Архива 1 Архива 2

Расправа пред гласање за избор за сјајан чланак

Стављам овај чланак на гласање за сјајан, јер је доста проширнији него на осталим Википедијама, а и поштује сва правила за сјајан чланак. Гласање траје 7 дана. --  СРБМилосХаран (разговор) 00:07, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

Коментари

  Коментар: Све похвале. Зоранзоки21 (разговор) 20:48, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@Зоранзоки21: Хвала Зоране. --  СРБМилосХаран (разговор) 22:58, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори
Нема на чему. Зоранзоки21 (разговор) 12:21, 6. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

  Коментар: – Можеш ли слику родослова замијенити одговарајућим шаблоном? – Срдјан м (разговор) 21:48, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@Срдјан м: Извини, али ми шаблон није најбоље јасан. Пробај ти, ако желиш. Надам се да ми нећеш замерити. :(  --  СРБМилосХаран (разговор) 23:23, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори
@МилосХаран: Да ти замјерим што требам бити шаблонџија? Таман посла. :-D Волим ја радити са шаблонима. Ево додао сам га на основу слике, па ти прилагоди имена и премјести га ако треба негдје другдје у тексту. :-) – Срдјан м (разговор) 00:24, 6. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори
@Срдјан м: Е, хвала ти. Ја сам изгубљен у времену и простору. --  СРБМилосХаран (разговор) 00:40, 6. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

  Коментар: – Не слаже ти се датум рођења у кутијици и у првој реченици чланка --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:52, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@НиколаБ: Упс, ја сам ставио године владавине. Моја грешка.    Урађено  --  СРБМилосХаран (разговор) 22:58, 5. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

  Коментар: чланак је лепо написан и заслужује да буде сјајан --Пинки (разговор) 13:50, 6. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@Пинки: Хвала. --  СРБМилосХаран (разговор) 14:40, 6. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

  Коментар: Чланак је одличан, само би испод слике у инфокутији требало нагласити да се ради о романтичарском портрету кнеза Властимира--Ашхабад (разговор) 11:59, 14. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@Ашхабад:    Урађено  --МилосХаран (разговор) 00:44, 19. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

  Коментар: По чему си цртао оне карте, по мени су лоше направљене. Какав је извор за те карте, бар код оне друге ? Напис Србија је превелик, и нека слова си вртео. Ако је фајл у свг датотеци онда и у СВГ црташ. --Миле (разговор) 12:16, 14. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@ПетарМ: Мапа Србије је рађена по овој мапи, опис Ђорђа Јанковића о проширењу до Уне 812. се уклапа са овом мапом (извор: Др Ђорђе Јанковић, Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи), а и како говори Тибор Живковић, Травунија и Захумље су тада чиниле део Србије. Границе Бугарске сам узео са ове мапе, овде сам обрисао све поседе на северу, јер како знамо, Бугари исто као Хрвати воле да се преувеличавају, а исте те поседе је обрисао Благојевић у његовом атласу. Нисам знао за СВГ, извињавам се. --МилосХаран (разговор) 00:44, 19. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори
@ПетарМ: Ево ти боља резолуција, дао бих ти и већу али немам, иначе сам ту мапу узео са групе где су академици. Није свако рођени уметник. --МилосХаран (разговор) 00:57, 19. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори
@ПетарМ: Ево, направио сам детаљнију мапу, само за тебе и додао изворе. --МилосХаран (разговор) 23:50, 21. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

Пресијан - Пресијам ?

