Светозар Арсенијевић

Светозар Арсенијевић (Варварин, 18541932) био је српски лекар, санитетски пуковник, учесник ослободилачких ратова Кнежевине Србије од 1876—1978. и ратова Краљевине Србије од 1912. до 1916. године, управник Централне војне болнице у Београду.[1]

Светозар Арсенијевић
Лични подаци
Датум рођења1854.
Место рођењаВарварин,  Кнежевина Србија
Датум смрти1932.
 Краљевина Југославија
Пребивалиште Краљевина Србија
НационалностСрбин
Научни рад
ИнституцијаЦентрална војна болница у Београду

Живот и каријера

уреди

Рођен је у Варварину 1854. године. Студдирао је у Бечу, где је након апсолвирањао на При­родноматематичком одсеку Велике школе, 1890. године дипломирао медицину.

Као студент уче­ствовао је у ослободилаћким ратовима које је Србија водила од 1876. до 1878. године.

Након дипломирања од 1890. године био је на служби у Војној болници у Београду. Потом је обављао дужност управник и шеф Унутрашњег одеље­ња Војне болнице у Ваљеву, Крагујевцу, Зајечару.

За управник Централне војне болнице у Београду постављен је 1902. године.[2]

Један период био је управник Главног санитетског слагалишта, а од 1910. године и референт санитета Дунавске дивизијске области.

У ратовима од 1912. до 1916. године био је начелник санитета Треће арми­је, а затим и председник Лекарске комисије у Тулону.

Признања

уреди

Светозар Арсенијевић, за своје дело носилац је највиших одликовања и признања.

Извори

уреди
  1. ^ Влад. Станојевић: Историја здравствене службе у Србији (рукопис), Архив САНУ, Рукописно одељење, Београд, бр. 13339, 393–423.
  2. ^ Група аутора, Управници Војне болници од 1844–1930, Светозар Арсенијевић, биографија, У: ВОЈНОМЕДИЦИНСКА АКАДЕМИЈА 170 ГОДИНА. Монографија,, Београд, МЕДИЈА ЦЕНТАР „ОДБРАНА”

Спољашње везе

уреди