Дуванџија

Mајстор занатлија

Дуванџија је мајстор занатлија који се бавио продајом дувана.[1]

Дуванџија
Сушење дувана
Занимање
Назив занимањазанатлија дуванџија

О занату

уреди

Дуванџија или духанџија је занатлија који се бавио продајом дувана (духана). Дуван је био уживање и порок. Дуван је сађен у баштама у околини Новог Пазара. Развојем дуванске индустрије држава је увела монопол на сађењ и прераду дувана. Занат дуванџије полако се гаси.[2] Дуван се носио и чувао у дуван кеси. Савијање дувана, као и пушење више је некада било вид дружења.

Доба жутог злата

уреди

У Херцеговини је време слободне трговине дуваном означено као доба жутог злата. Многе породице су живеле искључиво од продаје дувана.[3]

О дувану

уреди
 
Најранији приказ Европљанина који пуши, (Дуван Антонија Чута, 1595.

Док се није знало за штетност дувана, пушила су га и деца од најранијег доба. Пушили су подједнако и мушкарци и жене. У Новом Пазару су пушили цигарете жене и млади, а старији мушкарци луле и чибуке. Реч потиче од арапског за дим.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Значење српских речи”. Шта значи. Приступљено 19. 3. 2023. 
  2. ^ Реброња, Елијас (2021). Стари мајстори Јени Пазара: стари занати у Новом Пазару (друго, допуњено изд.). Нови Пазар: Народна библиотека "Доситеј Обрадовић". стр. 29. ISBN 978-86-83251-88-9. 
  3. ^ „Доба жутог злата. Балкан дискурс. Приступљено 19. 3. 2023. 

Спољашње везе

уреди