Присијана си овде назвао ПресијаМ. --Миле (разговор) 15:16, 14. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

@ПетарМ: Може Пресијан и Пресијам. --МилосХаран (разговор) 21:53, 14. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

Псеудонаука

Видео сам у књизи Симе Лазића „Кратка повјесница Срба” занимљив податак о Властимиру, наиме пише да су Неретљани са Властимиром ратовали против Млетачке републике и Арапа:

У доба Властимирово и Срби Неретљани под својим кнезом Друшком или Дружаком

водише неколике ратове; са Мљетачком Републиком и присилише Мљетке на мир. А кад умрије Дружак, Мљеци опет ударише на Дружакова сина Људислава, но Људислав их потуче и одби. У исто доба (око год. 840.) и Арапи (Сарацени). Опсједоше приморске градове Будву, Росе и Котор, и држаше их у опсади 15 мјесеци. Најзад Арапи се прођу залудне муке и оду у Италију. Порушену

Будву и Росе заузму опет Срби, а Грцима оста само Котор и Дубровник

Сада је проблем што се Сима Лазића сматра „псеудонаучником”, ја бих ово ставио у текст о Властимиру и навео да је у питању „псеудонаучник”, али нисам сигуран да ли њега исто сматрате као Деретића. --МилосХаран (разговор) 13:33, 20. јул 2017. (ЦЕСТ)Одговори

Глупости и безобразлук Берлинске школе нема граница

Колико Глупости и безобразлук Берлинске школе нема граница ми довољно говори сам крај чланка где су се одали и хвала аутору чланка који је заиста феноменалан јер има доста истине (око 70%) и пикантерија Немаца и Грка (30%). Ево наше трагедије на самом крају текста:

11. јула 2006. нађен је златни печат Стројимира, који датира од 855—896 године, био је купљен од стране Републике Србије на аукцији у Минхену, Немачкој. Био је продат од стране непознатог Руса за цену од 20000 €, док је бугарска понуда била 15000 €. Овај печат је византијско дело (из Атине, Солуна или Константинопоља), тежак је 15,64 грама, и има патријархални крст и грчки натпис који гласи „Строимир” и „Бог помаже”. -

Заборављамо да су нас Немци 1914-е, 1915-е и 1941-е брутално опљачкали и веома наше вредне историјске књиге укрцавали у камионе и однели тамо где преправљају и намећу нам глупости. Погледајте само територију коју су контролисали Кнез Вишеслав, Радослав (Крепимир), Просигој и Властимир. То је огроман простор и чак већи од Бугарске у неким периодима. Кнез је био 100%, али онај Франачки фратар када спомиње термин Жупан је страховит безобразлук Немаца који нема краја види се колико су искривили слику о Србима коју нећемо моћи да исправимо, али само још неко време. Овај део текста то 100% потврдјује цитат Станоја Станојевића пулена Бечке школе уз Стојана Новаковића. У овом тексту је јасно ко дан:

Оскудни подаци о Властимировој владавини довољно су тек за извођење хипотеза, које могу бити веома привлачне и убедљиве, а које највероватније никада неће успети да буду у скроз доказане. Једна од тих хипотеза тицала би се и само устројства српског племена које је по насељавању затекло неколико етничких група на простору данашње Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије. Уколико би Срби били добро организовано војничко племе, што би требало да значи тачно будући да су савладали Аваре и зауставили њихове упаде јужно од Саве и Дунава, онда је врло извесно да су и над простором који су населили, могли да господаре на онај начин на који су и други народи током сеобе народа оставили своју превласт на новоосвојеним земљама. То би се постигло успостављањем гарнизона на челу са војним заповедницима, жупанима, који су вршили војну и управну власт у име врховног господара. Временом су ови жупани постали наследни и утврдили своју власт на повереној земљи. На тај начин би да буде објашњења веома рана појава српских држава које су у другој половини 9. века посматране као засебне државице - Травунија, Захумље, Дукља и Паганија. Последња област која ће издвојити из првобитне Србије, била је Босна крајем 10. века. Ипак ова хипотеза тек треба да буде доказана и овде изложена реконструкција може да буде само веома извесна могућност. -

