Светозар Марковић (лекар)

Светозар Марковић (Жупањац, 1860Београд, 1916) био је лекар, специјалиста гинекологије и акушерства, школски лекар и гимназијски наставник хигијене.

Светозар Марковић
Др Светозар М. Марковић
Лични подаци
Датум рођења1860.
Место рођењаЖупањац, Кнежевина Србија
Датум смрти1916. (56 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија

Биографија

уреди

Светозар Марковић рођен је 27.2.1860. (мајка Илинка, рођена Мирић, отац Милош) у месту Жупањац у колубарском срезу, а преминуо 20.12.1916. године у Београду. Гимназију је завршио са одличним успехом и као државни стипендиста одлази у Париз на студије медицине.[1] На Медицинском факултету у Паризу промовисан је у звање доктора 24. јула 1894. године. После дипломирања, усавршавао се на париској Гинеколошко-акушерској клиници, специјализирао гинекологију и акушерство код професора Етјена Стефана Тарнијеа (Stéphane Étienne Tarnier, 1828-1897) и у Паризу провео наредне две године као лекар са приватном праксом.

Године 1896, надлежне српске власти одобравају му право на обављање лекарске праксе у Србији. Доктор Марковић се по доласку у Београд, у периоду од 1896-1899. године, бави приватном праксом педијатра и гинеколога-акушера, а касније, у периоду од 1902-1911. године, ради као један од општинских лекара у Београду.[2]

Светозар Марковић обављао је дужност школског лекара и наставника хигијене у следећим београдским школама:

  • од 1899-1900. у гимназији Вук Стефановић Караџић
  • од 1903-1906. у Трећој београдској гимназији
  • од 1906-1908. у Првој општој недељно-вечерњој занатлијској школи и кратко време 1908. у Богословији Светог Саве
  • од 1908. у Првој општој недељно-вечерњој занатлијској школи осим као школски лекар ангажован је и као наставник хигијене
  • од 1909-1911. је у Варошкој занатској школи осим функције школског лекара, обављао је и дужност наставника хигијене

Светозар Марковић је 1913. године био ангажован као школски лекар у чак девет београдских школа[3]:

Ношен искреном жељом да српском становништву, а нарочито школској омладини укаже на немерљив значај примене савремених хигијенских мера у свакодневном животу, доктор Марковић годинама неуморно обилази села и варошице Србије, едукује, указује и бори се за увођење најважнијих превентивних мера ради побољшања здравствених и хигијенских услова. Светозар Марковић је током своје дугогодишње борбе за увођење савремених превентивних хигијенских мера у српске школе често био критикован од стране надлежне државне власти, премештан у различите школе, чак и смењиван са дужности школског лекара. Доктор Светозар Марковић је одржавао предавања и за нарочито осетљиву групу српског становништва – жене и девојке, са посебним освртом на физиологија женског пола, трудноћу и чување здравља породиља, неговање деце и штетност употребе козметичких средстава.

Теоријски рад и друштвени ангажман

уреди

Доктор Светозар Марковић је био редовни члан Српског лекарског друштва од 1896. године. Године 1908. и 1909. је, осим редовног чланства и члан заменик у Управном одбору. У оквиру Српског лекарског друштва, 1911. и 1912. године постаје редовни члан у Суду части, заједно са др Јевремом Жујовићем и др Романом Сондермајером, а 1914. године су са њим на тој функцији др Драга Љочић и др Миленко Матерни. Од 1902. па све до 1913. године у Главном санитетском савету при Министарству унутрашњих дела био је ванредни члан или члан заменик. Активно је учествовао у раду Друштва за чување народног здравља и био један од утемељивача трезвењачког покрета у Србији и оснивача Друштва за сузбијање алкохолних пића у Београду, фонда Народног просветног дома и Књижнице. Највећи подухват, тачније животно дело овог великог хуманисте било је оснивање Друштва за школску хигијену и народно просвећивање, под чијем се окриљем окупио велики број чланова и сарадника. Међу члановима оснивачима овог Друштва, осим доктора Светозара Марковића, истиче се проф. др. Милан Ј. Андоновић.

Програм рада Друштва за школску хигијену и народно просвећивање обухватао је следеће задатке:

  • Рад на физичком или телесном образовању народа,
  • Рад на интелектуалном или умном образовању народа,
  • Рад на моралном или здравственом образовању народа,
  • Рад на естетичком образовању народа,
  • Рад на техничко-привредном образовању народа

Друштво за школску хигијену и народно просвећивање су финансијски помагали Краљ Петар I Карађорђевић, као и многе знамените личности. Спискови дародаваца редовно су објављивани у часопису Светлост, званичном гласилу Друштва за школску хигијену и народно просвећивање. У оквиру и под покровитељством овог Друштва, годинама су одржавана бројна предавања у Београду и широм Србије, а била су намењена како школској омладини, тако и најширим групама српског становништва. Као најактивнији предавач, са задивљујуће великим бројем одржаних предавања, истицао се др Светозар Марковић.

