Синдром аспирације меконијума
Синдром аспирације меконијума (МАС) (енгл. Neonatal aspiration of meconium) је респираторни дистрес узрокован присуством меконијума у плућима новорођенчета, уз карактеристичан рендгенски налаз на плућима. Настаје испуштањем меконијума у материцу пре рођења детета. Он може да буде знак феталног дистреса, изазваног „патњом” плода.[1] Како је меконијум врло иритантнан за плућа, ако се у њима појави у већим количинама, може да делује надражајно и изазове делимичну или потпуна опструкција дисајних путева, хиперинфлацију, ателектазу, пнеумонитис и класичну инфламацијску реакцију.[2]
Синдром аспирације меконијума | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Педијатрија |
Епидемиологија
уреди- Морбидитет/Морталитет
Инциденца дистреса је 2 случаја на 1.000 живорођене деце годишње, док је морталитет оболеле новорођенчади > 10%.
У индустријском свету, мееконијум у амнионске течности откривен је у 8-25% свих порођаја након трудноће од 34 недеље. Историјски гледано, око 10% новорођенчади рођено је са меконијум-обојеном плодовом водом и развијеним синдромом аспирације меконијума. Промене у акушерској и неонаталној пракси учиниле су да се смањењи инциденце МАС-а.[3]
У земљама у развоју где није доступна одговарајућа пренаталне неге и где су честа рађања по кућама, учесталост МАС-а је значајно већа и повезана је и са већом стопом смртности.
Етиологија
уредиФетални дистрес изазива хипоксијско-исхемијски фетални дистрес. Меконијум у плућима има следеће ефекте:
- Механички
Делимична или потпуна опструкција дисајних путева, хиперинфлација, ателектаза;
- Хемијски
Пнеумонитис, класична инфламацијска реакција.
Патофизиологија
уредиМеконијум се интраутерино ствара под утицајем неуронске стимулације, током процеса сазревања желудачно-цревног тракта и обично је изазвана хипоксијом фетуса. Како се фетус приближава периоду сазревања желудачно-цревног тракта, вагусне стимулације из главе или компресије кичмене мождине могу изазвати перисталтику и релаксацију сфинктера ректума што меконијуму отвара пролаз за елиминацију из организма у плодову воду. Ефекти меконијума у плодове воде су добро изучени јер директно утичу на:
- Промену састава амнионске течности,
- Смањење антибактеријске активност, што потом повећава ризик од перинаталне бактеријске инфекције.
- Иритацију коже фетуса, чиме се повећава учесталост појаве токсичног еритема.
Међутим, најтежа компликација појаве меконијума у материци је његов утицај на обликовање плодове воде пре, за време, и после рођења, и појаву синдрома аспирације меконијума. Аспирација индукује хипоксију преко четири главна плућна механизма: опструкције дисајног пута, дисфункције сурфактанта, хемијског пнеумонитиса и плућне хипертензије.[4][5][6]
Опструкција дисајних путева
уредиПотпуна опструкција дисајних путева меконијумом резултује ателектазом. Парцијална опструкција изазива ефекат „лоптастог вентила”, због појаве ваздуха изолованог у претерано растегнутим алвеолама. Претерана растегнутост дисајних путева јавља се током удисаја када меконијум улази у плућа где потом изазива колапс дисајних путева, што ствара повећани отпор приликом издисаја. Гас који је заробљен у плућима може да пробије зид алвеола, и доспе у плеуру (тако настаје пнеумоторакс), средогруђе (пнеумомедијастинум), или срчану кесу (пнеумоперикардијум).
Дисфункција сурфактанта
уредиМеконијум не само да деактивира дејство сурфактанта већ може и да инхибира синтезу сурфактанта.[7][8] Неколико конституената меконијума, посебно слободне масне киселине (нпр. палмитинска, стеаринска, олеинска), имају већи минимални површински напон од сурфактанта и одвајају га од алвеоларног површине, што доводи до дифузне ателектазе.[9]
Хемијски пнеумонитис
уредиЕнзими, жучних соли и слободне масне киселине из меконијума иритирају дисајне путеве и паренхим плућа, узрокујући ослобађање цитокина (укључујући фактор некрозе тумора (TNF-α, интерлеукин (IL)-1ß, IL6, IL8, IL13), и иницирају појаву дифузног пнеумонитиса који може почети у року од неколико сати од аспирације меконијума.