Е, сад. Вероватно је Станоје Станојевић тад био свестан колико су Немци нас културно ојадили и можда је ово очајан написао или пак свестан њиховог снажног утицаја на Балкану. Може бити да је и то разлог овог текста који феноменално огољује сву "ЗЛУ НЕМАЧКУ НАМЕРУ ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ". О Бугарима постоје подаци о сваком владару и постали су цартво чим се доселише, а Срби су многобројнији народ, па чак и Хрвати вероватно због данашње политике према Грчкој (да се не љуте) увек стављани под контролу Византије и даване им као бајаги титуле жупана или највише кнеза (за шта више верујем јер Словени су углавном своје владаре звали кнез исто ко што су Арапи звали султан, калиф или Персијанци шах), иако Византија од 630-е до 1015-е године није могла ни да завири на север Балкана. Глупости не видјене. Не треба бити аутохтониста да ово не приметимо. Владари измедју VII и XI века су веома интересантни јер су контролисали огромну територију. Тадашњи Ромеји (Византија) умало од Срба, Хрвата и Авара нису изгубили Цариград 626-е године, а контролисаће Саву и Дунав? Класична Грчко-Немачка пикантерија на крају текста се види из авиона. Али нема везе. Сам крај текста огољује сав очај и јад наше историје у последњих 150 година и висока цена коју смо морали платити ради стицања независности 1878-е и 2006-е године. Невидјена брука и срамота наше историје од Берлинског конгреса на овамо преко Првог и Другог светског рата. О добу пре досељавања на Балкан и добу Комунизма боље да не причам јер нисмо довољно истражили Вишаславиће ни Властимировиће или како их аутохтонисти називају Оштривојевићи, Свевладовићи или Војислављевићи и касније Клонимировићи који су били прави ИМПЕРАТОРИ и до слома од Бугара за време цара Симеона 927-е. Мислим да нам Немци не могу опростити никад што су поражени у Босни (ни мање ни више) и што је Кнез Вишеслав потукао Франке и приморао на Мир у Ахену 812-е године који су над Аварима извршили ДО ТАД НЕ ВИДЈЕН ГЕНОЦИД у људској цивилизацији од уништења Картагине у другом пунском рату од стране Римљана. Авари нису били толико бројни за разлику од Словена, а нарочито од Срба и Хрвата које су на неко време поробили и тако их покатоличили и створили трајан раздор измедју два словенска народа.

Ево бар ових карти кад је Србија заиста била независна и огромна држава чак и већа него за време Немањића (осим Цара Душана који је контролисао сличан обим територије):

За време Кнеза Вишеслава 814-е и погледајте где је Албанија јер је ово оригинална и легална енглеска историјска карта. Далеко на Кавказу. А Мадјари трајно запоседају територију Панонске низије и Србе остављају потпуно изоловане:      

Заиста застрашујуће огромна територија, а Бугари су смешни за то време. Византија је тек мало касније притиснута после Вишеслава и није имала много додира са Србијом која је била до Пелопонеза и контролисала од Крке или Купе до Пелопонеза готово цео Балкан. Поготово од експанзије Бугара од 830-е године. Ево за време Радослава Крепимира Свевладовића или Вишеславића опет огромна територија и његовог сина Просигоја око 820-е године, али нешто мања. Византија враћа Пелопонез, а Хрвати се за време Лљудевита ослобадјају Срба, а пре тога од Франака. Ипак је ово цео наш фундаментални етнички простор:  

Огромне територије за време Кнеза Властимира и зачетника велике династије у наредних 200 година. Јако ме интересује ко ли су они Словени горе преко Дунава или око Карпата и имамо ли шта заједничко? Немци имају 99% одговор, али сакривен у својим катакомбама. Погледајте ову територију и Панонска Кнежевина која је 90% била Хрватска друга држава и Срби преко Карпата до Балтика и Лужица:  

Експанзија Бугара све ремети око 850-е године бар што се тиче Дунава и Саве, али су тамо Срби и даље веома бројни уз Хрвате. Властимир је спречио даљу Бугарску експанзију на Балкану и контролисао веома велику територију величине бивше СФРЈ, ако не и већу:  

Након Властимира Србија је поцепана и слаби због све веће експанзије Бугара, али и Хрвата:  

