Терцет (терцето) – састоји се од три стиха који имају преко осам слогова. Њихова рима је обично АБА:
Но сóло ен плата о вíола тронцада
се вуелва, мас тú y елло јунтаменте
ен тиерра, ен хумо, ен полво, ен сомбра, ен нада. (Луис де Гонгора)
Терцет се не користи сам, већ иде у комбинацији са другим терцетом или са другим врстама строфе, као што је катрен (у сонету). Везани терцети су најчешћи случај, то је низ терцета у једанаестерцу чији је распоред риме АБА – БЦБ – ЦДЦ итд.
Хуан Боскан је из италијанске књижевности (терза рима, којом је написана Дантеова Божанствена комедија) увео терцет у шпанску књижевност. Ова врста строфе се најчешће користи у елегијама, нарацији, дисертацијама, а посебно у дидактичкој поезији. Терцет се није одувек користио у везаној форми, већ постоје и независни терцети: АБА – ЦДЦ – ЕФЕ, или АББ – ЦДД – ЕФФ (Лопе де Вега их је користио у неким од својих комедија) или историман ААА – БББ – CCC, пример овога је песма Ла новиа абандонада од Сантос Ћокана, која има стихове од четрнаест слогова:
Тодас лас тардес ллега ла новиа абандонада
а сентарсе ен ла орилла дел мар; y ла мирада
фија ен ун пунто цомо си но мирасе нада,
Миентрас qуе ел мар, ал сон де су етерна цанциóн,
хинцха y ромпе лас олас, де пеñóн а пеñóн,
цомо ун ниñо qуе јуега цон глобос де јабóн…