Друштво за школску хигијену и народно просвећивање сарађивало је и са хуманитарном организацијом под именом Француска лига за јавну наставу из Париза. Ову сарадњу потврдио је и позив упућен Друштву за школску хигијену и народно просвећивање да пошаље своје представнике на Други међународни конгрес за народно просвећивање који се одржавао у Паризу од 1. до 4. октобра 1908. године. Уз подршку тадашњег министра просвете, Андре Николића, на конгрес је отпутовао др Светозар Марковић, председник Друштва.[4]

Часопис Светлост

уреди

Доктор Светозар Марковић био је и уредник часописа Светлост, који је почео да излази у Београду јануара 1908. године, као званично гласило Друштва за школску хигијену и народно просвећивање а престао са излажењем 1914. године

Публикације др Светозара М. Марковића

уреди

Осим бројних стручних радова објављених у часописима Српски архив за целокупно лекарство и Светлост, др Светозар М. Марковића написао је у периоду од 1903-1910. године објавио следеће публикације:

  • Материнство и оток ногу
  • Одговор на критику г. дра М. П. Јевремовића: секретара санит. одељења: на лекарски извештај Панчићеве гимназије
  • Лекарски извештај за школску 1903-1904. год
  • Лекарски извештај о Трећој београдској гимназији за школску 1904-1905.
  • Три јавне конференције за школску хигијену и народно просвећивање
  • Туберкулоза и алкохолизам с гледишта народнога просвећивања и здравља: предавање Св. М. Марковића држано на XI конгресу Српских Земљорадничких Задруга у Пироту 1906. године
  • Лекарски извештај о здравственом стању ученика у Трећој београдској гимназији: за школску 1906—1907. годину
  • Лекарски извештај о здравственом стању ученика и зграде у Богословији Св. Саве: за школску 1907—1908. годину
  • Основа и потка народнога просвећивања

Лична библиотека Светозара М. Марковића - део фонда Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду

уреди

У оквиру фонда Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду постоје и 32 посебне библиотеке, а једна од њих је посебна библиотека доктора Светозара М. Марковића. Његова супруга Даринка Марковић је 1927. године Универзитетској библиотеци у Београду поклонила мужевљеву стручну библиотеку, изразивши жељу да се она чува као засебна целина. Тадашњи управник Универзитетске библиотеке, Урош Џонић, примио је поклон и од књига из личне библиотеке доктора Светозара М. Марковића образована је посебна библиотека коју чини око три стотине књига, приручника, вадемекума и часописа из различитих области клиничке медицине, углавном на француском језику, као и неколико приручника штампаних на немачком и енглеском језику. Највећи број публикација тематски је везан за област гинекологије, акушерства и педијатрије, неколико вредних дела из хирургије, патологије, интерне медицине и медицинске ботанике. Од стручних публикација на француском језику најбројније су публикације познатих француских акушера, утемељивача перинаталне медицине, професора Етјена Стефана Тарнијеа (Stéphane Étienne Tarnier, 1828-1897) и Пјера Константа Бидена (Pierre-Constant Budin, 1846-1907) Доктор Марковић је у својој библиотеци чувао стручне радове и публикације истакнутих српских лекара (на француском и српском језику) као што су Владан Ђорђевић, Сава Петровић, Ђорђе Ђорђевић, Алекса Стојковић, Војислав Кујунџић и други. У посебној библиотеци се налази и двотомна публикација Први конгрес српских лекара и природњака издата у Београду 1905. године, у којој су објављени радови са овог конгреса одржаног под покровитељством краља Петра I Карађорђевића у Београду од 5 - 7. септембра 1904. године у част Јосифа Панчића, а у чијем раду је учествовало преко четири стотине представника из двадесет европских држава.

Референце

уреди
  1. ^ Милановић, Милена (2005). Познати српски лекари. Београд. стр. 480. 
  2. ^ Државни календари Краљевине Србије за годину 1903, 1904. 1905, 1906, 1907,1908, 1909, 1910,1911, 1912. 
  3. ^ Државни календар Краљевине Србије за 1914. годину. 1914. 
  4. ^ Светлост. бр. 3-4: 103. 1909.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

уреди