2001.	2002.
251.387	265.473^[3]	275.111	284.580	284.580^[3]

Језик

По испитивањима Националног института за статистике 2003. године 33% грађана користи се каталонским. Наиме, за време диктатуре Франсиска Франка каталонски језик је био забрањен, тако да се шпански још више укоренио на овом простору, а ни каталонски назив за град, Аликант, више није смео да се употребљава. Данас су званично оба језика службена.

Привреда

Аликанте је један од најбрже растућих градова Шпаније. Његова привреда базира се на туризму и производњи вина. Поред вина, извози се и маслиново уље и воће. Овај град располаже индустријом текстила, коже и прехрамбеном индустријом.

Партнерски градови

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2075-5.
^ „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала 8. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012.
^ ^а ^б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.

Спољашње везе

[британика_1-1] а ^б ^в ^г ^д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 35. ISBN 86-331-2075-5.

[2] „Становништво по општинама”. Државни завод за статистику. Архивирано из оригинала 8. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2012.

[City_Population-3] а ^б „Градови у Шпанији”. City Population. Приступљено 3. 10. 2012.

[1]

[2]

[3]