Народно позориште Сарајево

позориште које се налази у Сарајеву

Народно позориште Сарајево најстарија је и највећа позоришна кућа у Босни и Херцеговини и једна од најзначајнијих у Југоисточној Европи. Позориште је отворио српски драмски писац, књижевник, новинар и дипломата Бранислав Нушић, тадашњи начелник Уметничког одсека Министарства просвете. Нушић ће у периоду од 1925-1928. бити и управник Народног позоришта. Прва сезона Народног позоришта Сарајево свечано је отворена 22. октобра 1921. године. Свечаности отварања биле су у знаку поздравног говора Бранислава Нушића, док је у наредна два дана уз Нушићеву „Протекцију“ изведен и Молијереов „Уображени болесник“. Три вечери за редом извођени су музичко-драмски програми и тако је озваничен почетак рада куће.[1]

Улаз у Народно позориште

Дана 9. новембра 1946. године започела је своју уметничку делатност Сарајевска опера[2], свечаном премијером опере „Продана невеста“ Беджиха Сметане. Тиме је учињен велики напредак у развијању музичке културе у Босни и Херцеговини.

Сарајевски балет[3] основан је исте, 1946. године, али је своју прву самосталну представу „Жетва“ Бориса Папандопула извео тек 25. маја 1950, што је уједно био и почетак његовог правог професионалног постојања на сцени Народног позоришта.

Са више од 1600 драмских, оперских и балетских уметника, као и других професионалаца везаних за позоришну уметност, до 1996. године (када је обележено 75 година рада Народног позоришта Сарајево) изведено је 1040 драмских премијера, а реализована су 264 пројекта сарајевске Опере и Балета.

Зграда Народног позоришта

уреди
 
Народно позориште Сарајево

Данашња зграда Народног позоришта првобитно је била „Друштвени дом“ који је 1897. године саградио чешки архитекта Карел Паржик, који је дао велики допринос урбанизацији и изградњи Сарајева за време аустроугарске окупације.

Референце

уреди
  1. ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2012) „Историјат драме - Од Нушића до данашњих дана"
  2. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012) „Историја Опере"
  3. ^ [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2012) „Историја Балета"

Спољашње везе

уреди