Фудбалска репрезентација Камеруна

Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре

Камерун
Надимак	Неукротиви лавови
Савез	Фудбалски савез Камеруна
Конфедерација	КАФ (Африка)
Селектор	Волкер Финке
Капитен	Самјуел Ето
Највише наступа	Ригоберт Сонг (137)
Најбољи стрелац	Самјуел Ето (56)
Фифин код	CMR
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни	42. (јануар 2015)
Највиши	11. (новембар 2006)
Најнижи	79. (фебруар 2013)
Прва међународна утакмица
	Камерун 9 - 2 Сомалија; (Мадагаскар; 13. април 1960)
Највећа победа
	Камерун 9 - 2 Сомалија; (Мадагаскар; 13. април 1960)
Највећи пораз
	Норвешка 6 - 1 Камерун; (Осло, Норвешка; 31. октобар 1990); Русија 6 - 1 Камерун; (Пало Алто, САД; 28. јун 1994); Костарика 5 - 0 Камерун; (Сан Хосе, Костарика; 9. март 1997)
Светско првенство
Наступи	5 (први пут 1982.)
Најбољи резултат	Четвртфинале, 1990.
Афрички куп нација
Наступи	16 (први пут 1970.)
Најбољи резултат	1. место, 1984, 1988, 2000, 2002.
Куп Конфедерација
Наступи	2 (први пут 2001.)
Најбољи резултат	2. место, 2003.

Фудбалска репрезентација Камеруна је фудбалски тим који представља Камерун на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна. Камерун се укупно квалификовао седам пута на Светско првенство - 1982, 1990, 1994, 1998, 2002, 2010 и 2014. више него било која друга Афричка нација. Камерун је први афрички тим који је успео да стигне до четвртфинала на Светском првенству, то се десило на Светском првенству 1990. када су у четвртфиналу у продужецима изгубили од Енглеске са 3:2. Такође је освојио и 4 Афричка купа нација и златну медаљу на Летњим Олимпијским играма 2000.^[1]

Историја уреди

Своју прву утакмицу Камерун је одиграо 13. априла 1960. против репрезентације Сомалије, победивши са 9-2.

Камерун се квалификовао на своје прво Светско првенство 1982. године, одржаном у Шпанији. Са повећањем тимова са 16 на 24 Камерун је уз Алжир представљао Африку на Светском првенству. Био је додељен у групу 1 заједно са Италијом, Пољском и Перуом. Камерун је у прве две утакмице са Перуом и Пољском одиграо 0-0, док је у последњој изненађујуће са каснијим прваком Италијом одиграо 1-1. Три бода из три утакмице нису била довољна да Камерун прође у следећу фазу такмичења, али су камерунци били поносни јер на свом првом Светском првенству нису изгубили. На следеће Светско првенство 1986. у Мексику Камерун се није квалификовао.

Камерун се квалификовао на Светско првенство 1990. у Италији победивши Нигерију и Тунис у плеј-офу квалификација. На завршном турниру Камерун је био у групи Б са Совјетским Савезом, Аргентином и Румунијом. Камерун је шокирао све победивши у првој утакмици носиоца Аргентину са 1-0, затим су победили и Румунији и изгубили у последњем мечу са 4-0 од Совјетског Савеза, на крају одлазе у осмину финала као први у групи. У осмини финала побеђују са 2-1 Колумбију, након регуларних 90 минута резултат је био 0-0, али у продужецима Рожер Мила постиже два гола која су Камеруну обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу Камерун је за противника имао Енглеску, након 90 минута резултат је опет био нерешен али сада 2-2, али у продужецима Енглеска са пенала у 105 минуту постиже гол и одлази у полуфинале.

Камерун се квалификовао и на Светско првенство 1994. одржаном у Сједињеним Америчким Државама, поново је био у групи Б али сада са Шведском, Бразилом и Русијом. У првој утакмици је играо 2-2 са Шведском, али у наредне две губи од Бразила (3—0) и Русије (6—1). Камерун као последњи у групи завршава такмичење.