Сви ови ефекати на плућима могу да произведу несклад између односа укупна вентилација — перфузија (V/Q).
Упорна плућна хипертензија новорођенчета
уредиДа би се додатно компликовале ствари у овом синдрому, код многе деце након аспирације меконија јавља се лакша или средње тешка плућна хипертензије новорођенчета, као последица хроничног стреса у материци и задебљања на плућним крвним судовима. Она даље доприноси хипоксемији у синдрому изазваном аспирацијом меконијума.[10]
На крају, иако је меконијум стерилан, његово присуство у ваздушним путевима може код одојчета предиспонирати плућну инфекцију.
Клиничка слика
уредиКод терминског или посттерминског новорођенчета присутни су следећи клинички знаци;
- Кожа и нокти пребојени су жуто-зеленим пигментом;
- Знаци тешког респираторног дистреса ;
- Клинички знаци хипоксијско - исхемијске енцефалопатије.
Дијагноза
уредиДијагноза синдрома изазваног аспирацијом меконијума може се утврдити на основу:
- Анамнезе
Перинатална асфиксија (податак о зелено пребојеној плодовој води).
- Клиничке слике;
- Лабораторијске анализе
- Гасне анализе крви (хипоксемија, хиперкапнија, ацидоза);
- Електролити серума;
- Крвна слика;
- Бактериолошка обрада (хемокултура, копрокултура, трахеални аспират, брисеви);
- Радиографије плућа
- Карактеристична хиперинфлација са заравњеном дијафрагмом, груби мрљасти инфилтрати неправилног облика, знаци повећане количине течности у плућима;
- Некад је присутан пнеумоторакс или пнеумомедијастинум.
- Ехокардиограм срца
- Тест хипероксије и тест хипероксије-хипервентилације
- Тест хипероксије позитиван код МАС-а; негативан код ППХН и УСМ;
- Тест хипероксије-хипервентилације позитиван, потврђује удруженост синдрома изазваног аспирацијом меконијума и ППХН; негативан код УСМ.
- Одређивање пре и постдукталне разлике парцијалног притиска кисеоника (РаО2).
Патохистологија
уредиДиференцијална дијагноза
уредиДиференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести и стања:
- Аспирацијски синдром
- Лечење урођених срчаних мана код плућне хипертензије
- Урођену дијафрагмалну килу деце
- Упалу плућа
- Идиопатску плућну артерију хипертензију деце
- Сепсу
- Тешку плућну хипертензију деце
- Недостатак површинских активних супстанци
- Пролазну тахипнеју
- Транспозицију великих крвних судова
Терапија
уредиПоступци у порођајној сали
уредиУклањање меконијума из почетних делова респираторног тракта (нос, ждрело, уста), пре првог удаха;
По потреби након вузуализација гласних жица, интубација и аспирација, у случају:
- феталног дистреса (пренатално);
- Изостале аспирације пре првог удаха;
- Присуства густе, громуљице плодове воде;
- Депресије ЦНС-а.
Лечење новорођенчета на ОИН
уреди- Опште терапијске мере
- Тоалета респираторног тракта;
- Оксигенотерапија;
- Корекција метаболичких и ацидо-базних поремећаја.
- Специфичне терапијске мере
- Примена механичке вентилације уз индивидуално одређивање параметра (релативно дуг експиријум, висока фреквенца, нижи ПЕЕП)
- Примена сурфактанта
- Антибиотска терапија
- Кортикостероиди.
Прогноза
уредиКод већина одојчади са синдромом аспирације меконијума (МАС) потпуно се опорављају плућне функције. У нешто већем ризику су бебе које су у ризик од развоја реактивних болести дисајних путева у првих 6 месеци живота (50%).
Пренатални и интрапартум догађаји који су довели до покретања меконијума могу да доведу дете у ситацију да има дуготрајни неуролошки дефицит, укључујући и оштећења централног нервног система, психогене нападе, менталну ретардацију и церебралну парализу.
