Анимализам је филозофска теорија о човековом идентитету по којој су људска бића у ствари животиње, и суштински се не разликују од осталих животиња. Са овом филозофском теоријом се данас слажу многи научници, тако да савремена биологија човека убраја у хоминиде, и ставља га у исту групу са горилама, шимпанзама и орангутанима.[1][2] Зачетником анимализма се може сматрати Чарлс Дарвин, који је супротно тадашњем увреженом мишљењу да само човек има разум, тврдио да и остале врсте имају разум, само што се он код њих развио у мањој мери или другачијем облику.[3] Према Дарвину зачетак разума се може наћи чак и на самом дну лествице. Међутим Дарвин је такође уважио и утицај нагона на понашање човека.

У данашње време амерички филозоф Ерик Олсон је познат по заступању анимализма.[4] Током 90-их година анимализам је имао велики утицај на психологију у погледу човековог идентитета.[2]

Протагонисти и критичари

уреди

Концепт анимализма је углавном прихваћен у биологији, психологији, и идеологијама попут социјалдарвинизма.[5] Анимализму се углавном противи религија, креационизам али и многи социолози који тврде да је култура заправо оно што нас одваја од животиња.[5]

Назив животиња за многе има пежоративан смисао и користи се као увреда, због традиционалног веровања да су животиње бића без разума и интелигенције, која само користе урођене инстикте и нагоне. Такође религиозне заједнице одбацују анимализам и теорију еволуције као деградирање човека који је створен према божијем лику, и као такав представља најсавршеније живо биће на планети.[6]

Потом рече Бог: Хајде да начинимо човека по свом образу и подобију, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских, и од стоке, и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. И створи Бог човека по Свом сопственом образу, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их.” (Стари завет, Књига постања)

Са друге стране многи сматрају да традиционална веровања о човеку као супериорном и једином разумном бићу нису у складу са данашњим научним сазнањима, тако се наводи откриће да делфини имају свој језик преко кога се споразумевају, као и да дају имена једни другима, из чега је произведен закључак да имају свест о себи и другима.[7][8] У зоолошком врту у Минстеру забележен је случај где је мајка горила сатима тужно држала своју угинулу бебу у руци, тако да се претпоставља да разуме концепт смрти, такође забележено је да слонови обилазе гробове угинулих слонова, као део посмртног ритуала.[7][9]

У свету инсеката познато је да се неки мрави баве робовласништвом, тако што држе мраве раднике из противничке колоније као робове, али забележено је да поробљени мрави могу и да се побуне и врше саботаже.[10]

Такође мрави се баве и узгојем биљних ваши, ради исхране.[11]

Међу познате заступнике анимализма спада и британски биолог Ричард Докинс, који је у својој књизи „Себични ген” изјавио: „Филозофија и предмети познати као хуманистички се и даље предају безмало као да Дарвина никада није ни било”.[12]

Утицај на културу

уреди

Национална географија је снимила документарни серијал под називом Човеколики мајмун (енгл. Going Ape), у коме приказује како се људи свакодневно несвесно боре за територију, контролу, оданост и проналажење партнера.[13] У серијалу се истражује теорија анимализма и њена примена на наш свакодневни живот.[14]

Напомена

уреди

Анимализам као филозофску теорију не треба мешати са анимализмом у религији, који означава обожавање животиње као божанства, или светог бића (пример поштовање краве у хиндуизму).[15][16]

Референце

уреди
  1. ^ Groves, C. Hominidae (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.M, ур. Mammal Species of the World (3rd изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 181—184. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  2. ^ а б personal identity :: Animalism - Encyclopedia Britannica
  3. ^ О пореклу човека, Чарлс Дарвин 1871. године
  4. ^ Eric T. Olson, Animalism and the Remnant-Person Problem - PhilPapers
  5. ^ а б „Social Darwinism[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2014. г. Приступљено 4. 3. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ „[svetosavlje][[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 2. 3. 2014. г. Приступљено 4. 3. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  7. ^ а б Svinja – najpametnija domaća životinja : Život i stil : Spektar : POLITIKA
  8. ^ B92:Ljudi nisu superiorni i najpametniji na Zemlji
  9. ^ [„New Scientist Short Sharp Science Blog: Do animals understand death? Do humans? - New Scientist[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2014. г. Приступљено 04. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) New Scientist Short Sharp Science Blog: Do animals understand death? Do humans? - New Scientist]
  10. ^ Slave rebellion is widespread in ants - ScienceDaily
  11. ^ „Proverite: Ko još, osim ljudi, gaji životinje zbog ishrane?[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2014. г. Приступљено 04. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  12. ^ Себични ген, Ричард Докинс, 1976.
  13. ^ Going Ape | National Geographic Channel
  14. ^ Animalistic Humans Photos - Ape Man - National Geographic Channel - Sub-Saharan Africa
  15. ^ sveta_krava
  16. ^ animalism (religion) - Encyclopedia Britannica