На Светско првенство 1998. у Француској након проширења са 24 на 32 екипе Камерун се квалификовао са још пет тимова из Африке. Поново је додељен у групу Б са Италијом, Чилеом и Аустријом. У првом колу одиграва нерешено са Аустријом, 1-1, затим са 3-0 губе од Италије, те се у задњем колу ремијем 1-1 са Чилеом опраштају од СП-а.

Између два неуспеха на завршницама светских првенстава на Летњим Олимпијским играма 2000. године освајају златну медаљу победивши Шпанију у финалу.

У квалификацијама за Светско првенство 2002. у Кореји и Јапану Камерун је у својој групи био први, иза себе оставивши Анголу, Замбију, Того и Либију. На Светском првенству Камерун се налазио у групи Е са Немачком, Ирском и Саудијском Арабијом. Прву утакмицу је одиграо нерешено 1-1 са Ирском иако је водио голом Патрика Мбоме, у следећој утакмици су победили Саудијску Арабију, али у последњој утакмици су поражени са 2-0 од Немачке и тиме елиминисани са такмичења. На Светско првенство 2006. Камерун није успео да се квалификује. На Афричком купу нација 2008. несаломљиви лавови су били један од фаворита за освајање, али то им није пошло за руком пошто су у финалу поражени од Египта.

Дресови без рукава уреди

У априлу 2004. године ФИФА је Камеруну одузела шест бодова због Пуминог дреса без рукава, у којем су играли на Афричком купу нација. Камерун је такође био кажњен и новчаном казном у износу од 154.000 долара.^[2] Врховно фудбалско тело ипак је касније одустало од драстичне казне одузимања бодова у квалификацијама за Светско првенство 2006., али ни то на крају Камеруну није помогло да се пласира на исто.^[3] Касније су фудбалери Камеруна испод дреса без рукава носили црну мајицу, али са рукавима.

Због казне и буке која се дигла око једноделног дреса, камерунски спонзор и произвођач контроверзног дреса, компанија Пума подигла је тужбу на суду затраживши од FIFA-е новчану накнаду од скоро два милиона долара.^[2]

Смрт на терену уреди

Двадесетосмогодишњи камерунски фудбалски репрезентативац Марк-Вивијен Фое преминуо је након полуфиналног сусрета Купа конфедерација 27. јуна 2003. против Колумбије (1—0). Фое је у 71. минуту пао на средини терена, па је несвесном стању изнесен са стадиона. Упркос хитној медицинској помоћи нешто касније је преминуо. Узрок смрти био је срчани удар.^[4] Фое је играо за енглески клуб Манчестер Сити који је након трагедије пензионисао број 23 који је он носио.^[5] Исто је учинио Олимпик Лион, из кога је прешао у Манчестер Сити, са бројем 17.^[6]

Резултати репрезентације уреди

Светско првенство уреди

Година	Пласман
1930. до 1962.	Није учествовала
1966	Повукла се
1970	Није се квалификовала
1974
1978
1982	1 коло
1986	Није се квалификовала
1990	Четвртфинале
1994	1 коло
1998	1 коло
2002	1 коло
2006	Није се квалификовала
2010	1 коло
2014	1 коло
2018	Није се квалификовала
2022	1 коло
Укупно	8/22

Куп конфедерација уреди

Година	Пласман	ИГ	П	Н	И	ГД	ГП
1992. до 1999.	Није се квалификовала
2001.	1. коло	3	1	0	2	2	4
2003.	2. место	5	3	1	1	3	1
2005. to 2013.	Није се квалификовала
2017.	1. коло	3	0	1	2	2	6
Укупно	3/10	11	4	3	5	7	11

Афрички куп нација уреди

Афрички куп нација
Титула: 4 Наступа: 15
Година	Пласман	Година	Пласман	Година	Пласман
1957	Није учествовала	1976	Није се квалификовала	1994	Није се квалификовала
1959	Није учествовала	1978	Није се квалификовала	1996	1 коло
1962	Није учествовала	1980	Није се квалификовала	1998	Четвртфинале
1963	Није учествовала	1982	1 коло	2000	Првак
1965	Није учествовала	1984	Првак	2002	Првак
1968	Није се квалификовала	1986	2. место	2004	Четвртфинале
1970	1 коло	1988	Првак	2006	Четвртфинале
1972	3. место	1990	1 коло	2008	2. место
1974	Није се квалификовала	1992	4. место	2010	Четвртфинале