Србија је углавном одржавала обим територије до Захарије Прибислављевића Властмировића када следи тотална Бугарска експанзија која је уништила на три године Србију и покушала и Хрватску, али је доживела тотални слом. На нашу жалост у Панонију стиже у медјувремену још један талас Азијатских освајача (Мадјара) који трајно одвајају Србе и Хрвате од остатка Словена (Лужичких и других Срба, Белих Хрвата, Чеха, Словака, Пољака, Руса, Белоруса и Украјинаца). Кнез Захарија је свргнут са власти измедју 924-е и 926-е и долази велики Кнез Часлав који убрзо обнавља државу уз помоћ Византије, али није био класичан жупанчић као што су Срби били у XI и XII веку. Колико је био мудар владар и државник говори и ова карта и овај чланак о Кнезу Чаславу:  

Карта показује опет величину тадашње Србије око 960-е године као СФРЈ и већа можда. Медјутим, након Кнеза Часлава Србија се поцепала на мање територије и кнежевине док су браћа се завадила и до појаве Самујла и његовог слома 1014-е године били подељени на безначајне државице, а након слома Самујла и експанзије Грка преко Василија II Бугароубице потпали на 30 година под Византијски суверенитет и губимо све територије од прве до последње. Од 1015-е до 1042-е године смо под апсолутном 100% контролом Византије, а након тога долазе и Албанци са Сицилије док ми обнављамо државе које повремено губимо и делимично обнављјамо до Стефана Немање и Стефана Првовенчаног који нас ослобадјају де фацто 1185-е и де јуре 1204-е или 1217-е године, али овај пут уз велики утицај Ватикана и Млетачке републике (Италијана).--Баба Мица (разговор) 00:35, 25. фебруар 2018. (ЦЕТ)Одговори

Свака част баба Мицо, одличан текст! Само мали додатак, у периоду 630-970 су Срби имали озбиљну државу, потом слабу државу у периоду 970-1042, затим релативно јаку и промењиве среће 1042-1190, а затим поново јаку државу све до пада под Турке, с тим што више владари нису могли вратити све територије матици, које су освојене од освајача...

Мислим да је српско-бугарски трогодишњи рат био 834-837 год. и да је он био Властимирова пировска победа, да је Пресијам ширио границе првенствено на рачун Србије и да је упркос коначној победи, Властимир ипак изгубио вардарску Македонију од стране Бугара, 837. године. Од тада Македонија је често мењањем граница била или у саставу Бугарске или у саставу Византије, зато су се македонски Словени - Срби и денацификовали кроз векове под Турском империјом... Бугарски цар Симеон је хтео покорити Србију, док су његов деда и отац само хтели ширити и проширили границе на рачун Србије. Маркон Падрино (разговор) 08:56, 12. новембар 2021. (ЦЕТ)Одговори

"Извори" и стил

Овај чланак у садашњем облику је у врло,врло,врло лошем стању.

Чињеница да се као извори користе текстови који немају везе са историјском науком (нпр. „Срби староседеоци Балкана и Паноније”) је довољна да се овом чланку оспори неутралност.

Помињање Дукљанина и владара из његовог дела, без јасних назнака о спору тј. недоумицама везаним за датирање и настанак овог дела,такође доводи у питање неутралност овог чланка.

Карте које се користе не приказују оно што се учи у школи тј. оно што је мишљење науке,већ нешто друго.

Казивање Порфирогенита да су архонти Травуније...” Који је ово тачно стил?Приповедачки да,енциклопедијски никако.

Читав одељак Унутрашња политика, Травунија и Конавље делује као да је преузет из нечега што покушава да буде (научни) историјски чланак, али то није.

„Противник Бугара није било неорганизовано племе, устрави државна творевина способна да веома успешно заштити границе.” Није спорно шта је аутор хтео да каже,али то просто није начин.

Поједена слова и омашене падеже не треба ни помињати. Црни Бомбардер!!!  (†) 13:38, 2. јул 2019. (ЦЕСТ)Одговори

Врати ме на страницу „Властимир/Архива 1”.