Панонија Савија
Панонија Савија (лат. Pannonia Savia) је била римска провинција која је постојала између 3. и 5. века. Формирана је од јужног дела бивше провинције Горње Паноније (лат. Pannonia Superior) око 295. године, у време цара Диоклецијана. Престоница провинције је била Сисција (лат. Сисциа). Обухватала је северне области данашње Хрватске, као и делове данашње Словеније и Босне и Херцеговине.[1]
Панонија Савија | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
око 295—5/6. век | |||||||||
Римска провинција Панонија Савија у 4. веку | |||||||||
Главни град | Сисција | ||||||||
Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
Земља | Римско царство | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | око 295 | ||||||||
• Укинуто | 5/6. век | ||||||||
|
Повинција се налазила у саставу римске Дијецезе Паноније (лат. Dioecesis Pannoniarum), а приликом поделе државе 395. године припала је Западном римском царству. Тешко је пострадала током хунске инвазије средином 5. века. Око 490. године потпала је под власт Острогота, који су задржали дотадашње римско провинцијско уређење, тако да је као посебна покрајина постојала и у саставу Остроготске краљевине, све до њене пропасти у првој половини 6. века.
Поново је пострадала током аварске инвазије у другој половини 6. века, када на територији ове покрајине започиње и насељавање Словена. Током раног средњег века, на бившем подручју ове покрајине створена је словенска Посавска кнежевина, чији је главни град такође био Сисак.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Грачанин 2011.
- ^ Грачанин 2008, стр. 13-54.
Литература уреди
- Андрић, Станко (2002). „Јужна Панонија у доба велике сеобе народа”. Сцриниа Славоница. 2: 117—167.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Хуни и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 5: 9—47.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Илирик у Марцелиновој Кроници: Кроника комеса Марцелина као извор за друштвену и господарску повијест те екохисторију касноантичког Илирика”. Економска и екохисторија. 1: 9—36.
- Грачанин, Хрвоје (2006). „Готи и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 6: 83—126.
- Грачанин, Хрвоје (2007). „Гепиди, Херули, Лангобарди и јужна Панонија”. Сцриниа Славоница. 7: 7—64.
- Грачанин, Хрвоје (2008). „Славени у раносредњовјековној јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 8: 13—54.
- Грачанин, Хрвоје (2005). „Илирик у Марцелиновој Кроници: Кроника комеса Марцелина као извор за друштвену и господарску повијест те екохисторију касноантичког Илирика”. Економска и екохисторија. 1: 9—36.
- Грачанин, Хрвоје (2010). „Римске прометнице и комуникације у касноантичкој јужној Панонији”. Сцриниа Славоница. 10: 9—69.
- Грачанин, Хрвоје (2011). Јужна Панонија у касној антици и раном средњовјековљу (од конца 4. до конца 11. стољећа). Загреб: Плејада.
- Грачанин, Хрвоје (2014). „Црквени устрој у касноантичкој јужној Панонији”. Цроатица Цхристиана Периодица. 38 (73): 1—12.
- Грачанин, Хрвоје (2015). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае”. Повијесни прилози. 49: 9—80.
- Грачанин, Хрвоје (2016). „Лате Антиqуе Далматиа анд Паннониа ин Цассиодорус’ Вариае (Адденда)”. Повијесни прилози. 50: 191—198.
- Грачанин, Хрвоје; Билогривић, Горан (2014). „Постримски град у јужној Панонији: примјер Сисције”. Зборник Одсјека за повијесне знаности Завода за повијесне и друштвене знаности ХАЗУ. 32: 1—26.
- Грачанин, Хрвоје; Шкргуља, Јана (2016). „Етнички идентитети у јужној Панонији и Далмацији у Јустинијаново доба”. Повијесни прилози. 50: 9—46.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Мóцсy, Андрáс (2014) [1974]. Паннониа анд Уппер Моесиа: А Хисторy оф тхе Миддле Данубе Провинцес оф тхе Роман Емпире. Неw Yорк: Роутледге.
- Парат, Јосип (2015). „Избори и прегледи античких литерарних извора за повијест јужне Паноније”. Сцриниа Славоница. 15: 9—33.
- Вáрадy, Лáсзлó (1969). Дас Летзте Јахрхундерт Паннониенс (376–476). Амстердам: Верлаг Адолф M. Хаккерт.
- Wозниак, Франк Е. (1981). „Еаст Роме, Равенна анд Wестерн Иллyрицум: 454-536 А.D.”. Хисториа: Зеитсцхрифт фüр Алте Гесцхицхте. 30 (3): 351—382.