Пријатељске утакмице уреди

7. јануар 2015.
15:30

Камерун	1:1	Congo DR
	Детаљи

Ахмаду Ахиџо стадион, Јунде

Списак играча за Светско првенство у фудбалу 2010. уреди

Селектор: Пол Ле Гуен

Број	Име	Датум рођења	Клуб	Наступи (голови)	Дебитовао
Голмани
1	Карлос Камени	18. фебруар 1984.	Еспањол	59 (0)	Korea Republic, 25. мај 2001.
16	Сулејману Хамиду	22. новембар 1973.	Кајсериспор	20 (0)	Сомалија, 23. април 2000.
22	Ги Нди Асембе	28. фебруар 1986.	Валенсијен	1 (0)	2010.
Одбрана
2	Беноа Асу-Екото	24. март 1984.	Тотенхем хотспур	9 (0)	Гвинеја, 11. фебруар 2009.
3	Николас Нкулу	27. март 1990.	Монако	17 (0)	Јужноафричка Република, 19. новембар 2008.
4	Ригоберт Сонг	1. јул 1976.	Трабзонспор	133 (4)	Мексико, 22. септембар 1993.
5	Себастијан Басонг	9. јул 1986.	Тотенхем хотспур	7 (0)	Аустрија, 12. август 2009.
8	Жереми Нжитап	20. децембар 1978.	Анкарагучу	109 (12)	Габон, 6. октобар 1996.
12	Гаетан Бонг	25. април 1988.	Валенсијен	2 (0)	2010.
14	Орелијен Шеђу	20. јун 1985.	Лил	10 (0)	Мароко, 7. јун 2009.
19	Стефан Мбиа	20. мај 1986.	Олимпик Марсеј	31 (3)	Холандија, 27. мај 2006.
Средњи ред
6	Александре Сонг	9. септембар 1987.	Арсенал	23 (0)	Египат, 22. јануар 2008.
7	Ландри Нгуемо	28. новембар 1985.	Селтик	20 (2)	Руанда, 3. септембар 2006.
10	Ашил Емана	5. јун 1982.	Реал Бетис	35 (6)	Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
11	Жан Макун	29. мај 1983.	Олимпик Лион	50 (3)	Мароко, 7. јун 2009.
18	Ејонг Ено	23. март 1986.	Ајакс	14 (1)	Мароко, 7. јун 2009.
20	Жорж Манђек	9. децембар 1988.	Кајзерслаутерн	8 (0)	Ангола, 14. октобар 2009.
21	Жоел Матип	8. август 1991.	Шалке 04	4 (0)	Италија, 3. март 2010.
Напад
9	Самјуел Ето	10. март 1981.	Интер Милано	96 (43)	Костарика, 9. март 1997.
13	Ерик Шупо-Мотинг	23. март 1989.	Нирнберг	2 (1)	2010.
15	Пјер Вебо	20. јануар 1982.	Мајорка	43 (16)	Јапан, 19. новембар 2003.
17	Мохамаду Идрису	8. март 1980.	Фрајбург	31 (6)	Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
23	Винсент Абубакар	22. јануар 1992.	Котонспорт	2 (0)	Словачка, 29. мај 2010.

Референце и објашњења уреди

^ ^а ^б Од 1992, тимовима за Олимпијске игре је ограничено да воде највише три играча старија од 23 године. Успеси ових тимова нису обично урачунати у статистику националног тима.
^ ^а ^б „The cameroon 2004 one-piece kit story”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2009. г. Приступљено 28. 10. 2009. Текст „ History ” игнорисан (помоћ); Текст „ Football Shirt Culture.com ” игнорисан (помоћ)
^ „Nogometni magazin / Kvalifikacije za SP 2006. /[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2008. г. Приступљено 28. 10. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
^ Zadarski Stanovi kobni jedino poput stadiona rumunjskog trećeligaša Minerula Rodna - Sport - Index.hr
^ h2g2 - Marc-Vivien Foe - Footballer
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2009. г. Приступљено 28. 10. 2009.