Густав Влахов (Истанбул, 18. септембар 1912Београд, 16. јануар 1991) био је учесник Великог отаџбинског рата и Народноослободилачке борбе, инжењер, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније.

густав влахов
Густав Влахов
Лични подаци
Датум рођења(1912-09-18)18. септембар 1912.
Место рођењаИстанбул, Османско царство
Датум смрти16. јануар 1991.(1991-01-16) (78 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СФР Југославија
Професијаинжењер, дипломата
Деловање
Члан КПЈ од1944.
Учешће у ратовимаВелики отаџбински рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЦрвена армија
НОВ и ПО Југославије
19411945.

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден рада са црвеном заставом Орден заслуга за народ са сребрним зрацима
Партизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Рођен је 18. септембра 1912. године у Истанбулу, као син револуционара Димитра Влахова. Путовао је заједно са оцем по Варни, Софији, Приштини, Одеси, Кијеву и Женеви. Основну школу завршио је у Варни 1923, а средњу школу у Бечу 1932. године. После тога је живео у Паризу, где је постао члан КП Француске (19331934).

Преко Лондона и Лењинграда стигао је у Москву 1935, где је уписао Војнохемијску академију. Након што му је отац стављен у једномесечни притвор 1938, био је искључен са академије, након чега је уписао Хемијско-технолошки факултет. Завршио га је у року од две године, после чега је радио као инжењер-технолог у московској фабрици.

Други светски рат

уреди

Као члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика), након напада Немачке на СССР 1941, пријавио се као добровољац у Црвену армију. Као припадник Специјалног одреда за посебне задатке и политички заменик команданта Интернационалне бригаде Црвене армије, учествовао је у одбрани Москве.

Заједно са оцем отишао је, 5. октобра 1944, из Москве у Крајову, где су имали преговоре са Јосипом Брозом Титом и Трпешевим. После кратког боравка у Београду, Густав је 17. новембра 1944. отишао у Скопље. Тамо је наредних осам месеци вршио одговорне функције. Био је директор прве Партијске школе КП Македоније у Скопљу, члан Агитпропа и инструктор Централног комитета КПМ за скопску партијску организацију, те директор Централе за расподелу пољопривредних производа.

Послератна каријера

уреди

Због размирица с македонским руководством, отишао је на рад у Београд, где је вршио многе функције:

Умро је 16. јануара 1991. у Београду.[1]

Публицистика и одликовања

уреди

Аутор је књига „На пресвртница. Како ја видов и доживеав 1948.“ (1990), „Пакистан, в очите ми, в срцето ми“ (1990) и биографске књиге о свом оцу, „Спомени за татко ми“ (1968).

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима и др.

Референце

уреди
  1. ^ „Умро Густав Влахов”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 18. 1. 1991. стр. 14. 

Литература

уреди
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Македонска енциклопедија (књига прва). „МАНУ“, Скопље 2009. година.

Спољашње везе

уреди