Суад Хамзић (Сарајево, 16. јул 1945Мостар, 2. мај 2019) био је пуковник-пилот авијације Југословенске народне армије и Војске Југославије.

суад хамзић
Лични подаци
Датум рођења(1945-07-16)16. јул 1945.
Место рођењаСарајево, ДФ Југославија
Датум смрти2. мај 2019.(2019-05-02) (73 год.)
Место смртиМостар, Босна и Херцеговина
Професијавојно лице-пилот
Породица
СупружникАда Хамзић
Деловање
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Југославије
19661993.
Чинпуковник

Одликовања
Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден народне армије са сребрном звездом Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

Биографија

уреди

Рођен је 16. јула 1945. године у Сарајеву, од оца обућара и мајке домаћице.[1] Након основне школе, завршио је Ваздухопловну војну гимназију „Маршал Тито” РВ и ПВО (као питомац 1. класе тада Припремне школе ВВА) у Мостару, 1963. године. У јесен исте године примљен је на Ваздухопловну војну академију ЈНА у Задру, коју завршава као питомац њене 18. класе, 1966. године, у чину потпоручника, са звањем пилот ловца-бомбардера. Прву професионалну службу добио је као пилот 352. извиђачко-авијацијске ескадриле у Загребу, на Плесу, а током своје војне и летачке каријере био је стациониран у Брежицама, Батајници и Бихаћу. Већ 1968. године завршио је преобуку за лет на МиГ-21, модел Ф13, једноседу предвиђеном за дневне летове, опремљеног турбо-млазним мотором, док је од наоружања садржао две ракете ваздух-ваздух и топ од 30 mm. Летео је на многим типовима авиона, укључујући и Ф-84 Тандерџет, Ф-86 Сејбр, итд. Био је и инструктор летења РВ и ПВО.

Командно-штабну академију РВ и ПВО завршио је од 1975. до 1977. године, а 1978. завршио је Штабни колеџ Краљевског ратног ваздухопловства у Великој Британији.

У септембру 1980. године заједно са инжењером ВТС, мајором Ратком Обрадовићем, боравио је у Сједињеним Америчким Државама, где је тестирао авион РФ-5Е, за који је тада било заинтересовано Југословенско ратно ваздухопловство.[2]

Четири године је провео у Анкари, на месту војног аташеа Оружаних снага СФРЈ у Турској (1986—1990).[3] По нестанку ЈНА, 20. маја 1992. године, наставио је професионалну војну службу у Војсци Југославије. Пензионисан је 31. маја 1993. године у чину пуковника авијације. Након пензионисања, посветио се писању и неколико година је писао своје приче и искуства из летачке каријере за ваздухопловни портал „Танго Сикс”, које су завределе велику популарност, и у чијем издању је 2017. године објавио и књигу под називом „Летачке приче”.[4]

Умро је изненада 2. маја 2019. године у Мостару, од последица срчаног удара. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[5]

Носилац је бројних југословенских одликовања, међу којима су — Орден за војне заслуге са златним мачевима, Орден народне армије са сребрном звездом и Орден за војне заслуге са сребрним мачевима.

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Суад Хамзић Летачке приче. Београд: Танго Сикс Паблишинг. 2017.