- Морталитет
- ретроспективна анализа показала је да је укупна стопу смртности код овог синдрома 1,2% у Сједињеним Америчким Државама.[11]
- Стопа смртности услед тешке паренхимске болести плућа и плућне хипертензије износи око 20%.
- Друге компликације укључују: пнеумоторакс, пнеумомедиастинум, пнеумоперицардиум и плућни транзиторни емфизем. Оне се јављају у 10-30% деце са синдромом аспирације меконијума.
- Неуролошка оштећења код преживелих нису првенствено последица дејтсва меконијума, већ и друге интраутерина патофизиологије, укључујући хронични хипоксију и ацидозу.[12]
Превенција
уредиУ циљу превенције развоја синдрома аспирације меконијума треба правовремено предузети следеће мере:
- Идентификацију трудница са повећаним ризиком од хипоксичног феталног дистреса.
- Применити адекватан перинатолошком приступ.
Извори
уреди- ^ Singh BS, Clark RH, Powers RJ, Spitzer AR. Meconium aspiration syndrome remains a significant problem in the NICU: outcomes and treatment patterns in term neonates admitted for intensive care during a ten-year period. J Perinatol. 2009 Jul. 29(7):497-503.
- ^ Katz VL, Bowes WA: Meconium aspiration syndrome:Reflection on a myrky subject. Am J Obstet Gynecol;1992;166:171-83.4.
- ^ Ghidini A, Spong CY. Severe meconium aspiration syndrome is not caused by aspiration of meconium. Am J Obstet Gynecol. 2001 Oct. 185(4):931-8
- ^ Crowley MA. Neonatal respiratory disorders. In: Martin RJ, Fanaroff AA, Walsh MC, eds. Fanaroff and Martin's Neonatal-Perinatal Medicine. 10th ed. St. Louis, MO: Elsevier Saunders; 2015:chap 74.
- ^ Waldemar AC, Ambalavanan N. Respiratory tract disorders. In: Kliegman RM, Stanton BF, St Geme JW III, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 101
- ^ Wyckoff MH, Aziz K, Escobedo MB, Kapadia VS. Part 13: Neonatal Resuscitation: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care. Circulation. 2015; 3;132(18 Suppl 2):S543-560.
- ^ Janssen DJ, Carnielli VP, Cogo P, et al. Surfactant phosphatidylcholine metabolism in neonates with meconium aspiration syndrome. J Pediatr. 2006 Nov. 149(5):634-9.
- ^ Clark DA, Nieman GF, Thompson JE, et al. Surfactant displacement by meconium free fatty acids: an alternative explanation for atelectasis in meconium aspiration syndrome. J Pediatr. 1987 May. 110(5):765-70.
- ^ Terasaka D, Clark DA, Singh BN, Rokahr J. Free fatty acids of human meconium. Biol Neonate. 1986. 50(1):16-20.
- ^ Wiswell TE, Tuggle JM, Turner BS. Meconium aspiration syndrome: have we made a difference? Pediatrics. 1990 May. 85(5):715-21.
- ^ Singh BS, Clark RH, Powers RJ, Spitzer AR. Meconium aspiration syndrome remains a significant problem in the NICU: outcomes and treatment patterns in term neonates admitted for intensive care during a ten-year period. J Perinatol. 2009 Jul. 29(7):497-503.
- ^ Ghidini A, Spong CY. Severe meconium aspiration syndrome is not caused by aspiration of meconium. Am J Obstet Gynecol. 2001 Oct. 185(4):931-8.
Литература
уреди- Committee on neonatal ventilation (meconium) chestcompressions: Guidelines proposed at the 1992 NationalConference of cardiopulmonary Resuscitation and emergencycardiac care. J A M A 1992; 268:2276-91.2.
- Fanaroff AA, Martin RJ. Neonatal-Perinatal Medicine. 6 thed. St. Louis: Mosby; 1997.3.
- Ng PC: Dexamethason in meconium aspiration. Eur J Pediatr1995; 154:754.5.
- Wiswell ET, Bent CR: Meconium staining and the meconiumaspiration syndrome-unresolved issues.Pediatr Clin NorthAm. 1933; 40:955-81.</ref>
Спољашње везе
уредиКласификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |